A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:
Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.
Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.
A zemaljski dani teku...
lose ocene nocas, al sta ima veze.
a ne izgleda da je ovoliko dugacko dok pisem, majku mu. stvaralcki zanos. ja stvaram, jbt :)
fala, gene!
Mile, brate, izvini, ali ovo ne kapiram. Nisam to iskustveno doživeo, pa verovatno zato, bem li ga...
Tekst na nivou
Jes problem, ja prvo napišem u vordu pa kad prebacim ovamo prodje mi misao:"Šta je ovo ovoliko sunce ti jebem, ko mi je dorađivao tekst" +++
Omiljena.
Nemam to iskustvo i kada sam ovo pročitao, a čuo sam od par ljudi nešto slično, samo malo manje detaljno opisano, nemam ni preteranu želju da idem.
Na stranu šta ja mislim o tome, sama defka je napisana sjajno i jednostavno ako počneš da je čitaš ideš do kraja bez trenutka smora. Bravo.
Mile Bibreže, ova je sjajna!!!
Ne znam da l' mi se više dopada stil, iskrenost, izbor teme....
Morala sam prvo da proverim (godinice sustižu) i već sam se postidela što te do sad nisam pratila.
Pre petnaestak godina sam se vratila da bih bila sa svojima...kamo sreće da sam njih dovela kod sebe.
Mile tako dobro piše, da je uživanje čitati. Čak i prežvakane teme.
Nisam preko, ali ono što naučih iz defke je da ne begam odavde nikako bez lepše polovine :)
Nije loše, fin tekst. Plus i od mene. Ali, moram da primijetim da mi nedostaje baba i kajgana...
Definitivno na sajtu mora da se pronađe mesta za eseje kao što je predlagano.
Konačno bi klinci imali odakle da kopiraju tekstove za pismeni :)))
Ovo me je oduševilo! Kao i cela rečenica. Ne znam zašto sam izdvajao kad u tekstu nema slabog mesta.
Ima više od dve rečenice, pa većina članova ne može mentalno da je svari, a i ne pominje se nigde rč, tuki i tako to sve nešto mnogo zanimljivo i mnogo dojajno! :-))
Ova defka je definitivno promenila neka moja misljenja, dodje mi da pobrisem pola svojih glupih defki.
Isprve pomislih da je Prof definisao. Jebote, šta je gastarbajtera na sajtu, sunce ti jebem. Definicija fantastična, uklapa se u 80% priča koje sam čuo o životu na strani. Mogu da zamislim kako je to, jebote, meni je nekad teško u BG, zbog razlike u mentalitetu, načinu života itd, kako li je onda u inostranstvu. Ovdje ide jedan patrik, momentalno.
MileBubreže, e jesi mehk k'o duša jebo sebe, pročitao sam sve, od početka do kraja i nisam mogao odabrati nešto sa čime se ne bih složio. Morao sam ovo turiti u omiljene, a kad nađem vremena pročitaću još par puta.
Ne znaju ljudi kako je raditi za Božić, posle ući u tu garsonjeru od 16 kvadrata koju plaćaš kao 4 stana u Srbiji, kupiti pečeno pile, upaliti sveću koju su kupio u supermarketu i ožderati se kao telac od alkohola uz pesmu Baje Malog Kinindže. Niti kako je primati solidnu platu a biti manje srećan od nego kad si imao 20 maraka u džepu. Niti kako jedan kulturan čovek, ajmo reći intelektualac, može maštati da sedne ispred seoske zadruge i da popije pivo sa pilanašima dok Šemsa tuče s radija Opel Askone, jer mu se popela na kurac dvolična poslovna šimejl ljubaznost judeomasonskih kapitalista.... Niti kako je lepše bilo cepati drva za srednjoškolski džeparac nego drviti neke formalne izraze na visoko nadrkanim sastancima.
Na kraju, zbirkanih emocija k'o tinejdž klinka u PMS-u 2 dana nakon gubitka nevinosti sa momkom koji ju je ostavio, zavališ se u fotelju i gledaš u jednu tačku. Jebiga, prizor čoveka od 190 cm i 120 kila kako plače, jede pivo i čips je opet u jednu ruku i komičan. Skontaš da si odvalio stomak, nisi ni pola čoveka bio od onda kad si sa 18ak godina jurio seljančice po posavskim vašarima, skrivajući svoju zaluđenost za nauku i robotiku, jer, jebemu miša, seljančice bi ti pre nekrofiliju oprostile nego ambiciju da jednog dana budeš doktor nauka. Ovo si ipak naučio na par tragi komčinih trial-and-eror reinforlement learning postupaka da maksimiiraš očekivanu vrednost estimirane sume sobaljenih seoskih pičića. E, kakve veze ovih par rečenica ima sa ičim, nesam školovana kasti, diresije, digresije....
Štaš, odvrni Jutjubaru, posti neku džigeru i vrti u glavi: "Ko zna zašto je to dobro, ko zna..." Ma, sve u svemu, ko ga jebe.
Mile mi i ne deluje kao da bi se vratio, a ovo je i neka univerzalna priča, a ti Lukse ne deluješ baš hepi. Zašto se jednostavno ne vratiš u domovinu?
