Hardkor verzija izraza "kud puklo da puklo". Koristi se kad baš želite da naglasite da vas totalno boli kurac za posledice određene akcije.
(Dve klinke se tuku ispred zgrade, ćale jedne gleda sa prozora i dere se)
- Darija, sine! Ciglu pa u glavu, a, u pičku materinu!
Veoma zajebana stvar. Teško je podvući liniju koja razdvaja kreativnost od gomilu sranja. Neuviđanjem ekspresije određenog dela, možete biti okarakterisani kao balvan, a opet, pridavanjem kojekakvog značenja tamo gde isto ne postoji, smatraće vas kvazi-intelektualnim govnarom. Ljudski um redovno traži simboliku tamo gde je nema, tako da bočica dozodoransa u galerijskom okruženju nekima može postati "snažan krik feminizma o sveprisutnosti falusnih simbola u kozmetičkoj industriji", dok će drugima ista biti jednostavno - bočica dezodoransa.
(Na izložbi)
- Jaooo, izvali ovog lika što je doneo panj!
- Nije to panj, to je umetničko delo.
- To je panj.
- Ne budi plitak, pogledaj bolje.
- Šta bre da gledam?! Panj, jebote!
- Vidiš ovu brazdu na sredini? To ti označava raskol jedne celine.
- Ne, to označava lenjost i nekreativnost ovog lika, koji nije znao šta da radi, pa je doneo panj sa ožiljkom od sekire.
- Ti jednostavno ne umeš da prepoznaš umetnost...
- Istina, ne prepoznajem umetnost, al zato panjeve izvaljujem na keca.
Jedinstvena vrsta čoveka koja na saobraćajnom lancu ishrane leži negde između nervoznog taksiste i tru kamiondžije. Nedovoljno zajeban da nekome olupa glavu pajserom, ali previše nadrkan da bilo kome oprosti skretanje bez signalizacije. Lik koji je pedagošku struku kalio na borbama petlova u Kneževcu i čiji je prag tolerancije tanak koliko i gume na njegovom Jugu. Posao mu se pretvorio u hobi, a hobi u posao.
- Ajde druga, eto ti ga ležeći. Gas, gas, teraj u treću. Koči!
- Št...?
- Uspori, jebo te otac ludi, gledaj je! Jaooo, kako se utegla, još u narandžastom. Rastrgo bi je, sunce joj jebem. Obožavam narandžasto, još kad su tako mlade, majku mu... Jel se kurvaš ti?
- Molim?
- Razumem te ja, pošten si ti čovek, šta će ti kurva. Ajde treća. Znaš Arsu iz Petnestice?
- Zn...
- Ja i on se stalno kurvamo, zato smo tako i dobri ortaci. Migavac, levo. Kakvu sam malu navato preksinoć, odro sam je od kurca.
- Da nastavljam pravo?
- Pešaci su govna, najgora sorta ljudi na planeti, zapamti moje reči... A? Da. Sve pizda do pizde. Stani ovde, moram tiket da uplatim.
- Šta igrate, utorak je?
- Šveska druga, mali, sve zicer do zicera.
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Ultimativna parabola ljudske izdaje. Zabiti nož u leđa...samo, ovaj, spreda i u srce.
Jer u srcu sam te do juče drž'o, govno jedno, a danas mi iz njega krv puštaš!
- U, do jaja, Stojke brani protiv Velsa...
- Ta pička što je svakom pravom navijaču Zvezde zarila nož u srce?! Smrad.
- A Kinsi što je posle Partizana preš'o kod vas Cigana?
- On je čamuga, to se ne računa...
------------
- Mama, tata...ja sam GEJ.
- Neka, sine, samo da si ti majci živ i zdrav!
- Jebem ti lebac krvavi, Snežana!! Zarila si mi nož u leđa sa tim časovima klavira, kurac što bi post'o peder da je nastavio sa fudbalom!!
--------------------
Transilvanija, 1878 god.
- Pa što u čuku, Van Helsinže, 'nači, umirem, teeebra???
- A jebiga, grofe Drakula, samo radim svoj pos'o, hehe...
Viteški način za očuvanje, sada skrajnute, časti. U vreme kada je bila na ceni, a čist obraz bio bitniji od života, problemi su rešavani džentlmenski. Bečka škola u osnovi, bela rukavica u lice, pištolj ili mač, vreme i mesto, pa ko pretekne.
-Gospodine Žak la Pard, upravo ste u prolazu nehotice zakačili moju životnu saputnicu. Budite džentlmen, kako to red nalaže, i uputite izvinjenje ljupkoj dami.
-Očešala mi se o kitu, nek se ona meni izvini.
-Iju! Mondju, kakav prostakluk!
-Nemojte se uzrujavati, biće mi osobito zadovoljstvo da ovog nikogovića naučim pameti. Gospodine, tražim zadovoljenje! U podne kod kapele, birajte oružije.
-Tražila je i ona zadovoljenje, čim se očešala.
-Angard!
A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:
Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.
Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.
A zemaljski dani teku...
Ako se ikad napravi takvo nešto, to će da bude spektakularno. Krv, pokolj, incest, pištolji, još krvi, još pokolja, na najmaštovitije moguće načine. Svi ginu. Bez izuzetaka. I Džuls, i Džofri, i Đango, i Sansa, i King Šulc, i Bren Stark. Od početka do kraja, nema ni 10 minuta a da neko ne crkne, recimo, upadne u mašinu za mljevenje mesa, ili da mu, iz čista mira, indijski slon otkine ruku do lakata. Crveni ekrani u bioskopima, a u 3D verziji krv će prskati sa platna na publiku. Ako je to uopšte i moguće.
