E ovako... Pre n'o počnem da serem, čisto da spomenem jednu staru poslovicu... „U kafani radi il' lud il' pijan“. Asocijacija slična psihijatriji. Kao što psihijatri vremenom sliče na svoje pacijente tako i ugostitelji na svoje goste. Il' pak obrnuto. Dakle...
Kafana! Jebeno tesna rupa bez dna. Đavolja varoš prepuna neograničenih resursa koji produktuju more poroka i čak više od toga...
Jedan od mogućih resursa, jeste „rakija“. Ne šljivovica, ne loza.. Već prava grehovača. Ispečena isključivo u đavoljem kazanu. Servirana u maloj crnoj piratskoj bočici sa etiketom mrtvačke lobanje. Poseduje osobine posvađuše i pri tom uneređuje svoje žrtve.
E sad... Njene sluge su Konobari, u ovom slučaju - demoni, legalni lopovi -, koji ti, svojim kombinovanim tehnikama, izvlače zadnji dinar iz džepa, koji si možda namenio za bolesnu babu, opravku juga il' za verenički prsten. Ne matori, boli njih kurac, oni će i to uzeti...
Možeš li se suprotstaviti? Pa ne možeš prika, nemaš ti muda koliko oni imaju aduta. Jedan od ponuđenih jeste adut ispod šanka u obliku bejzbolke, namenjen za krivljenje vilice i prebijanje bubrega. Potencijalni razarač kamenja u istim za šta bi insistirali da im budeš zahvalan, ako naravno dođe do toga. I sve to radi naplate duga il' pak falširanja neke pesme koja im para uši. N'o, da krenem dalje...
Najzajebaniji od svih – Gazda. Poznatiji kao „Lucifer“, šef đavolje varoši. Vlasnik nekolicine demona kojima lično upravlja vezanim koncima kao Đepeto Pinokijom. On je taj baja, koji krije svoje rogove k'o zmija noge, bičuje radnike zarad veće dobiti, maltretira goste jer su ružni i odvratni i nemaju novca koliko njemu treba, pojebe svaku drugu ženu koja se nađe na njegovoj teritoriji, ima para i može mu se...
A žrtve.. Žrtva si ti! Žrtve su nesrećni, pijani boemi prerezanih vena starim, kuhinjskim, tupim, reckavim nožem. Jeboteee,.. Ala to boli! Ma i treba da ga boli jebem li mu nanu, šta seče vene koje pičke materine? N'o, da se vratim na temu.
Oni su zaluđeni tipovi, zaluđeni od abnormalne količine alkohola koju su uneli u svoj organizam, umesto narodnjaka koji trešte iz dana u dan, oni haluciniraju *eho razbijene čaše*, 'mesto babe od pedes' i pet godina vide mladu konobaricu od sedamnes' leta, koju neprestano štipkaju za guzu. Ako i pojebu nešto ne ginu im bar picajzle il' sifilis. U najgorem mogućem slučaju pada i alimentacija...
I zato brale, pamet u glavu. Ako zagrizeš ovakav mamac, rđava udica ti ne gine. Udica koja se ne skida tako lako...
Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.
Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.
Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.
Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.
Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.
Idiomatska konstrukcija etiketiranja jednog ili više predstavnika dominantne vrste na ovoj mučenoj planeti. Sintagma koja definiše inkarnaciju određene osobine, pojave, fenomena ili karakterne crte u ne isključivo, ali opet najčešće, jednoj osobi prekoputa. Veoma rado korišćeno retoričko sredstvo međ' gospodom političarima, koji su sâmi zapravo oličenje svega onoga što je loše i trulo u Čovečanstvu. Posle centaršuta Milivoja Ćirkovića, hoću reći...
Kraći, nezvanični i nealfabetni spisak oličenja u Srbiji
• Tito - za života oličenje Mesije, danas samo "pokojni drug Tito" • Zvezde Granda - oličenje kiča&šunda • Karleuša - oličenje plastike (između ostalih) • Ivana Žigon - oličenje Ruso-srpkinje, Raspeća i svog tate Steve • Zvezda i Partizan - oličenja viška radne energije srpskog naroda • Šotra - oličenje govana na TV-u i Ivana Bosiljčića • Bosiljčić - oličenje GOVNETA na TV-u • Suzana Mančić - u mladosti oličenje seks-simbola, danas oličenje milfače i emisija kod Lee Kiš • Đovak - oličenje svega dobrog, budući precednik • Beer fest - oličenje jedinog nastupa u godini "legendarnih" srpskih rok-sastava • Vukajlija - oličenje ________(dopisati na praznu liniju)
Mitrovdanak. Dan kada su se hadjuci u teška ali isto tako hrabra vremena srpske istorije rastajali sumirajući letenje uspehe i davali petama vetra sklanjajući se od turskih zulumćara kod svojih dobrih vila jataka. Bilo je to poprište sećanja na lepe i tužne uspomene ali isto tako i ogrtanje plašta pravde na čojstvo i srpstvo.