Ne bih ni ja, šta misliš da dođem u Beograd pa da moram slušati priče o Panterama, Strileksima i koju je stilu početka prve strofe pesme koju je Kurt Kobejn napisao 91-ve kad se sedeo na WC šolji čekaonici ginekološke ordinaciji dok je Kortni bila na ultrazvuku, ili pak priče o blejama, vutrama i gej paradama. ;-) Neka hvala, bolje rintati. A i gde bih mogao ozbiljnije naukom da se bavim? - Nema mesta, probao sam. Ili tako, ili bih morao da turim neku kravatu preko stomaka, udrvim neke formalne izraze umesto da radim na ozbiljnim projektima, i učlanim se u neku stranku da lažem sve, što opet nije rabota koja mi ide od ruke.
kakav hejt prema Beogradu...ne verujem...
Nisam ni spomenula Beograd, nego tvoj zavičaj.
Đeš pominjati njegov zavičaj, kad us izgubili od Liješća u trećoj ligi kod kuće.
Nego, da se pritefterim da sam dao blanko plus, a sad odo da čitam. Nije mi baš navika, al bubreg je to, vitalan organ.
Ma zajebavam se, to me ovi Vukajlijaši isprepadali. :D Gde se u Bosni se baviti naukom?
http://www.visevicakomp.hr/Slike/Doradna_pilana_tmbn.jpg
Еееее, братићу, потписао бих све што овде пише, али пре 2 године. Иста туга преголема ме је јела, почео сам од носталгије да сањам све кревете где сам спавао, од куће преко села па чак до КАСАРНЕ, и то свих 6 промењених кревета. Али, стегао сам зубе, шутнуо у дупе каријеристичку кучку која ме је и одвукла ТАМО, дао отказ, спаковао се и вратио КУЋИИИИИИИИИИИИИИИИ :)
Овде ме све нервира али је тако добро јер је све МОЈЕ и не бих мењао свој избор никад више! Знам зашто сам се вратио и не кајем се, а за новац нема везе, за хлеба и маст ће увек бити!
што волим кад ме прави људи капирају на прави начин. коментари ојебали и само оснажили писаније. добри сте људи, то је најбитније ;)
Ma bježi bre, ja bio u Švici pola godine i im'o poluđeti a ne da živim tamo!
Odlično pisuvanije, tačno ima momenata koje si opisao osjetio sam ih jbt! + i *
Mile, jebi se, rasplakao si me! Mada, ko mi je kriv, kad sam emotivac...
:+)
Pre nego sam je pročitao, turio u omiljene!
Mi smo se , nazalost , vratili pre 15 godina iz Svajcarske . Glavni razlog je sto su se moji matorci osecali ovako kako je opisano u definiciji , a sto se para tice ziveli smo kao bogovi.
Ja se nikad ne bih vratio za Srbiju kad bih dobio priliku u Svajcarskoj, stisnes se nekoliko godina. Govoris sebi da radis za sebe i svoju decu , da oni zive bolje nego sto si ti.
Jebemu majku, Mile, u srce gađaju defke. Svaka čast, ojebao si. Plus i omiljeno.
Mile ja te volim!!!!!!!!! Imaš dušu čoveče, a to je danas ređe od beloglavom supa na Kosmaju. Prase na vinovoj lozi jbt..... Kapa dole majstore
Zemo BRAVO, ali jebiga, rastuzi me... Posumljao sam kad sam video sa koliko emocija si reagovao na Filipinke, ali sve je stvar tebe i zemlje i grada u kojem si...
Mi smo uglavnom slabo pokretni kada negde spustimo guzicu, nadjemo posao i tako to. Odma gledamo da kupimo stan, kola i tako to, i uvalimo se u kredite do guse, e sad ja sam prvi put zapalio u Nemacku sa 19 godina u doba sankcija, iz Nemacke za Holandiju, a iz Holandije za Ameriku, ali me smrt Oca primorala da se vratim. Ali sastavio sam pet godina kojegde.
Najgore je kad si bolestan, pa makar i prehlada, samo mislis, mamu mu jebem, kad bih legao kuci u moj krevet , bolje bi mi bilo...
Nemoj da se vracas, greska je to, ja fala Bogu zivim lepo, pa nisam ni malo zadovoljan, a razumem te i kako ti je tamo, znas kako, ja sam uvek nalazio neke budale kao i ja sto sam, ako si se bavio nekim sportom, nadji klub, ma sta radio, BEZI NAPOLJE iz stana, i ne razmisljaj mnogo, ej, svuda su ljudi...
Prodajem ja fotografije u Americi, a one skupe, 20 dolara jedna, i dodje zena, majka cetvoro dece, sa muzem, sve slike lepe, ali ona nema pare ima dvaes slika, ona bira bira, muci se izdvoji sest, pa svede na tri, pa se necka pa kupi cetiri, a oci joj suzne, pobegne da se ne muci vise, a muz iza nje gleda, brka , jake grube ruke sljaker, pa kaze, daj mi i one sto ona nije uzela... Da ucini zeni, da je obraduje, a meni suze na oci (i sad mi idu kad pomislim), DRZI SVE i nek ti je alal, ne kosta nista, i nemoj da me gledas Indijac menadzer da ti ne bi jebo mamicu onu , SRBIJA!!!
Svuda zive ljudi zemo...
