Februarska klasa nije ni prošla celu obuku, a već su u rano proleće golobradi, kratko podšišani mladići sa zebenjom u drhtavim rukama držali puške. Bio je kišan, težak, dan. Meci su prštali na sve strane. Svet stade. Ali samo u očima jednog od njih. Prsa su dočekala hitac. Srce stade, oči se sklopiše, mozak utonu u večni san.
...Tog dana se sa neba mogla videti crna fleka oko žutosmeđe ilovače. Borovi oko groblja upijali su majčin jauk što se odbijao o okolne spomenike. U njenim očima, u tri sekunde spuštanja sanduka u kovčeg od ilovače, stalo je čitavo detinjstvo tuđinskim metkom ubijenog sina. Od prvog plača, do prohodavanja, školovanja, početka rata, i do poslednje pod šatrom naručene pesme....samo za sina regruta...
Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.
ZVRRRRRRR -halooo -BRATEEEE NOVAK OVDE, JAO JEBOTE AJ IDEMO GAELU NA GAJBU -novače dobar si ti i sve to, al spavam brate...radim za dva sata -AJ PLAŠIMO BABE BRATEEEEEE!!!!
U Londonu, rodnom gradu ovog beka Liverpula, te 1984. godine beše neka fama oko lika koji je ubio beloglavog supa što je iz kanjona Uvca emigrirao u Englesku. Poslednji metak ispalio je u pravcu nečega za šta je mislio da je lako moglo biti nekakvo krilato stvorenje iz doba neolita dok za Glena nije bilo municije. Nažalost.
Početkom karijere, Džonsonovi treneri su se dvoumili da li klub koji vode zapravo igra fudbal ili se bavi ilegalnom sečom hrastovine, tražeći pritom karapampule nalik Glenu koji bi trebalo da vitla sekirčetom kao da baca laso. Savršeno se uklopio u panoramu iza stadiona, podsećajući na jedan veliki balvan koji se ponaša kao zabagovan Super Mario na Terminatoru, dok uklapanje u formaciju tima duguje drugom balvanu koji vuče povredu Ahilove tetive pa nije u mogućnosti da igra. A tako je i delovao na terenu. Drvo.
Pošto su čelni ljudi Vest Hema procenili da bi verovatno tadašnji pionir Jovan Krneta bolje odigrao, nakon samo jedne sezone Glen katapultovano prelazi u Milvol koji godinama unazad grca zbog neplaćenih računa za vodu, kurve, struju, kosačicu za travu ili klupski autobus. I ko je lud da pored tolikih rashoda primi Džonsona "za stalno"? Nomadski život i privremene stanice krasile su njegovu interesantnu fudbalsku karijeru, sve dok konačno jednog dana nije dobio ponudu iz Liverpula. Da pitam ja Vas: KAKO?!
Tamo je jedna veličina poput Stivena Džerarda dodirnula svaki delić trave jebenog Enfilda i bar jednom pogodila svaku stolicu na tribinama koje nisu bočne, jedan Suarez prkosio zakonima fizike a Karager lomio potkolenice svima od Aston Vile do Redinga. I onda dođe neki Glen Džonson da pika loptu sa njima. Pa to je kao kad bih ja otpevao duet sa Jašarom Ahmedovskim ili zajedno sa Žikom Nikolićem vodio Šarenicu. E?
-Proooodajem rekete za tenis! Original Vilson. Navali narode, još malo pa nestalo! -Hey, buddy. How much does a racket? -A, bre? -Reket. Kosta? Koliko? -Samo tri soma. Tri. :pokazuje prstima: -Give me ten racket. Deeeeset komat. Starting today you are my supplier. Dobavljati reket. :uzima rekete, daje vizit kartu i odlazi: -Jel, bre, Milisave, koji je ovaj? -Jebem li ti, 'ladno Rodžer Federer kupuje rekete od tebe! -Stani malo. Ja sam u timu čoveka koji se smatra najboljim teniserom svih vremena?! -Takoe, Glene Džonsone, odi da te izljubi Milisav.
Kada Erik pojede bananu pretvori se u Bananamena, ali to nije ništa. Kad Mlađo Droga izađe iz banke s revolverom za pojasom i kae:"Izvol'te!"....eeeee.... Muški ga se boje, tinejdžerke vlaže gaće, milfače skvirtaju, a bake vežu klitoris u čvor. E sad, Mlađo Droga je čestit domaćin i čoek generalno ali voli da puši malo jače cigare, i ponekad udahne malo boje i lakove, i tako dalje, i tako bliže. Uglavnom, Mlađo Droga čuva bezbednost majke Srbije sa svojim revolverom i lucidnošću trave koju udiše.