Stanoje Glavaš - Deder uspi još jedan krčag Mali! Mali Radojica - Evo brate Stanoje! Smiljanić Ilija - E tebra, mog'o si da ostaviš malo vina da ponesem jataku. Nisam klao one balije zbog vina da ti sve popiješ, no da ponesem jataku. Znaš, on ima dobru ćeru i ako je malo opijem možda mi dadne da joj mrsim ruse kose, razumeš ti mene. Stari Vujadin - Slušaj me Smiljaniću dedžgo da ti nešto stari čiča kaže. Nikad nemoj da jebeš ćerku jataku! Nije pametno! Hajduk Veljko - Uvek nešto pametuješ straćaro jedna! Nek jebe čovek kad hoće. Ove godine smo neobično malo Turkinja našli. Da si ti jebav'o u svoje vreme kako je trebalo letele bi one same. Ovako, kad nas ugledaju beže glavom bez obzira. Ni ja se nisam pošteno omrsio ovog leta. Jedino ona Fatima što je imala triper mamu joj jebem. Garanat ju je pola janičara pojebalo. Sad ne mogu ni u vece da idem. Stari Vujadin - Evo ti ga Mali Radojica dokaz da i hajduk može biti seljačina. Slušaj Vamo Veljko. Kad jebeš, prvo jebeš ženu od jataka, pa onda majku ako je mlađa, a 'ćerka ide zadnja. Zeka Buljubaša - Preterano sereš Vujadine! Mali Radojica - Vidi ga ko se javlja, buljaš, hahahah...buljubaš...hahhaha...on jebe jatake, hahahaha..... Bajo Pivljanin - Mali ne seri, i sipaj vina! Kako ću ja svom jataku na noge!? Obećao sam mu doneti tri svilene 'aljine koje skinem s Turaka, ali sam zaboravio. Stanoje Glavaš - Dao bih ti ja 'aljine ali što lažeš da si zaboravio kad si ih izgubio na pokeru sa Janković Stojanom. Zeka Buljubaša - Imam ja svilene 'aljine kolekcija jesen zima! Valja li to? Mali Radojica - Zeka nosi 'aljine, zeka trandža hahahahaha..... :šljas, šljas: Zeka Buljubaša - Ko trandža? Ja trandža? Mama ti je trandža! Mog'o sam zbog tebe da poginem letos pizda ti materina i još ti šupak spaso, a sad me zajebavaš! Stari Vujadin- Ajde deco smirite se! Zeko daj Baji 'aljine, i pijte to vino da idemo. Ajmo kod svojih jataka. Danas je Mitrovdan, ljudi nas očekuju, da se ne sikiraju. Ajd dogodine!
Legenda kaze da se preko ovoga prebacivali podaci sa jednog na drugi mobilni. Prema recima onih koji su imali tu cast mobilni su se morali drzati vezani na tacno odredjenom mestu gde se nalazio infrared. Kasnije zamenjen blututom.
Pre nekoliko godina
Lik1: E, ajde mi prebaci ovu pesmu! Lik2: Brate, to ti je 3000kb, mnogo ce da traje, moram kuci... Lik1: Ajde brate, nemoj si picka!! Evo ja cu da drzim!! Lik2: Evo ti..
Posle sat vremena
Lik1: Evo jos 350kb...(Zvoni telefon)...Brate, neces valjda sad da se javljas!?! Lik2: Moram...cale me zove, moram da palim... ----------------------------------------------------------------------------------------------------- Danas
Lik1: Tebrex, prebaci mi onaj tuc tuc... Lik2: 'Ajde...Kako ti je upisan blutut? Lik1: E, nemam blutut, moze preko infrareda? Lik2: Sta ti je to?