Ja se ovde isplaka', k'o dete.
Ako si, sve ti cvalo.
Ovo je odlično. Ja sam neko vreme razmišljala kako je tamo negde dalje, mada mi se sve više sviđa naša zemlja sa svim manama i glupostima. Imamo neku dušu. Nisam kompetentna da mnogo pričam o tome, znam rođake iz Australije, slično su pričali oni, a njihova deca slabo znaju srpski, ali defka je super. +
Ma super je nama. Sada smo stranci na dva mesta...i kući kad dođemo i ovde gde živimo.
...A niti možemo da se vratimo odkud smo došli i da se ubacimo ponovo u štos, niti da se ovde pronađemo.
Za ljude u Srbiji, mi smo uspešni, ali mi tamo više ne živimo. A ovde gde živimo, mi smo bezveze i bez ikakvih korena.
I tako, uspešan si onde gde godinama nisi prisutan, a dno si onde gde živiš svaki jebani dan.
Do jaja.
Ja, bre, cenim sa moj pamet da se svako nalazi baš tamo gde treba.
Ako se predomišlja to je zato što nije budaletina da zine na sve što leti ili se još nije presabrao. Čim se presabere naučiće da od svog novog života dobije najbolje što može jer je i otišao jer iz Srbije nije umeo (mogao, hteo..) da izbegne ono najgore.
Ako mu je teško da je to zato što smo mi "tikve sa jakim korenjem" ili je ta nostalgija neizdržljiv fenomen.
Obrni-okreni uvek je nešto "teško" : tolerisanje domaće ili tuđe nepogodnosti.
A postoji i nekoliko ćorskokaka ćorskokaka koji vrebaju maloumne i lakoverne. Njima je iz prve dobro jer budale i Bog čuva ili im se dešava da ih ni Bog ne može spasiti.
Izvan Srbije sam samo za vreme godišnjeg odmora. Pouzdano i iz iskustva znam da se bolje odmorim izvan, nego unutar granica svoje države. I zato je izbegavam u periodima kad ne radim duže od 10 dana.
Da ispravim nepravdu, pročitao sam i drugu polovinu. :)
Odlično napisano. + i *
Potpuno istinito, jebiga, treba uvek gledati lepšu stranu, bude lakše.
Žao mi je što neki ljudi ne razumeju da je u drugim državama drukčiji i mentalitet i da treba dosta raditi da bi, kolko tolko, uspeo. Ja kad sam negde drugde uvek sanjam klonju. Jebeš krevet, ako nemožeš da se iskenjaš ko čovek jebeš ti to.
El živiš preko grane il se poistovećuješ?
Za naslovnu! Nije sleng, al je odlično i koga boli kurac što je duže (kontam da je dugacko za one koji citaju samo naslov iz sportskih novina). Treba malo i čitati...
Nisam se pokajao ni malo što sam pročitao! Čovek otvorio dušu, pojasnio kako je "lepo" i "bajno" preko grane i napisao vrhunski! Brate, od mene ti ide plus i *!!!!
Zasluzuje da bude odabrana, naravno.
Sve ovo sam prelezao, i jes' jebeno, ali ko i sve druge bolesti, prelezi se dok ukapiras da prvo treba na naucis da zivis u svojoj kozi, da novac ne znaci automatski srecan zivot i da ne delis ljude po nacionalnosti nego po karakteru, ko ti je prijatelj a ko nije (moras to, nisi kuci vise).
Savet: nemoj da odbacujes ljude samo zato sto nisu srbi, iznenadio bi se koliko cvrsta prijateljstva mozes da izgradis. I nemoj da si sam, samoca jebe a ne strana zemlja.
I koliko god da si daleko, stekaj vreme i novac da odes jednom godisnje kuci, valja se.
I nadji devojku :)
Zene umeju mnogo lepo da daju smisao zivotu. I milion drugih problema, da te ne muce gluposti...
Bolji je i takav zivot, nego da beres kupine koje radis cele godine za 10 dinara po kilogramu; da beres kukuruz koji je unistila susa, prethodne godine grad, ove godine jazavci i divlje svinje, kao i ptice; da radis u hladnjaci za dzabe; da prodajes mleko za 20 dinara, iako je ono 90 u prodavnici, da uvek gledas u nebo sta ce da ti padne i da se molis Bogu za rodnu godinu. Da, bolje je biti sve nego posten covek sa sela u Srbiji, i zato ovakav tekst za ljude koji su potekli sa sela ne znaci nista, i apsolutno nema veze sa zivotom. Ja nemam nista od praseta, sarme i ostalih drangulija ako nemam od cega da zivim, a na selu drugacije ne moze u danasnje vreme.
Ако човек може да издржи да прочита "Браћу Карамазове" и "Чаробни брег" онда може и ово. Феноменално, види се да је човек све то доживео. Честитке, Бубреже, шаљи ово на неки конкурс за кратке приче, победићеш гарантовано. Плус и омиљена.
ma, proziveo svako ko je bio ikada sam negde na duze - i verovali ili ne, nije cisto srpski mentalitet, svakome nedostaje svoj dom kad je sam ili stvari krenu naopako. pa i kad si u svojoj zemlji.
nije autor ovde ni poseban ni sam ko sto misli. i promenice misljenje :)
Nobelovu nagradu treba da dobije porodica sa dva deteta, koja preživi mesec dana u Srbiji... kao podstanari!
