Зашто је човек жуте косе плав?
Зато што је српски придев плав стара прасловенска и индоевропска реч која је првобитно означавала сасвим бледу, неизразиту нијансу боје – од беличастожуте до беличастоплавичасте или сивкасте ( „Видите њиве како су плаве пред жетву“ - Зографско јеванђеље; у XIX веку је у Лици забележено: „Жутило може бити по сили боје плаво, пуно плаво, мрко“, а у Малом Извору у Црној Реци израз плав се употребљава „за ознаку да је боја отворена“: постоји „жута загасна и жута плава“, каже аутор речника овога краја).
Док је придев плав означавао бледу нијансу неке боје, за означавање плаве боје у данашњем значењу, у најстарије словенско време постојале су речи сињи и модар. У неким словенским језицима нестала је једна од њих, у другима друга, а у стандардном српском језику сачуване су обе, али махом у суженој, специфичној употреби (у српским дијалектима стање може бити и сасвим другачије). Придев сињи се као ознака за тамноплаву боју почео метафоризовано употребљавати за тамне појаве у животу – злослутне, злосрећне, злокобне („сиња кукавица“ је ојађена, несрећна особа), а придев модар спецификовао се за боју убоја, промрзлине, болесничког или самртног бледила (отуда модрица или модреница, народни израз за модру боју коже и усана због болести).
На упражњено место за означавање плаве боје дошао је облик плав (најстарије потврде за то имамо од XV века). Додуше, то што се од тада и за плаву хаљину и за светлу (тј. жуту) косу говори да су плави, противи се логици. Али, језичка логика може имати своје посебне законе. Како је говорио Фердинанд де Сосир – у језику није толико важно оно што се изговара колико оно што се под тим подразумева.