Vrsta piskutavog smeha koji devojke uglavnom koriste kao žensku zamenu za necivilizovane muške primitivne izraze kao što su "razbucao bih je k'o vepar tarabu", "ne bih silazio s nje k'o dete s trešnje" i slične nekulturne bezobraštine.
To je zbog toga što finom ženskom detetu od jedno 20-25 godina one rabote nikad ne padaju na pamet.
Nikad.
-Upoznala sam juče jednog momka, hihihi!
Univerzalni lek balkanskih naroda. Ljudi ga piju kada ih boli glava, stomak, ledja, zub, zglobovi, jetra i želudac..Nekada su bili roze boje i lepog ukusa, a danas su beli i odvratni, valda kako bi se ljudi od njih odvikli.
Kao što je svako u svoje doba rane mladosti imao svog najomiljenijeg junaka što su bili Mikelanđelo, Donatelo, Tomi, Bili i Ajiša, Minja Subota, Goku, Bulma Krilin i Tenšinhan, Duško, Dača, Sima Strahota, tako je imao i najomiljenijeg sportistu čije je ime uzvikivao pred svaki koš, gol, šut, udarac...
Svako je hteo da bude neko od najboljih pa su s toga uvek nastajale svađe...
- Savanović!!! I pogodak! Ljudi moji da li je ovo moguće!!!
- Ajde Neco prekini da se dereš kao magarac...
- Kecmaaaan!
- Sam ti rekao nešto???
- IIIIIIIIIIIIIIIIII KOOOOOŠ!!!!!!!!!!
- Nemanja ozbiljan sam prekini da se dereš pred šut i budi ozbiljan da se sada ja ne proderem!
- Krstić!!!!
- E pretera ga! TAAAAJSOOOON!
(bam)
1.Kada neko vrišti kao da sutrasnji dan neće dočekati.
2.Kada se neko toliko uplaši i uspaniči da ne zna kuda udara.
-Ej bre, de se smanjuješ!Skiciš ko svinjce pred klanje.
__________________________________________________________________________ Šta si se usro' ko svinjče pred mrsnu slavu!
Prirodna potreba vašeg oca da vas ponizi pred drugovima.
U prošlosti:
Slomili ste vazu,on vas odvede u drugu sobu i ubije boga u vama-drugovi se otkidoše od smeha
__________________________________________________________________________
Danas:
Priča sa vašim drugovima, a niko ga nije zvao i odvali nesto tipa:
He, he, he moj Mikan je pišo u krevet do pete godine!
(Nakon toga slede dani, ma šta dani meseci zajebavanja)
Nešto kao lav. Kad evro skoči on rikne.
žuta
- boja kose?
- plava
Supruga u kafani.
Još jedna izreka o umjerenosti, duboko ukorijenjenoj u psihi našeg naroda.
Pa znam, brate, jednostavno se probudim i raspoložen sam. Napolju je sunčano, kiša tim danom ne pada. Ukućani čavrljaju od ranog jutra, ni traga mrzovolji koja ih je pratila prethodnih dana. Auto je upalio iz prve, a i rezervoar izgleda puniji. Svaka pesma na radiju je moja omiljena, kako li samo znaju? Puštaju me da se uključim u saobraćaj. Nije ni gužva. Javlja mi se i sisata džogerka. Dobro, možda klima glavom u ritmu muzike iz slušalica, ali odbijam da poverujem. Pa petak je, pobogu, što se ne bi javila? Portir na poslu ne gleda propusnicu. Da zna srpski, sigurno bi mi zapevao: ''...danas te niko neće dirati, mali''. Ni šef se nije obrijao. Kolega menja firmu, pa mu pravimo prigodan ispraćaj.
- ''Želim ti sve najbolje, Bred'', a mislim se: da li se zaista tako zove? Ko ga jebe, za kad mi treba? Petak je Bredli, teraj se u kurac, zabole me što si našao novi i plaćeniji posao, da li ideš na Bali u januaru i kada ti ćerka polaže ispit na flauti.
Sastanci su opušteni, danas se važne odluke ne donose.
- Kakvi su planovi za vikend?, ljubazno pita direktor sektora.
- Čekaj da preteram večeras, kontam, a kažem učtivo: ''Ah, znate kako je, porodične obaveze, kao i obično...'' Konju, tebi ću da kažem da ću pola subote da mamuram, a od pola da krenem da se popravljam.
Irkinja je u tesnom džinsu, a Indijka u kežual majici razdrljene kragne. Da, vidi se razdeljak, a ja volim čokoladu. Džejn će na pauzi za ručak u pab, pa ako sam raspoložen... Jok, ti si raspoložen, Džejn je bre prošle godine pojebala barmena u kold-rumu na šes' stepeni celzijusa, nalakćena na kartonske gajbe meksičke Korone! Dosta pre fajronta!
A isto je bio petak, rek'o mi čovek.
Imejl u 4:58:
''Požuri po malog u obdanište, znaš da petkom ranije zatvaraju, imate večeru od sinoć ili naručite picu. Ja neću dugo, najkasnije do 11! Ljubim te... Mva :)''
Izumrli običaj.
Moglo je to nekad, dok je Bog po zemlji hod'o. Nisu ni tad plate bile pretjerane, ali je domaći homo kafanikus izgradio ovaj običaj, svjestan izvjesnosti sledeće plate i sigurnosti radnog mjesta. S pola zarade se nekako već moglo dogurati do prvog. "Imaću za noćas, a SUTRA šta bude..."
Sutra? Danas nema sutra. Ima samo danas.
I imaju poslodavci, ti divni, brižni ljudi koji ti u startu oduzmu gorepomenutu polovinu, koju bi spiskao na žene, društvo i alkohol, jer alkohol je štetan.
O, klasje moje...
- Burazeru, trebali bi da odemo na sahranu Andreju.
- Trebali bi. Jeb'o te život, čovjek taman dobio državljanstvo u Švabiji, primili ga na neodređeno vrijeme, dobio platu od pet milja i cvrc - srčani udar.
- Paaa... Nisu ti baš rekli pravi uzrok smrti. Imao je Andrej, još iz onog vremena, običaj da popije pola od onog što zaradi. Isto veče. Bio je prestao to da praktikuje, dok se nije preselio u inostranstvo. Kad je dobio prvu platu tamo, otišao je u kafanu i za jedno veče propio dvije i po milje.
- I?
- Crk'o. Na autopsiji su mu našli premalo krvi u alkoholu.
- Znači, kapitalizam mu je došao glave! Drug Marks je govorio...
- Jeb'o te Marks. I Engels.
Obrnuo krug, rekli bi ovi mlađi. Ispio obje čaše, udario bi kontru neko stariji, i onu od meda i onu od žuči. Bio, vidio, pobijedio, rekao bi bolesnik koji umišlja da je Cezar lično. Kako god da se kaže znači isto.
Dovoljno star da bude i prođe. Ali i dovoljno mlad da se odupre zaboravu. Njegova čaša je puna svega, sve se nalazi pomiješano u njoj. I samo trzaj je dovoljan da ono što vidi ili čuje ispliva na površinu.
Sjedim i čekam. Ne svojom voljom, nažalost. Posmatram. Brzi prsti, još brže oči. Kuca i posmatra, kuca još malo, zakašlje se i pređe rukom preko kose. Plave oči, mršav. Kao...
Izvući će se, mora se izvući. Gdje li je sad...