Dok ste studenti i bez dece, vam je možda ova defa zanimljiva, al kad porastete još malo, kašće vam se samo.
Da, apsolutno se slazem sa Jurodivim. Neko treba da presece. Jbga, slomila se po tebi, sta je tu je, al ti bar deca normalnije zive. Ne mozes non stop ko neka picka da places...stisnes zube i to je to. Ja ne mogu ni dan danas da prezalim dan kaa sam se vratio. Za 4 meseca sam izgubio 16 kila. I to samo zato sto sam bio za nijansu mladji ali totalno bez muda. Nakon pola godine sam prelomio i resio da emigriram, naravno legalno da udjem pa ilegalno da bunarim, ali KURAC, jer nam je administracija (koja je kod njih takva kako je opisana u def) golo govno! Zbog 200 dinara (EJ!!!) koje je faks hteo naknadno da mi uzme, mene odbiju za vizu.
Zato sad svima koji idu savetujem -Putuj igumane i ne okreci se sine. Al ne razume niko.
Neki dan (jučer ili prekjučer) sam slučajno naletio na ovu definiciju i vjerovao ili ne, zbog nje sam se vratio na sajt.
Taj sam! :)
I ja proričem jbt :)
A ja se još pitam otkud ti toliko praćen, eee. Svaka čast stvarno svaka nova defka sve bolja, a moram priznati da ću početi da učim da pišem od tebe. Menjam stilove stalno pokušavam negde da se pronađem i taman kad mislim da je to to, pročitam tvoju definiciju i vidim šta ustvari znači pisati. Bravo.
dides ti Mile u kurac malo...
mator konj da place zbog tvoji pisanija...jel sam to zasluzio?...
Сузе ми пошле, јебем му миша. По први пут за 5 година нисам сигуран да ли желим да побегнем одавде. Омиљена.
Malo je enormna razlika kad places jer nemas sa kim da se napijes i kad kazes detetu
-"nema".
Drago mi je da je zavrsili na naslovnoj, ovo treba sto vise ljudi da procita.
Ova defka me asocira na ovaj stih:
"žao mu je što neki misle da je život negde drugde
I ne sanja se više stari san, čekaju pasoš da odu van..."
хвала моду који је одабрао и вама који исчитасте, а коментари су врх. прича је углавном фикција, само неко моје размишљање на живот преко, дакле немој да мислите да сад ја по цео дан држим у руци флашу бурбона у папирној кеси и размишљам о суициду. Осећања у дефки су оно што нас повезује, и тамо и овде. Носталгија је само моја.
само ми је криво што смо толико проклети да не можемо да живимо ко људи у својој земљи, па морамо овако да размишљамо, ето. а једно кајање не гине...
иначе, ја сам један врло, врло задовољан тип. па да! Живели.
Pa i pretpostavio sam da tako zamišlja život preko grane lik u Srbiji. Kiselo grožđe, sladak limun.
Јуродиви, неискусно говориш, брате, не знаш ништа о мени... ем нисам млад, ем сам дуго преко... а ово за 16кг и мениделује примамљиво хехе
Ovo je sjajno. Definicija mi je držala pažnju sve vreme, ni u jednom trenutku mi nije bilo dosadno. + i *
Ви што се буните, Јуродиви и муссасхе, човек само износи своје мишљење. Дефиниција је врхунска. То што је, објективно, вероватно ипак боље преко, не значи да је све баш тако сјајно.
Ja sam evo desetu godinu preko, u međuvremenu sam probao da se vratim, da počnem život u Srbiji ispočetka, i nisam izdržao duže od godinu dana. Ni za čim ne žalim. Kad mi se rodio sin sam peko prase, uživam sa društvom u roštilju, radim do dva, i ne želim nikad više ni da svratim u Srbiju.
Јуродиви, ја сам дуже од тебе преко, ређе долазим у Србију, али зато остајем дуже, далеко живим. Ни за чим не жалим. Кад ми се родио први син, пеко сам прасе у дворишту, на ћумур. И кад ми се родио други син. И кад ми се родила ћерка имеђу ове двојице. А са кумом печем ракију код једног типа на фарми, из гушта, организујем поетске вечери и гледање утакмица. Увек желим да одем у Србију и идуће године стижем на 6-12 месеци, видећу још.
Та земља не ваља, али је моја. Ова земља ваља, али није моја.
Тја, ретко дајем плус на несленг, ал' сад сам поклекао, пошто је добро написано... Опет, контам да није за насловну речника сленга (нема везе што то одавно није, барем би могли да промене име).
Sabio... Svaka čast autoru, iz ličnog iskustva, potpuno se slažem... Pozdrav i puno sreće napred
Морао сам да се улогујем и да дам минус на ово. Да образложим:
уз ограду да благе везе немам са којом намером је ово написано ни какво је (и да ли постоји) искуство аутора, једноставно све је сагледано из једног угла: успео сам и схватио да то није то.
Па ако то није то, што се не вратиш у вољену Отаџбину?
Па ако је овде боље (сума сумарум), што се не вратиш у вољену Отаџбину?
