-Nikola, tvoj komentar na večerašnju utakmicu? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 110%, ostavili smo srce na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Tvoj pogled na dešavanja na Bliskom istoku? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 120%, ostavili smo bubrege na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Koliko misliš da su Frojdove teorije psihoanalize uticale na pojavu nadrealizma? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 130%, ostavili smo dvanaestopalačno crevo na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
Još jedan poznati Grk (ovaj je jedan od fudbalera koji su osvojili evropsko prvenstvo u fudbalu) koji je pored Tukidida i Epikura pozajmio svoje (prez)ime srpskom slengu. A opet ima neke veze sa polnim organima i njihovom upotrebom. Ovde se radi o oba polna organa koji se ne upotrebljavaju duže vreme, a izraz se odnosi na nosioca istih.
Zagoreo/la sam ko kaubojski tiganj, ma pravi zagorakis!
- Brate, video sam sinoć Enu. - Enu avion? - Da. Juče smo sa Maretom skupili 800 dinara, kupili Tuborg u radnji, pa pravac u Stefan Braun. - I kakva je, nisam je video pola godine? - Ma pička i po je još uvek. Kad bih je jeb'o i u CV bih je naveo.
Novonastala pojava i fenomen savremenog doba. Izveštačeni kez administrativnih radnika po kojekakvim institucijama, bankarskih činovnika, kvazi menadžera, i uglavnom od osoba koje nam ne žele ništa dobro. Obično ide u paketu sa obraćanjem ličnim imenima.
-Gospodine Pajo, sedite. Jeste za kafu možda? Neki sok? -Ne hvala. Nemate vi toliko šećera da zasladite kafu koju ste mi zakuvali. -Kako to mislite gospodine Pajo? -Znate dobro kako mislim. Kredit koji ste mi uvalili izgledao je kao slamka spasa, a kad sam pročitao ona sitna slova skontao sam da ste davljeniku dali kamen u ruke. -Ali trebali ste pažljivo da pročitate uslove pre potpis... -Ajde ne kenjaj više i skini taj službeni osmeh sa lica da ti ga ja ne skidam! Isto si se tako saharinski kezila kad si mi kurac uvalila! -Ali gospodine Pajo? -I ne zovi me ličnim imenom. Nismo mi ovce čuvali zajedno. A zahvaljujući vašoj poštenoj kući, to mi sad jedino preostaje! ---------------------------------------------------------------------------------------------------- -Zdravo draga. Si umorna? Kako bilo na poslu? -Bitno da ti nisi umoran lenčugo! Ništa ne radiš u životu, samo taj daljinski šaltaš, a sitnicu neku da mi pomogneš nisi u stanju. -Ali draga, hteo sam, al bila važna tekma pa... -Jebala te tekma! Puna sudopera, u kuhinji samo prazne flaše, pikavci gde god se okreneš, u kupatilu pečurke rastu, deca na ulici rade šta im volja, gadiš mi se! -Draga! -Šta je!? -Kući si, jebote! Nisi više u banci. Skini taj službeni osmeh! Ježim se...
Katanaćo. Ne primiti gol. Prepustiti posed lopte. Ne upuštati se u kontre. Igrati bunker. Na gol manje. Ređati poraz za porazom, uz poneki remi. Osuđen na ispadanje, na propast. Na poslednje mesto u beton ligi. Biti zadovoljan sa 0:1, jer, zaboga, moglo je biti 0:3.
A samo se poraz pamti, gol-razlika se ne računa u životnoj utakmici. Revanša NE-MA!
Ofanziva je bila u punom jeku. Praštalo je na sve strane. Više nije bio siguran sa koje strane doleću granate i meci. Zario je glavu među kolena i jednom ruko čvrsto pritiskao šlem. U drugoj je stezao brojanicu. ''Samo da prođe, samo da prestane'', mislio je. Ljudi su vikali, bilo je prometno u rovu. Učinilo mu se da se njemu neko obraća, ali, u magnovenju, nije razaznavao reči. Dugo su bili na ovom položaju i u rovu se osećao sigurnim. U međuvremenu, kapetan je naredio napad i najednom je ostao sam, još čvršće stiskajući brojanicu. Njegova četa je izvršila juriš, bila odbijena i sada se već, desetkovana, haotično povlačila. Vojnici su preskakali rov, prvo manja, pa onda veća grupa. Zvuk borbe je bivao sve slabiji, dok sasvim nije iščezao. Ne zna koliko je prošlo pre nego što se konačno usudio da se uspravi. Miris ilovače pomešane sa mirisom sveže krvi je postao nesnosan i poželeo je da što pre izađe iz te žive grobnice. Gore, na ledini, sve je izgledalo drugačije. Skidajući šlem i otresajući prašinu sa lica, na horizontu je ugledao veliki hrast. ''To mora da je zapis'', pomisli, i podiže pogled ka vedrom nebu. Udahnu duboko, te zatvori oči. Nije više mislio ni o čemu. Da jeste, primetio bi neprijateljski pozadinski vod koji je pratio svoju jedinicu u nadiranju. Krupni kuvar je opalio kratak rafal iz šmajsera.
