Poslednji bastion državne suverenosti na području južne srpske pokrajine. Informacija koja se može čuti u vremenskoj prognozi državnih medija, uprkos tome što od nje nema nikakve vajde, jer u Prištini Srba ima koliko i stepeni kad pre’ladi. Beskoristan podatak i zahvalan materijal za sarkastičnu digresiju.
- Mileta, ima akcija u disu jedanes kila praška, dobija se činija za mušmule gratis.
- Ćude sekund da čujem koliko javljaju sutra u Prištini.
Kada slamčicom probiješ onu rupicu na tetrapaku u kome se nalazi čokoladno mleko.
-Aj mi razdeviči ovu moju kravicu, ruke mi zauzete.
Izraz kojim se naglašava neka posebna karakteristika. Takođe dozvoljava i upotrebu sočnijeg rečnika a da se pritom ne ispadne nevaspitan.
-Ova sa trećeg sprata ne ume ni dobar dan da kaže.
-Ma uobražena. Što bi rekao naš narod, k'o da je ispala iz ministarskog dupeta.
Veverica koja odbija svaki vid saradnje. Neuspelo čedo šumskog inženjeringa.
Nakon što je sačuvala integritet kokosa, veverica odluči da napravi sebi kibernetičkog klona kog će slati u šumu po žir i u kladionicu. Dok je mašina generisala klona, veverica odluči da proveri mejlove i naivno kliknu na link sa naslovom "GOLIŠAVE SLIKE LASICE - LASICA PRAVI PIČVAJZ PO INĐIJI" i u kompjuter joj uđe opasni virus borčanac i poremeti program. Zbog toga je mašina stvorila nevericu, životinjicu s kojom niko živi ne može da se dogovori ni oko čega, pa ni sama veverica.
___________________________________________________________________________
Veverica naredi neverici da namesti krevet, ali neverica odbi. Veverica pusti slanu suzu, namesti umesto neverice krevet i uze iz frižidera lešnik-torticu jer joj je opao šećer.
Misteriozni prašak iz daleke zemlje koji lasica i zec kupuju od veverice i konzumiraju na žurkama. Veverica je potrošila sve pare sa žiro računa, pa mora jadna da se snađe da prehrani sitne veveričiće. Ali avaj! Zli Aca Lukas jaše džinovskog leptira i preti da im otme kokos i nacionalnu tv frekvenciju!
Veverica sa tavana progovara:
-Ja sam mala veverica i pravi sam zvrk, Lukas ide, šmrče kokos, svi u šumu trk.
___________________________________________________________________________
Tako je veverica još jednom spasla celu šumu, a lasica je vevericu u znak zahvalnosti zaposlila kao degustatora žira u jednoj renomiranoj kanadskoj firmi.
Veverica je ubrzo zatim na samitu degustatora žira - žiranata - u deblu severnoameričke sekvoje osvojila prvu nagradu za životno delo i zlatan panj u obliku žira, donaciju junaka turske hit-serije, Kivanča Tatlituga.
Predviđanje budućnosti i uloge roditelja karakterističan za skoro sve mlade ljude. Nekad kad zabodeš pivo u parku, a pored tebe prolazi mladi ćale i šeta klince, desi se da počneš da zamišljaš sebe u toj ulozi. Ili kad čuješ komšijsku decu ujutru u šest kako histerišu što još nije počeo Sunđer Bob. Tad uveravaš sebe kako ti to nećeš da dozvoliš. To je to.
E sad, postoje dve glavne karakteristike vezane za ovaj fenomen:
1. Svako sebe zamišlja kao do jaja roditelja, a decu kao do jaja decu. To je tako po difoltu.
2. Nelagodnost koja se javlja kod muških spekulanata, a vezana je za žensku decu. Nema ništa gore nego da zamisliš svoju adolescentnu ćerku, pripitu i u društvu napaljenih tinejdžera. Svašta ti prođe kroz glavu.
- Brate, razmišljam nešto skoro... Znaš li ti kakav ću ja otac biti?
- Kakav?
- Najbolji! Deca će me obožavati, prosto vidim to.
- Hehe, a i ja sam razmišljao o tome. I ja ću da budem baš do jaja ćale.