Па ако си узео кредите, зашто ако - то није то? Боље било у вољеној Отаџбини где ниси могао ни да их узмеш ни да их плаћаш?
Све се плаћа. Мењаш у животу једно да би добио друго. Мењаш невоље из Србије за невоље новог живота у средини мање ненормалној него овдашњој.
п.с.
Тих пар ортака који ти се нису јавили - први лаже да је отишао у позориште јер нема ни за рачуне, други је у кафани скењао рачуне, трећи је отишао на фудбал јер се то ништа не плаћа.
Нема скроз добро ни скроз лоше - само мање и више добро(или лоше).
Tome Ripli, vidi se da ne pratiš Bubrega kao autora uopšte.
Ovo nije autobiografski nego satira na lika iz priče.
Plus od mene. Lepo pisanje, deluje nekako neplanirano, ono, što na um to na drum, direkt iz glave bez nekog palamuda. Cenim to.
Ne nalazim se u ovoj priči, ali poznajem sijaset njih kojima je vrlo slično kao što si ti ovde opisao.
Jebiga, nismo mi svi iste (ne)sreće pa da možemo da zapalimo preko grane i nadamo se nečem boljem. A i to 'bolje' je opet diskutabilno. Kako koga zakači.
I da, Mile, čoveče, pa nađi neku žensku tamo, lepše će ti prolaziti dani, ne moraš čak ni one na IĆ:)
Чекај бре, неко предложи на теми, онда аутор и још неко почне да врши притисак да се одабере, на тој истој теми где је спем најстрожије забрањен и модови ово одаберу!!!? Та тема постаде главна алатка клановског одабирања, онда укините модове и нека Каизен бира са теме, чему све остало?
Ја кад кажем да ја или неко други заслужује да буде на насловној добијем бан, па какви су то двоструки аршини, на шта више ово личи.
Не Френки, вероватно ми нећеш веровати али тотално ми је небитно. Ја савршено добро одвајам РЛ од овог виртуелног, али једина ствар која може да ме изнервира овде као и у правом животу је шлихтање и неправда, на то не могу бити имун.
E aj pošalji koji dinar bratu u otadžbinu kad te već krenulo, vraćam ti čim zapalim za Kanadu.
"Одсутно си погледао према небу и препознао авио-превозника који вози у завичај".
Diže ruke ka nebu i kreće lealeeee, avioni opet lete u moju zemlju lealeee! Pališ baklju koju uvek nosiš sa sobom (za slučaj da te bracki navijači paoka pokupe i odvedu na stadion), ljubiš čistača govana koji govori po naški, uzimaš mu kantu, metle i lopatu i trčiš niz ulicu, avioni opet lete u moju zemlju, jebi se Dizeldorfe na Majni, sisaj ga Austrio, na kurac te nabijem! Teška suza oku bježi, nema više slanja vuršta autobusom, sad će u avion da se mećče, 25 kila, toliko sme. Eeeee..Jebe se tebi, u moje selo avioni su sletali jedino kad ih obore, nije bilo aerodroma..
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог.
Nema supe kiselije, da je pojedem, bilo bi duhu veselije!
ovo sto sam napisao je osetio svako ko zivi preko, bilo da je cistac ulica u Feniksu ili Nikola Tesla, da se ne lazemo. a trava je uvek zelenija sa druge strane, rekoh. ostalo je individualno... nista nije toliko jednostavno, nema crno ili belo, uvek i samo razne nijanse sivog.
razumem sve koji zive u Otadzbini, i sam bejah takav, gorak.
tekst je kafanski, dok gastos cascava ekipu u starom bircuzu, posle treceg bokalceta domace.
Ne kontam na koju se foru neki ovde vrate na nekoliko meseci. Kako onda posao?
Kontam imate posao kad ste već duže vreme preko.
Kao što već rekoh zasluženo na naslovnoj.
Ja sam ovo predlozio zato sto mi se svidelo kako je napisano a ne zbog nekog klanovskog predlaganja, boli me kurac za to i za odabiranje. A slazem se da je i tom ripli donekle u pravu, pogotovu da se sve placa i da ima svoju cenu ali mislim da je promasio poentu. A ja sam sto puta dao plus na definiciju iako se sa nijednim stavom u njoj ne slazem ako je dobro napisana. Jbg nemamo svi isti ugao gledanja na stvari.
e a ja se ovako osecam u Otadzbini...kao ovaj ih definicije, ovaj sto nije Mile...
jebei ga, tranzicija, evropeizacija, demokracija, ljudi se otudjili, jure za lovom i svojim problemima, a ja sirak tuzni bez idje ikoga...
iz cele ove priče i komentara, najviše sam se nasmejao na Tinkerov post i saznanje da je njegovim smarčkobuntovnim stavom u vezi odabira defki konačno došao kraj.
modu koji je to uradio plusiraću s čitanjem ofc celu jednu rendom stranu defki:)
Ubedljivo najbolji komentar! 100 pluseva bih dao da mogu,na ovaj komentar!
+ za definiciju,cisto onako..
