Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh. U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.
Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.
Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".
- PA KAŽE : Zato što sam ti - ŠTA - verovala slepo! Volela sam te - ŠTA - lagao si lepo! Zato što ti je - ŠTA - sve od mene preče, Ovo je naše poslednje veče.
- Pa kaže: Fear of the dark! -ŠTA- Fear of the dark! I have a constant fear that something's always near! Fear of the dark! -ŠTA- FEAR OF THE DARK! I have a phobia that someone's always there!
- Pa kaže: Bože pravde, ti što spase - ŠTA - od propasti do sad nas, čuj i odsad naše glase - ŠTA - i od sad nam budi spas!
Kaže se za čoveka koji u krevetu provodi više od 13 sati, posle ceo dan provede dremajući, večito je neispavan i umoran, a u cik zore računa vreme oko 11 ujutru.
Sličan izraz sa onim: "Kad si u Rimu, ponašaj se ko Rimljanin", ali na prosto nema veze ni sa selom, ni sa seoskim osobinama i običajima. Prosto se taj izraz koristi da se dočara nekome da radi stvari na pogrešan način. Kroz primere:
Brate, u mom selu, kad može treća smena u integral da se uvede, mi je i uvodimo. ------------------------------------------------------- Gospođo, u mom selu, kad su nam prljave ruke, ne pipamo leba u Maxiju. ------------------------------------------------------- Tečo, u mom selu, koristimo otvarač, a ne viljušku.
Ono kad skapiraš da je sve otišlo u materinu, da nema nazad, da si zbog jedne pogrešne procene ili zakasnele reakcije zajebao ceo niz, i znaš da igra više nema smisla. Pritisneš taster za dole, da se sve kockice što pre naslažu jedne preko drugih i nevoljno čekaš kraj.
Kaže se za nekoga ko je složio preglupu facu neodređene emocije. Izgleda kao da posmatra neku random ekspresionističku sliku na udaljenosti od kilometar i pokušava da na njoj razluči svaki predstavljen objekat, a i da pronikne u suštinu jednog takvog džeksonpolokovskog manifesta. Možda čkilji, možda blago pući usne, ali u svakom slučaju ne pleni utiskom da o nečemu pametnom mozga. Kao da u glavi ima razlomak tipa 1536/384 i pokušava da ga skrati najvećim zajedničim deliocem, a napajanje ćuskije mu isključeno.
-Divi basistu što skraćuje razlomke, ne bih mu dao preko 70 i-kua.
Rezolucija dvanaest četrdeset četiri doneta je devetnaest devedeset devete godine. Bavi se suverenitetomiteritorijalnimintegritetom Srbije nad pokrajinom Kosovomimetohijom, mestom slavne bitke iz trinaest osamdeset devete godine. Ova rezolucija je najbolji primer razdvajanja neraz dvojivog i spajanjanespojivog.
Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.
- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu. - Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi? - Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca? - Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu! - Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini. - Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu. - Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer! - Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?
Ohrabrujuća izjava bledunjavih djevojaka sa kompleksom tamne kože, kada prvog dana na moru počnu da se podmazuju suncokretovim uljem u bočici sa egzotičnim imenom na naljepnici.
Prvi dan na plaži, upekla Zvijezda, demo verzija pakla. Ona se već nauljila ko friteza, raskerečila se po peškiru i grabi zrake ko da će da ih nosi na berzu posle. - Ej, 3 sata je, sad najgore peče, ajmo na limunadu negdje. - Neću ja, hoću da se sunčam. Poznaje li mi se boja već? - Četiri sata si na plaži, kakva bre boja... Nego pretjerala si sa tim uljem, stvaraš efekat staklene bašte na plaži. I još ima da te ožeže sunce. - Ne brini, neće mene, ja imam pigment, boja mi se odmah primi. - Imaš pigment?! Blijeda si ko grof Drakula, svi zveraju u tebe u radijusu od 15 metara. Ko da sam pokemona doveo na plažu. I pigment nemaš, ako misliš na melanin. Možda onaj zeleni, probaj da vršiš fotosintezu. Odoh sad, na PIVO, doći ću večeras sa paketom jogurta.