- Hehe. Kad klinac poraste malo, pa igram fudbal s njim. Pa uzemem godišnji, odvedem ženu i decu na more. Pa se kupamo tamo, vodim klince na sladoled, učim ih da plivaju...
- E, to ti je život.
- Da. Pa posle kad porastu, vodim ih u školu, pomažem im oko domaćeg. Pa usmerim dete ka sportu, da se razvija pravilno. Verovatno neko plivanje, tako nešto. Hoću i da budu samostalni. I posle isto tako, neću da im branim da piju i puše. Neka ih, tako sam i ja kad sam bio mlad.
- E jes, da puše.
- Pa šta, brate. Provaliće oni da ne valja to.
- A šta ćeš ako budeš imao samo žensku decu?
- Što?
- Pa, brate, ono... Zamisli imaš sina, pa ga vidiš kako šeta neku curu. Sve ti dođe milo. Pa još dođe kod tebe i kaže ti: Uh, ćale, kako sam jebao onu malu noćas! Hehe, sin je to!
- Hehe, istina...
- A zamisli dođe ti ćerka tako, pa ti kaže: Uh, ćale, kako me Peca odvalio od kurca sinoć, još me pička boli!
- Dobro, bre, seljaku jedan! Pa nećeš tako s detetom da pričaš! Jebote, kakav si ti retard...
- Ja ti ozbiljno pričam. Zato ja neću žensko, samo muško. Tebi svejedno?
- Normalno.
- E, a zamisli onda dođem ja za vikend kod tebe s decom. Nismo se videli deset godina. I tu roštiljanje, piće, zajebancija, a ovaj moj mali uvati tvoju ćerku i ubije je od kurčine, tako da joj...
- Alo, bre! Ti gledaš da ti razvalim tu vilicu poganu?!
- Šta ti je?
- Šta šta mi je! Šta šta mi je! Koga da jebe tvoj sin!?
- Brate, ti si puko. Zajebavam se, koj ti je kurac!
- Pa šta se zajebavaš s tim, nije to za zajebanciju. Jebote...
- Ti ko da istina imaš ćerku.
- Ma jebi se.
kraća pauza
- On da jebe moju ćerku...
- Još razmišljaš o tome? Rekao sam ti da sam se zajebavao.
:imitirajući glas sagovornika: - Moj sin jebe, njenjenjenjenje, jebač, njenjenjenjenje.
- C, koji si slepac.
- Ti si slepac. Tvoj sin jebač! Na koga?! Na tebe? Ti si jebao zadnji put dok još evro osamdeset dinara bio! Sledeći put ćeš da jebeš kad opet bude bio osamdeset dinara! Znači nikad!
- Puši kurac, jebala te deca.
Popularni naziv u vojvođanskim selima za mesto ispred ili u blizini seoske prodavnice, na kom se okupljaju ljudi, domaćini i počinju celodnevno lokanje. Takođe, smatra se da je čučavka jedan od prvih vesnika proleća, obzirom da startuje sa prvim toplijim danima i traje sve do decembarskih snegova.
- E što je sinoć bilo štogod.. Mita se razvalio, došlo i do tuče ma haos živi bio.
- Di ste bili? U centru?
- Ma jok, na čučavci kod Tozine radnje.
Floskula koju uglavnom koriste poznate ličnosti kako bi ubedile ''obične'' ljude, a i sebe, kako im slava nije udarila u glavu i kako se nisu ni najmanje promenili od kad su postali popularni. Keš, besni automobili, pičke na izvol'te, ma ništa od toga na njih nije uticalo da se transformišu u Čarli Šina, već su i dalje ostale iste one mirne i nenametljive osobe koje su i bile kada su otišli iz svog malog periferijskog grada u potrazi za srećom i boljim životom.
- Možemo li da počnemo intervju?
- Jao, čekaj sekund... Samo da naručim kafu... Ostao sam jutros do 5 u Teatru brate, Mia pevala, razbio sam se kao Ejmi Vajnhaus u Beogradu, a još sam trening imao u 8, znači glava mi k'o bubanj državne lutrije Srbije. Mile. Mile bre! Daj meni jednu gorču i gospodinu novinaru šta pije.
- Mineralnu vodu, hvala.
- Uzmi bre nešto jače, ne boj se, ja plaćam sve, znam ja da ste vi novinari sirotnja. Ko bre sirotinja, daj pet karata! Ahahahahah, znaš taj film? Mnogo vrh brate.