Poceo sam da komentarisem, i stao sam. Ne znam sta sam hteo. Ovo u srce dira. Dok ovo citam, kao da gledam sebe. Nije lako brate, ali mora da se gura dalje, ipak preko grane imamo bar neku pespektivu u zivotu. + i *
i učio, i radio, i vratio se, i opet bih otišao, i opet bi mi se vraćalo
+ jer sve se vraća. i ti ćeš sigurno, samo je pitanje u kom prevozu )))
Patetično, minus odavde do granice koju niste trebali da prelazite ni mislima ni rečima ni nogom.
Svako ko je dao plus, zamolio bih ga da stane pred ogledalo i dobro se pogleda, pamet vam curi, pitanje je gde je rupa na koju izlazi.
A gde tebi curi, a?
Dobro, nije bas toliko crno. Mozda i jes ako odes sam, nem pojma. A gde preko ima Balantajn? A-ha!
Svako ko je dao plus, zamolio bih ga da stane pred ogledalo i dobro se pogleda, pamet vam curi, pitanje je gde je rupa na koju izlazi.
Ajde molim te obrazloži svoj argument. Evo pitanje - šta ako čovek nije imao hleba da jede, pa je morao otići? Šta ako su mu za vreme rata srušili kuću pa nije imao gre da se vrati? Šta ako je čovek morao da ode vani jer mu se na leđa natovarilo da izdržava čitavu porodicu koja je bolesnaostala bez posla/raseljena/izbegla? Šta ako se čovek bavi deficitarnim zanimanjem za kojeg u Srbiji nema mesta? Šta ako je doktor nauka kome je jedina opcija da visi na birou? Ti imaš pred očima sliku nakićenih gastarbajtera iz Beča koji meću laviće na tarabu, čovek je ovde opisao sliku višeg čoveka, sa pitanjima i problemima malo šire konotacije nego što si izgleda u stanju da skapiraš. Zapitaj se ti.
Dadoh plus... a nije da mi je trebala ovakva defka sad... baš se lomim da li da se prijavim za stipendiju za studije u inostranstvu i naravno ostanem tamo... Podseti me ovo delo na jednu pesmu koju nisam čula od 2006, mislim.. :) Evo odlomka:
"Gledaj, u vezi onog što smo pričali
da ne moš izdržat, da ti je užas
da bi se vraćo, al i ovdje je jarane za kurac
ništa nije isto, nema posla, nema para
generacija nam živi sa starcima, socijala
pun kurac budala PTSP je ovdje normala
isto od Triglava do Vardara, jedna vel'ka kara
jedni krive Tita, komunizam, drugi nacionalizam
samo jedni druge krive i uopšte ne žive
mladi piju pive, motaju ove naše loše trave
neki žele promjene, al većina ih isprane glave..."
E, natnatu, mudra ženo Vukajlije, mudro zboriš, tastatura ti se pozlatila. ;-)
Luks Učitelj, Jurodivi, MileBubreg i bilo ko zainteresovan. Na stranu to sto ni tamo nije sve lepo, kako rece Mile jedno kajanje ne gine.
Nego, ja sam 3 srednje i razmisljam da li da odem negde posle. Pitanje je kako? Kako ste vi otisli? Kada, pre ili posle faksa? Gde i zasto bas tamo? Kako ste jezik naucili? Cime se bavite tamo? Jos preciznije, zanima me nauka, neko od vas je to pomenuo. Jel se to zavrsava ovde pa se trazi posao tamo, ili se odma ide. Gde da nadjem stipendije? Nece same da padnu sa neba, treba da ih trazim?
Sve to me zanima u slucaju da odaberem za nauku, fiziku konkretno, jer sa tim za mene ovde nema mesta sigurno. A ako se skrasim sa etf-om (i to me zanima) ima li sa tim ovde posla? Preko znam da ima, to sam vec cuo.
Mozda ovom komentaru nije mesto ovde ali nisam znao kako drugacije da dodjem do vas, a treba mi neko ko je to sve vec prosao.
Svaka čast...Stvarno sam i ja na trenutak zastao i razmislio o svemu tome još jednom. Pogled mi se definitivno promenio. Prvi put da sam pročitao ovoliki tekst na Vukajliji, zainatio sam se kad sam stig'o do 3. pasusa. Stvarno svaka čast!
Divno, adaptacija mi je olakšana utoliko što ne jedem pečene prasiće i više volim Baha nego Baju. A opis mog trenutnog svakodnevnog do prelaska granice života je prilično usamljen, jadan, i u tuđini. Volim ove defke što bude veru u bolje sutra, bolje su od odjavne špice bilo koje naše domaće srpske serije. Fala Mile. +
Minus samo zbog duzine. Nisam procitao, moguce da je dobro, ali ljudi, ovo su definicije, a ne romani.
Koliko komentara!! Jedva stigoh do boxa za pisanje novog.
Odlična defka.+
Ako si se obogatio u inostranstvu zbog pohlepe (daj da bude dobro, daj još), sigurno žudiš za domovinom, tačnije za onim životom koji si imao pre nego što si otišao (prijatelji, rodbina, dani kada ste zajedno izlazili, zajebavali se, kada ste bili skromni i cenili sitnice, kada želja za više para nije zavladala umom već je uživanje u svemu lepom a malom vladala tobom i bio si zadovoljan).