Dok je nekontrolisano padao natrag u rov, imao je vremena samo za jednu misao: ''Šteta što ranije ne izađoh iz rova. Dan je tako lep. Bio...''
Nit’ ume da kuva, nit’ je interesuje. Vrhunac njenog kulinarskog umeća ogleda se u smućkanoj supi iz kesice i nekakvog zrnevlja, musli, ako pitate one malo flafičastije, potopljenog u mleko za doručak. Ništa sarma, ništa gulaš i ćuftice. Ne zna razliku između čorbastog pasulja i prebranca.
Noćna mora svakog Balkanca naviknutog na jaku maminu kuhinju.
Ona nikad neće shvatiti logiku iza čuvanja vegete u kutiji od cedevite (da se ne osuši, jelte), kuhinja joj služi isključivo kao dekoracija. U rerni drži džempere jer joj je ormar već prepun stvari, u frižideru sve krema do kremice za zatezanje kože.
Ko će sutra slavski kolač da ti mesi?
-Dragi, kako ti se sviđa doručak? -Mhmhm... Nije loše... -Sve si pojeo, hoćeš da ti napravim još malo muslija? -Neka, ne mogu više… odoh da odnesem mami lek…
Posmatrati veoma privlačnu i oskudno obučenu devojku, a pri tome biti svestan da ne postoje nikakve teorijske šanse za osvajanje iste.
Peca (uspaljeno): Jao, javio mi se burazer iz Majamija... E, na plaži sve super ribe, sevaju toplesi, na sve strane bujna poprsja i okrugle guze, ma ludilo! Treba i mi da zapalimo!
Moki (smoreno): Ma beži bre, baš će takve ribe mene da gledaju... Koji ću đavo tamo? Samo da parim oči i sekiram kurac...
Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
I reče im : ''Idite sada, deco moja, i volite se i množite se dok vas ne bude toliko koliko i radnih ljudi''. I još im Gospod kaza i ovo: ''I iškolujte se, deco moja, u trogodišnjim školama jer vam više i ne treba a oni među vama koji to baš budu želeli neka idu i na Fakultet Sporta koji sam stoga a predviđajući tako nešto i izmislio. I naučite engleske izraze kao što su ''warm-up'', ''bench'' i ''gimme-more'' jer vam bez njih ljudi neće poverovati da ste ono što jeste.''
Tu se Svevišnji malo odmori pa ponovo oplete: ''I kad završite škole ne budite jevreji na pare, deco moja, jer ima dovoljno budala koje će misliti da baš VI možete da im pomognete da skinu svoje guzice i bokove te će vas skupo plaćati i darovima darivati. I kad nakupite dovoljno para i darova, otvorite svoje sopstvene teretane sa odvojenim prostorom za Jogu, deco moja, i ubirite još para i darova jer toga nikad dosta nije. I vodite računa o sopstvenom telu i koži. I oblačite se u leopardovu kožu i ogrtače. I stavljajte puder, deco moja. I cepajte se u čmar. ''
Amin.
- E, gde ćeš, Makili...? - Imam trening. - Nisam znao da išta treniraš... - Pa, eto - treniram. Imam i personalnog trenera, ako baš hoćeš da znaš! - Hmm... A, ja imam kitu kojom bih ti taj celulit skin'o i bez da mi platiš, pa ti razmisli!
Čest ženski manir. Laganje partnera o broju bivših.
-Ja ih nisam puno imala pre tebe, jel znaš? -Nema potrebe da vraćaš kilometražu. Znam koliko si vožena i udarana. A i to znanje koje imaš? Sigurno nisi samouka... -Bez zezanja. Bila sam sa trojicom. -Odjednom? -Džukelo!