- Mali Miško zagin'o sinoć.
- A? Miško, mali ćelavi Miško? Pa kako?
- Pa, znaš da je bio obračun bandi ovih naših juče?
- Dobro, pa?
- Pa Miško upao u razmjenu vatre.
- I?
- Šta da ti kažem, Martin pisao, Tarantino režirao. Komunalci još čiste krv sa ulica.
- Zar tako loše? Au sunce ti.
Minimum obrazovanja koji je moguće steći, uglavnom u nekoj seoskoj osnovnoj školi, gde se zbog malog broja đaka ne organizuje nastava za preostale razrede. Često u upotrebi, obično u posprdnom tonu, kada se želi istaći nečiji manjak obrazovanja.
- Ali, tata, ovo je ajfon, ne možeš tek tako da ga povežeš sa kompjuterom, treba ti program za to.
- Marš, govedo jedno, imaš četiri razreda osnovne škole a učiš me tu nešto!
- Jebem ti mater, majmune, pa imam samo devet godina.
Ideja vodilja studentske populacije. Predstavlja čvrsto verovanje da će se odlaganjem ispita dobiti na vremenu za utvrđivanje gradiva, dok u praksi to vreme bude proćerdano bez dodira sa knjigom, tako da se i ono naučeno dobrim delom zaboravi.
K: Sine, šta bi na ispitu, kako si uradila?
Ć: Bolje nije moglo kevo, odložen k'o položen!
Kada se svi spremaju da ustanu da bi izašli na narednoj autobuskoj stanici ali se niko ne usuđuje da prvi krene jer bus piči preko džombi a neiskusni šofer-početnik još uvek naglo koči. U ovakvom trenutku niko ne zna kada će vozač stati i otvoriti vrata tako da su svi zapeti kao puške pa kada se vrata otvore nastaje haos jer bi stvarno bila katastrofa kada pojedini ne bi prvi istrčali iz busa. Ruku na srce, i ne krivim ih jer srpski autobusi zbog zavidne higijene i obazrivosti naših ljudi prema ostalim putnicima često umeju da budu gasne komore na točkovima. Ko je gledao 'Dobar, loš, zao' zna onu čuvenu scenu u kojoj se 3 revolveraša spremaju da zapucaju ali se dugo ustručavaju jer nijedan od njih ne zna ko će koga da nanišani.
- Ajmo ljudi, spremite se stajem sad ovde u Palanovcu.
Svi se gledaju u oči između sebe, znojavih lica i spuštenih obrva. Student-šmeker na zadnjem sedištu pali cigaru, baba steže kotarice, riba se šminka jer ko zna,možda joj je ovo poslednji put....Neki alkos leži po podu i povraća, ne primećuje da ga gaze po rukama... Kreće zajebana muzika... Napetost vojnika na 'Dan-D' nije ništa naspram ovog... Čuje se samo penzioner koji hrče i 'Mi se volimo' od Šemse koje ide na radiju... Vrata se otvaraju.
(Pfffffffffffffffffffffffffff)
- Juriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiš!
- Pustite mene, samohrana sam majka dva deteta!
- Jebem im poreklo, sve mi pare pokupiše! Ijao Dragane kukavče crni!
- Aaaaaaaaaaaaargh, nogaaaa! Ne osećam nogu! Jebem tiiiii!
- Ma perverznjačino matora, kako te nije sramota za dupe da me hvataš?
- Mama!Gde mi je mama???Kmeeeeeeeeeeee!!!
- Pa našta ovo liči? I posle hoćemo u Evropu?
- SPARTAAAAAAAAAAA!
- Je li sine, a gde će svi iz autobusa?
- Bljuuuuuuuuv!
- Jaoj grdna, sarmu mi sve izgnječiše!
Studenti. Ima ih raznih. Svih vrsta, oblika i boja. Oni studiraju. Neki 4, neki 44 godine. Neki se zajebavaju, neki ne.
E sad, gotovo svima se dešava da padnu ispit. Razlozi su brojni. Posle padanja, na scenu stupa junak ove priče. Matorac iz okruženja. Baba, deda, ujna, komšija, vozač tramvaja, prodavac krofni. Ljudi koji su od fakulteta videli maskimum dvorište. Možda zgradu, na slikama. Kada kažeš indeks oni pomisle na Davorina Popovića, a kolokvijum im zvuči poznato, kao klincu od 3 godine endoplazmatični retikulum. Moguće je da su i upoznali nekog profesora, na pijaci ili u domu zdravlja. Od škole imaju neki brzojebačku ili srednju metaloglodačku. Ali da postoji faks za kenjanje drugima, diplomirali bi u roku sa prosekom 11.
Oni su generali posle bitke. Sve najbolje znaju. Zašto nisi naučio onaj zadatak od 4 strane? Zašto nisi naučio onih 50 strana knjige od 1000 strana? Zašto, koji kurac?! Sram te bilo, oni bi to za doručak, uz kafu, ratluk i ogovaranje prolaznika sa komšikom. Oni bi taj faks spičili ko Mesi odbranu ČSK-a. Lagaeze je to, kako ti nisi u stanju da to zavrišiš i uradiš?! I onda kada raspali, oronuli, zarasli student pita velikog genarala pukovnika šta je on završio, dobija odgovor u vidu mrmljanja, nešto kao matori iz klipa, ja sam neki veliki drmr.
