Bele muške ćega sa 0% elastina. Zemlja porekla Srbija, brend Arilje. Ovlašćeni distributer - Novobeogradski buvljak, treći red, šesta tezga levo, odmah između brkatog matorca sa industrijskim šrafovima i bivšeg taksiste što valja univerzalne daljinske upravljače. Domaći takmac na uzavrelom tržištu magičnih krpa.
Za razliku od flafičastih šarenih gaća i bokserica, koje nikada nisu stoprocentno pamučne, ove naše su izrađene od najfinijeg, domaćeg, dva prsta debelog pamuka, sa prorezom za šoranje dovoljno velikim da, ako ne paziš kad ih oblačiš, kroz njega možeš provući nožurdu. Iako kultnog statusa, jasan su pokazatelj da tih dana eventualnog snošaja nema ni u najavi. Pandan ženskim bubrežarama.
Širokog upotrebnog spektra, od čuvanja prijatne temperature u mošnicama tokom zimskih dana, preko indikatora o trenutnom stanju lične higijene, pa sve do najefikasnije alatke za čišćenje, nakon što se valjano izakaju, ako ih je uopšte moguće oštetiti.
Često se prodaje u domaćinskom mačo kompletu zajedno sa belom siledži'kom istog materijala i poklon univerzalnim daljincem sa susedne tezge, premda ih ne moraš nikada kupovati, jer te njima redovno snadbevaju baba kad si klinac i keva kad se osamostališ.
- Pile babino, kaži dragička! - E, znam baba, bila penzija, čuo sam na vestima. - Pogodi šta sam ti kupila! - Alchajmer kaže da su opet pamučare, kao i prošlog meseca, znam i to. Ništa, daj vamo, fale mi jedne da budu ekskluzivno za monitor.
Letnji raspust? Leto? Raspust? Pa sad ću da ti se najebem majke ko nikad do sad matori.
Familiju ti jebem u pičku, ti si našao da mi sereš nešto o letnjem raspustu jebem te usta. Svake jebene godine isto, otkad sam mogao da držim turpiju i čekić u rukama nalazio si raznorazne razloge da ne idem nigde sa društvom mamu ti jebem pod izgovorom da to tako treba i kako su moji drugari glupi a ja jedini pametan što sa 13 godina znam sve stručne i nestručne nazive za sav alat koji mi je ikad pao šaka.
Srao si kako nemamo para i da je lokalni bazen luksuz. Tek sad posle svih ovih godina mogu da te napušim kurčeganje i da ti kažem da si srao ko grlica. Jebem ja mater i tebi i čika Žiretu što ste svakog leta tukli po litar rakije i pola gajbe piva svaki jebeni dan pička vam materina a kad sam hteo da kupim jedan jebeni sladoled dobijao sam umesto istog šljagu zavrat i motorcangle u ruke dok ste se obojica smejali ko kurve. Kažeš imo sam drugare, imo sam kurac glogov. Dok su oni gledali ko ima manji telefon i ko će da zavati bolju ribu iz akvarijuma koji je baš tih godina pucao ja sam morao napamet da znam kojim elektrodama se vari gus, a kojim elektrodama aluminijum. Mogao sam da napravim jebenog ajronmena i da ti nabijem mitraljez u dupe povlačeći oroz sa osmehom, jebo te ključ 13 i paljena žica da te jebala. Jedva sam čekao da se završi leto pa da ponovo krenem u školu da počnem da se družim sa mojim vršnjacima kolko si mi jebo majku u pičku raznim plemenitim gasovima u radionici i da buku struga i brusilice zamenim tišinom a žuljeve na rukama saniram grafitnom olovkom pišući kako mi je bilo na raspustu i svaki put dobio dvojku jer su mislili da ih jebem kad pročitaju šta sam napisao.
I posle svih ovih godina još jednom ću te pitati: Gde je moj jebeni letnji raspust i moje detinjstvo?