Kao što kaže Balaševićeva pesma "Džaba bilo konja vranih po livadi razigranih, džaba bilo sata i čilaša, džaba bilo njiva plodnih vinograda blagorodnih, kada nisam s onom koju volim, kada nisam s onom koju volim"
Evo ja već mesec i po na školovanju u Americi, pa se opet uspem da prepoznam u većini onoga što kažeš. Svaka čast, potpuno si u pravu, ja sam bio sav "Daj da odem odavde što pre" i tako to, a sad bih čekao onaj isti burek o kome pričaš u 5 ujutru, i išao da blejim sa ortacima u nekom kafiću nasred ulice po ceo dan. I uvek je s tvoje strane: "Jaoj, kako je u stvari njima lepo." a s njihove: "Blago njemu što je otišao." I istina, nikada se nećete složiti.
Plus, naravno, iako je samo jedan plus suviše malo.
Омиљеновах је по изласку, сад се само придружујем хвалама коментатора и честитам, иако сматрам да је лош потез одабир, јер ће због дужине да попасе минусеве од нечитача...
Још једном, свака част Миле!!!
E, ovo me je rastužilo. Defka nije, bez vređanja, Mile. Imam više nego odvratnih iskustava sa familijom "tamo preko" i ne mogu da razumem, kao što već rekoh. Drugačija sam i ličnost, valjda. Imam tendenciju da uprošćavam probleme i svodim ih na kratka pitanja. Dakle, da li želiš da budeš u svojoj zemlji, a trpiš za sve ostalo ili, pak, da trpiš što nisi u svojoj zemlji, ali ne trpiš za najosnovnije? Jednom kad napraviš izbor, drži se njega i podnosi posledice.
Btw, mislim da je ovo jedina tvoja defka koju sam minusovao.
Пре одласка преко гране не би било лоше мало подробније проучити начин живота, менталитет и схватања ондашњег друштва, као и могућности које вам се тамо пружају; не само из прича људи који су побегли ''трбухом за крухом'' и деле стан здва Турчина не би ли се доказали у свом селу, већ и из прича оних који су се показали у струци и остварили могућности за живот.
Осим ако ситуација заиста не захтева моментално бежање, пут у непознато је процес који се, обично, дуго планира и ту човек има сасвим довољно времена да одреди приоритете и да превагне шта му је важније.
А колико међу људима у Србији још увек постоји специфичан социјални живот, толико има и злобе због које појединци пожеле да никад нису ни изашли из куће.
А све зависи и од мозга...
Sine. kao da si pored mene. Mnogo ljudi ne razume sta je problem,e pa,objasnio si. Plus i patrik.
Citam ovo i ne verujem, kao da sam ja svoj zivot opisivao. Od reci do reci.
Ja jedino pustim "Zanela me svetla velikoga grada" i pijem rakiju sto pored Madjara prosvercovah :)
Možda za nijansu patetično, ali omiljenovah. Razgovarao sam sa dosta ljudi na ovu temu, u suštini je sve u glavi, ako na vreme raščistiš zašto si preko i kako ti je to preče i bitnije od onoga što si ostavio kući brže će ti biti lakše i prebrodiće se sve. Najbitnije je zauzeti mozak nečim, trčanje, internet, društvo, ne valja biti sam sa sobom ni u studentskoj garsonjeri u Srbiji ni u apartmanu na Havajima.
Musašev komentar je nešto najbolje što sam, pročitao na sajtu.
najezio sam se, jbt...svaka cast! inace me mrzi da citam ove duze defke, ali posto planiram uskoro preko, privuklo mi paznju...zamislio sam se sada ... + i *
Samo da dodam, jer osećanje usamljeosti nekd je i na mestu gde kao pripadaš. Tako da je defka zaista univerzalna.
Сви су кењали, морам и ја, морам!
Плус за дефиницију и труд уложен у њу, а што се тиче изнесеног мишљења... немам коначан став, превише сам неискусан за то. Мада ми Целт и Мусаши делују убедљивије, нагињем ка њиховим ставовима.
Ocenio sam još ranije, ali nisam imao vremena da pročitam celu. Sada sam to učinio i smestio među omiljene.
Mile, pretpostavljam da ti je jezik (maternji ili strani, nevažno) sastavni deo profesije jer ovako ne može da piše (i stilski i ortografski) neko kome je jezičko izražavanje samo hobi.
Žao mi je što nemam vremena da malo pomnije iščitam tvoje definicije, ali biće i to uskoro, a za sada ću pratiti tvoja nova sočinenija.
Još jednom bravo za ovu mini studiju, tako nekako sam i zamišljao unutrašnje lomove srpskog gastarbajtera. Ja ostajem ovde, uostalom, nisam razmišljao da odem ni kad sam bio u najboljim godinama...
Ovo je jedna od retkih "dugačkih" definicija koje sam pročitao, i moje lično mišljenje je da ima dosta stvari koje su tačne. Ja sam došao u Beč prije godinu i po dana i još sam "svež", pa mogu da se pronađem u ovim stvarima. Ali ne bih se u potpunosti složio sa mišljenjem autora definicije.
U Beogradu sam u roku zarvšio tri godine na Građevinskom fakultetu upisao četvrtu, i tu sam prelomio - odlazim!
Dugo sam razmišljao šta ću da radim i kakva me budućnost ćeka kada diplomiram i uzmem diplomu u ruke; diplomu, koja me košta mnogo znoja, truda, neprospavanih noći, brige, nerviranja, odricanja...