- Da... Nego, da krenemo.
- Stani, zvoni mi mob. Jao, ona ribica što sam sinoć 'teo da je zveknem. Šta sad oće? Proš'o brzi voz srećo, nema kod mene cile mile Kitić, hehe. Ignore. Eee, tako... Ae, sve okej, pitaj.
- Dakle, krenimo od početka. Rođeni ste u Krnjevu. Tamo ste i načinili svoje prve fudbalske korake, zar ne?
- Ma da, nego to moje Krnjevo nema fudbalski tim, selo k'o selo, njive i livade. E, zato odem ja u Veliku Planu i tamo me registruju u Moravu. Ne u reku, nego u fudbalski tim, haha. Odmah se videlo da sam daleko talentovaniji od onih ljombera, gledali me skauti Ofk-e, pa nastavim karijeru tamo, da bih posle godinu dana prešao u naš najveći klub. I eto me tu gde sam sad.
- Da li se još družite sa drugovima iz detinjstva?
- Da. Video sam ga baš pre jedno tri nedelje. Popili piće, ja častio naravno.
- Naravno. Postali ste popularni praktično preko noći. Traže li Vam autogram na ulici kad Vas vide?
- Ma traže, traže, kako da ne. Ne samo to, uzmu mi ponekad i klupski šal, dres, kapu. Još samo fali kuću da mi uzmu, što bi rekla moja prijateljica Ceca Ražnatović, hahaha.
- Pa prija li Vam ta populanost?
- Znate kako, ne mogu reći da ne prija. Ali ja i dalje čvrsto stojim sa obe noge na zemlji, ne zanosim se previše, sve što sam postigao u životu, postigao sam jer sam bio uporan i skroman i nameravam takav da ostanem do kraja života. Čekaj sekundicu. Mile! Aj leba ti daj mi onaj moj viskić da malo pročistim grlo i ako možeš preparkiraj mi BMW-a na gazdino mesto, jebu me oni komunalci svaki dan.
@
- Dajte mi samo vaš mejl, poslaću vam izveštaj sutra.
- Pera peric et jahu kom. Pera peric spojeno sve.
- Peraperic.. kako dalje, šta rekoste?
- Manki, pa jahu tačka kom.
- Čekajte, Peraperic... et... manki?
- Pa onaj znak, i jahu tačka kom.
- Aha, to... hvala, upisala sam.
perapericetmanki@yahoo.com
Mail sent.
Univerzalni naziv za pripadnika MUP-a koji se sprema da vam napiše kaznu, a vi pokušavate da ga od toga odgovorite.
B: Kolega, jel' može ovaj put samo opomena?
P: A gde vi radite?
B: BIA...
P: O, pa onda ok, ali da vam se ne ponovi više...
-----------------------------------------------------------------------------------------
V: Kolega, stvarno nisam video onaj znak za brzinu...
P: Kolega, a? A odakle ste vi...
V: Generalštab... Smatram da smo kolege, obojica brinemo o bezbednosti zemlje...
P: A dobar si bre... Ajd' beži nemo' te sanjam...
-----------------------------------------------------------------------------------------
K: Ma izbrisala se linija nisam je video... Ajde nemoj molim te da me upisuješ... Učini kolegi...
P: A čime se ti baviš "kolega"?
K: Ja sam bre u komunalnoj policiji...
P: E nismo mi kolege bre... Nego daj vozačku i saobraćajnu...
Način na koji neki ljudi iskazuju neizmjernu sreću što su posle dugo vremena vidjeli dragu osobu.
Lik 1: Pa sve ti jebem... Mile jesi li to ti?
Lik 2: Ooo, Pero...pa jebeš mi mater ako sam te prepozno!
Klasičan zajeb odavanjem svog zanimanja pred gostima za stolom. Umesto snimanja u oval na sredini stola koje parče mesa da grabne, primoran je slušati pažljivo celokupnu simptomatologiju prisutnih, koju je polagao na trećoj godini. Počevši od babe sa visokim krvnim pritiskom, preko kuma sa upalom prostate, do mlade snajke koja otežano diše.
-Doco, a zašto ja ujutru malo teže dišem?
-Pušiš li?
-Pa naravno, moram brak da očuvam!