Na početku, ovde se ne misli na one likove koji odu da šljakaju, odrađuju to svoje, kad dođu ovde viđaju se starim društvom po kafanama i nekad ih u tuđini gađa nostalgija i naručuju narodnjake. Jok. Oni su kul.
Ne misli se ni na gastarbajtere šabane što tamo gladuju il jedu neko meso za kučiće, a ovde zidaju dvorce u kojima niko nikada neće živeti. O njima možda drugom prilikom.
Sveznajući gastarbajter zna apsolutno sve o svemu, bez obzira na to šta radi u inostranstvu. On zna što treba da se da ili da se ne da Kosovo, on zna kako da se sredi stanje u srpskoj ekonomiji, zna kako treba da se naprave putevi pa da nam bude ko u svakom civilizovanom svetu.
Kako se već u sve razume, a veliki je filantrop, vrlo često se ne ustručava da svoje vaskoliko znanje o apsolutno svemu podeli sa svima koji ga ne pitaju, posebno ovde, gde su svi zaostali i niko ništa ne zna, nit je ko video sveta.
- Znaš ti bre šta nama treba? Nama treba da uvezemo pedeset Nemaca, da nas driblaju malo, da nam pokažu kako se radi poso, tek će to onda nas da opameti! Ne umemo mi Srbi drukčije, nama treba neko da nas mlati batinom! Ne znam dal ima još neki narod da je ovako lenj... - Uvozili smo mi Nemce dvaput u ovom veku, nismo se nešto usrećili! - Ti znaš, sve si ti pametan! Zato i jesi i dalje u ovoj rupi od zemlje! Ja bre tamo RADIM bre! Nema kod Švabe oćeš pauzu nećeš pauzu, ima da RADIŠ! Arbajt, nego šta! Ovde gledam niko ništa ne radi - milicija, ovi na šalteru, političari... Znaš kad bi smeli tako u nekoj normalnoj zemlji? NIKAD bre! Pa da, zato sam ja i otišao. Nama treba liberalna ekonomija, tržište bre, da sredi sve ovo, tako da se rešimo ovog burazerskog... - Šta sereš bre, Đomla, radiš tamo na baušteli sa Kurdima, nisi sa Nemcem pravim popričao triput u životu, pobego si kad si mislio da će da te navataju zbog one trafike... Spavaš tamo sa dvaes ilegalaca u sobi, i sad si ovde našo da prosipaš pamet?! - Ako bre, i treba sve ovo da vam ovako rade kad ste budale, niste vi za normalan sistem! Nikad od ove zemlje ništa i neće da bude sa takvim narodom!
Čudan lik, koji svaki drugi dan svraća u prodavnicu i kupuje paket zejtina. Šta će mu toliki zejtin, znaju samo on i njegova lutka na naduvavanje sa likom Aleksandra Vučića.
Onih par ortaka koji čine glavinu neke ekipe. Po snegu, kiši, vetru ili košavi oni neće propustiti kvalitetnu blejažu, pa da ih jebeš. Ni jedan od njih nije papučar, jerbo je njihova životna svrha, njihova sudbina da uvek i svagda provode vreme sa svojim društvom. Ne moraju da budu organizatori tih socijalnih aktivnosti, samo ih jednostavno ne preskaču. Takvi su.
-Ae na fudbal matori. -Pa ko ide? -Prva postava, ti ja i Rema. -Ovu trojicu i nis' morao da pominješ, njih podrazumevam. Ae vidimo se tamo. ------------------------------------------------------------------------------------------------------- -Mala, svršićeš posle, za pola sata moram da sam kod konja.
Legendarni japanski sudija iz PES-a 6. Poznat po tome što na njegovim tekmama pada bar jedan, a neretko i više crvenih kartona. Kad jednom uđe u seriju, treba se potruditi da bi se meč završio s dovoljnim brojem igrača. U Srbiji je toliko popularan da se po njemu zove i jedan turnir.