Neko (čitaj: vladajuća većina (SPS, DOS, DS, SNS...)) je procenio da ja sa mojom diplomom mogu da zaradim mesečnu platicu od ca. 500 evra. Taj isti neko je odredio me stan košta 200-250 evra, a za ostatak plate mogu da kupim: karton piva, mleko, kafu, brašno, ulje, šećer, so, malo mesa bez kosti, šampon, toalet papir. Tako da bi mi za život ostalo još max 100 evra sa kojima bih mogao super da se provodim po beogradskim spavovima i raznim VIP žurkama, da ljetujem u Budvi i skijam na Kopaoniku. Da ne pričam o tome da bih prvo morao da se učlanim u neku političku partiju da bih uopšte i dobio posao.
Nisam jedan od onih koji samo kritikuju, jer da sam takav ne bih se ni odlučio na ovaj korak da napustim zemlju i krenem "od nule", nego bih ostao dole, kritikovao, i čekao da mi nešto padne s' neba.
ČOVEK NIKADA NE SME DA ZABORAVI ZBOG ČEGA JE NEGDE DOŠAO. I ja sam dolazio par puta u slične situacije koje su u definiciji lepo opisane, ali znam šta mi je cilj i zbog čega sam došao. Došao sam u Austriju ne da bih bio moler ili pizza majstor nego inžinjer, kao što bih bio i u Srbiji.
Tačno je da ljudi koji ovde žive nisu baš blagonaklonjeni prema onima kojima se završava prezime na "ić", ali ako taj isti neko ima diplomu ili neku tituli, onda je to već druga situacija. Ne znam da li sam u pravu, ali ja na to gledam kao što je u Srbiji odnos prema Romima. Sigurno ne gledamo istim očima nekog Roma koji sakupljaja stari papir i nekog ko je npr. lekar. (Ovim primerom nikoga ne želim da uvredim ili da omalovažim)
Jedan moj poznanik je pre dve godine ovde u Beču završio građevinu, zaposlio se u firmi Porr, dobio je odmah radnu dozvolu i stekao sva prava kao što imaju državljani Austrije, kako se to kod nas kaže "dobio je papire". Kada je radio most kod Beške, on je bio dole, jer je firma Porr bila izvođač radova, i imao je platu od 4000 evra, plaćen hotel, auto, i topli obrok. Dok je momak od moje drugarice radio na istom tom mostu kao građevinski inžinjer, ali zaposlen u Mostogradnji i imao je oko 600 evra platu.
Ovde žive tri generacije "naših ljudi":
- prava su onu koji su došli kao radnici za vreme Jugoslavije 60-ij i 70-ih godina,
- druga grupa su ljudi koji su došlji za vreme i nakon rata 90-ih godina,
- traća grupa smo mi, studenti koji se obrazujemo i želimo ovde da završimo fakultet.
Mi sigurno nećemo morati da radimo na Božić, nećemo živeti u stanu od 17 kvadrata, imaćemo više prijatelja koje i ne moraju da budu samo "naši ljudi" i imaćemo dovoljno novaca da odemo kući kada god poželimo.
Ovo je moje lično mišljenje i ne mora da znači da je ispravno. Ovo sam napisao samo zbog mladih ljudi koji nisu još odlučili da li žele da ostanu u Srbiji ili da probaju da pronađu svoju sreću u inostranstvu.
http://www.youtube.com/watch?v=16o9TA5YCxs&feature=relmfu Slušam ovo, pa se setih tvoje defke :)
Ovo nas sad malo prekide! Pa ne mogu se više nasmijati niti jednoj definiciji od ozbiljnosti ove teme. Ali neka, valja nekad i ozbiljan biti.
kontroverzna je, izgleda. velika se halabuka bila digla. a opet preko 200 ljudi ozvezdalo. okej je to :)
kad se dele ti oskari popularnosti za debitanta godine? koji sam ruki, pod stare dane :)
fala denise.
auuuuuuuuu brate
jes da ne volim al bi ovom prilikom citiro brata revoluciju
ko epitaf za oba sveta, krv ti jebem
vrati se, sve ti je...
ma ne
vrati se i sve nam oprosti!!!!!!!!!!!!!!!!!!
kakvi ste vi u raseljenju, samo kukate za rodnom grudom. napisah neđe gore, sve je to "baba i kajgana" :)
ne diraj pesnika za stolom pani!
ja mu naručujem i pesmu. najaču.
http://www.youtube.com/watch?v=wjYf64EZ7BA
i kavu. gorču
Predivno,predivno,predivno ,citljivo lepo lako napisano.
Svi sto smo preko prelezali smo to.
Dok se ne prekali nezna slovenska dusa.
Posle sve ide....
U laganom ritmu.
Bez stresa
Bez nemastine
Јебем те у уста пророчанска...
Ја један од оних који су преломили преко колена и вратили се кући, управо се неке колеге ломе да се врате, а други избегавају да нас сретну да не би прсли налисто...
Одавно омиљеновано...
Odabrao
celt
2012-10-13 12:51:23 +0000
Bez sekiracije brate Mile. Biće skor bolji kad završi na naslovnoj...
Mora!
:)