- Brate dolaze navijači Zvezde! Polupaće grad jebote! - Ne sekiraj se! Mlađo Droga će da ih spreči! - Brate ne seri! - Ozbiljno ti kažem! Sam javio da će doći! Oslobodio Južni Sudan i Eritreju i ka'e da dolazi!
Uzvik u reklamama koji nam daje do znanja da se upravo dogodilo sranje koje će baš njihov proizvod da ispravi.
Sin: O ne! Ćale je sinoć došao pijan i ispovraćao se na moju novu belu košulju i ispišao se po zavesama, eno ga leži komiran na terasi Majka: Ništa se ne brini sine, sve će to XY prašak da sredi Sin: Nemoguće Majka: E pa sad ćeš da vidiš (nakon 2 sekunde reklame koje u stvarnosti predstavljaju nekih sat vremena) Sin: Vau, moja košulja je potpuno čista, ali mene više brine tata, još ne ustaje Majka: Ne brini se, količina praška koja se koristi je minimalna, tako da će imati dovoljno da se i njegova odeća koja zaudara opere Sin: Tata, tata, budi se Otac: O ne! Ubiše me leđa, nisam trebao da se bijem sa Milom Tajsonom, kako me opauči po grbini... Majka: Dragi, imam rešenje za tebe, to je novi preparat doktora WQ, specijaliste i priznatog stručnjaka u toj oblasti Otac: Uh, ženo hvala ti, odmah mi je lakše, ovo mi i mamurluk rastera, bolje je od rasola jebeš mi sve, sad mogu d’idem opet da pijem, sve zahvaljujući preparatu doktora WQ.
Pederska zamena za hvala. Ne znam da l' je iko ikad dobio to pivo.
-... i to ti je to. -Do jaja matori. Imaš pivo. -Da se nosiš u kurac, znaš! Sat vremena se ovde zajebavam s tobom i ni hvala ne dobijem nego to nepostojeće pivo. Oćeš da ti ga naguram u dupe, a? Jesi imao nekad nepostojeće pivo nagurano u dupe?
Što si jebo, jebo si. Sad, ako hoćeš još, uloži i pređi na naredni nivo, tj. oženi se. Ili skini drugi trajal.
Otkucao je sat, batice. Džaba filozofiraš da je brak samo papir, da je bezveze da uzima tvoje prezime (ko da menja dokumenta, a i ko uopšte želi da se preziva Karausnić) i da se Ramajana Bramakriška iz predgrađa Mumbaja obliznila sa 68 godina, to teško da će je ubediti da sve prolongira.
A video si simptome, nije da nisi, samo si ignorisao: kad je počela da persira sebi, prenoseći svoje želje i planove na oboje ("idemo na koncert Sergeja Ćetkovića", "da, slabo pratimo fudbal", "nama su ti porno sajtovi odvratni"), ili kada je otvorila zajednički nalog na Fejsbuku (sa sve šimejl adresom canaimilan@mejl.rs). Ili ono kad se raspilavila nad drugaricinom bebom i ostala oduševljena i nakon epske erupcije smeše Bebirona i kašice od graška, koji joj je završio po faci.
A ako se zanemare prvi simptomi, teže se leči.
- Je li, Milanče, je l' ti mene voliš? - A? Šta me budiš u pet ujutru? Jesi ti normalna! - Pa, razmišljam, već godinu dana se zabavljamo.. - Misliš seksamo, hehehe... - Pa dobro, i seksamo. I onda, mislim se... - Aaa, pa što ne kažeš da si za prvu jutarnju, heheeh, malo si poranila, ali dobro.. Ček malo, dok se kalibrišem. Takoc.. - Ma nema ništa, bre! Trajal verzija je istekla, za dalje spremi prsten. - A?? - Dosta sam ja klečala ispred tebe, sad je tvoj red!
To je magija. Ne premalo, ne previše, ne taman, već i po. Više nego svrsishodno, shodno tome, doza koju ono pridodaje fatamorganu prenosi u realnu dimenziju.
-Recite mi, šta mislite o još čoko suflea? -Mislimo... i po.
Boja glasa. Hrapava boja glasa. Don Vito Korleone boja glasa.
Onaj koji se njime služi ne mlatara rukama dok priča. Dok šeta, ogrnut je kaputom, na glavi ima sivi šešir a u ruci mu je izrezbareni smeđkasti štap.
Govor mu traje veoma kratko, jasan je i ima cilj.
Ne smara.
Neretko naređuje, govori istinu i zna da ga slušaš.
Glas autoriteta.
(Sumrak sumornog zimskog dana. Crne vrane lete nad kućom na četiri vode u kojoj gori sveća. Jezivo. Deda i dve unuke.)
-Care care gospodare kol'ko ima sati? -Ćeri... talisman... uzmi ga... voli... i buni se... protiv vlasti... :poslednji treptaj: -AA SIMONA, POBEDILA SAM TE, POBEDILAAAA!!!