Kratak i jasan odgovor na proseravanje ortaka o nekoj extremno dobroj ribi.U većini slulčajeva njegov odgovor bude samo ćutanje...
Mile: E brate pogledaj ribu sto sedi na klupici Luka: Pa i nije nesto u faci,bla bla bla... Mile: A kao ne bi je jebo? Luka: ... Mile: Tako sam i mislio!
'Dete' od 20 i kusur godina. Nakon jedva završene srednje škole, koju je ćale morao da sređuje preko strica, parazit najčešće odlučuje da nastavi školovanje, iako mu svi govore da to nije za njega. On odgovara da se promenio, da je shvatio sve gde je grešio i iz ćaletovog džepa izbija 900 evra za upis na visoku školu koju je ubo prstom u informatoru (budžet se naravno ne podrazumeva, jer je 'jaka konkurencija'). Nakon 2 predavanja parazit obično shvati da nije baš stvoren za učenje i da zvanje studenta ne vredi toliko muka, ali takođe shvata da nije ni za posao, još je mlad...
Dan-1: "15 h : Soba kao posle pada atomske bombe : Parazit diže glavu" -MAMAAAA, KAFA!!!! -Evo srećo, sa' će mama. :Parazit ustaje, vadi krmelje iz očiju, pali komp nogom, zeva, loguje se na fejsbuk: -Evo srećo... (keva dodaje kafu, usput uzima dve prazne šolje, prazni pepeljaru, kupi smeće oko kompa) . . . "20 h : Parazit odlazi do grada, pritom traži od keve poslednjih 1 000 dinara" - Odo ja kevo... "03 h : Parazit stiže, pali komp nogom..."
Povratak u život nakon dužeg vegetiranja unutar četiri zida ili nakon borbe sa gomilom problema. Dovođenje u red svih stvari koje nas čine koliko toliko normalnima i pogodnima za izlazak u spoljni svet. Šišanje, brijanje, nova odeća, novi stav u životu. Ponekad je čoveku potrebna sitnica kako bi osetio da je živ i da ponovo diše. Neki lagani zvuk, osmeh ili slučajan pogled voljene osobe. I onda shvati da mu je tako malo falilo da bi bio tako srećan i ispunjen radošću. Koliko god čovek bežao od svojih problema ne može da pobegne od sebe. Svoju najveću borbu vodi u sebi i samo ako tada pobedi pred njim je nova šansa.
-Čujem da su te žbirovi pokupili juče? -Ništa ozbiljno, samo informativni razgovor. -Raspituju se u vezi one pljačke? -Da, otkud znaš? Kakve veze imaš sa tim? -Velike veze, ali ne mogu da ti pričam kakve. Važno je da tebe više neće zvati u stanicu, opusti se. -A ti si kao vidovit kad znaš da neće. -Nisam vidovit, samo ti kažem. Komandir je moj dobar prijatelj i objasnio sam mu sve. -Stvarno? Brate ne znam šta da ti kažem, hvala ti do neba. Vratio si me u život. -Ništa hvala, nego dođeš mi 10 procenata kad uvaljaš tu robu. -I to znaš?! Ali kako? -Mnogo pitaš mali, gledaj svoja posla i čuvaj te lopovske prste. Lako se lome, a bila bi šteta da takav talenat propadne.
Parada na kojoj se muškarci šetaju sa svojim devojčicama, ližu im sise, drže se za ruke, i nose različite transparente na kojima piše, recimo kod muškaraca "Volim pičku", "There is no shame to be straight"... i kod žena "Volim ga u sebi", "Živim za Kurac"... Ovakva parada ima za cilj, tj. nema nikakav cilj. Ne traži se ravnopravnost, jer je to sasvim normalno (za razliku od onih), ne traži se donošenje novih zakona jer je to zakon prirode (gde ste vidili da se jebu dva slona???) Živela strejt parada!
