Igra koju često igraju ljudi kojima je dosadila njihova duga kosa.
Rečnik / autori
SO
Sommerfugl
na Vukajliji od septembar 2010.viđena 1. okt 2010.
0 definicija0 odabranih0 poena
Stvar koja postaje neverovatno zanimljiva dok učiš.
Princeza koja uspavljuje dijabetičara već godinama.
Bolest o kojoj smo toliko slušali kao klinci, u zabavištu i mlađim razredima osnovne, a nismo znali tačno šta je. Pretpostavljali smo da ima veze sa žutom bojom i da se prenosi ako su ti prljave ruke. Primoran si da nosiš peškirić i sapun, sa budnim okom proveravajući da li opremu ima i drug iz klupe i ona mala Anja u koju svakako bleneš.
Dva klinca, vreme užine:
Joca: A jel vaspitačica rekla da peremo ruke i posle užine?
Marko: Ne znam, ali sam čuo da i krompiri mogu da budu bolesni od žutice..
Joca: Kako??
Marko: Jednom sam čuo babu kako je rekla da ide u baštu da skine krompirovu žuticu, a posle je prala ruke..
Joca: A, pa zato je i ponfri žute boje.
Nesto bez cega se ne moze zamisliti prvi razred.
Stevica: Eee, vidi sto i mama kupila pribor sa Betmenom. Ti nemas takav.(pokazuje razredu)
Perica: E to ti je nista, meni ce tata da kupi ranac sa Spajdermenom. On je jaci od Betmena.
Stevica: E nije!
Perica: E jeste!!
U krajnjem slucaju nastaje opsta tuca izmedju Betmenovih i Spajdermenovih pristalica.
Saradnik Jerneja Kompjutera.
Čovek čija karijera je u ruševinama.
Kada uspesno kroz dnevnu sobu prokrijumcarimo kilu banana ili neki sok u tetrapaku, i onda u svojoj sobi potamanimo brzinom svetlosti ne davajuci ukucanima ni zeru sanse da spaze delikates i nateraju nas da podelimo.
Rečenica koju izgovaraju svi apotekari u želji da vam uvale lek, bez obzira što to nije taj koji vama treba.
Kupac:Jel imate Andol?
Apotekar:Nemamo, ali imamo ovaj karbamazepin,to je zamena za Andol.
Kupac:Ali ovde piše da je ovo lek za epilepsiju?!
Apotekar:Ma daj decko, i ti u svašta veruješ,pa i na autobusu pise rajfajzen pa ne mozes unutra da podigneš pare.
Svetinja. Mrtav je čovek onaj kome je dete u njemu utihnulo. Ne zna za šalu, smeh.. Zna da radi refleksno već, zgrće pare, naruči hranu i to je to. Nije to loš čovek, samo prazan. Nikada neće sesti da pogleda crtani iako ima već krš godina, prihvatiti šalu na svoj račun, igrati fudbal sa klincima i zajebavati ih, biti razdragan jer je dobio čokoladicu, neće se debilisati po kući ne bi li samo zasmejao nekoga ili reći dobar dan nepoznatoj baki i dedi na ulici, jer je tako učen kad je bio to dete. Sigurno neće.
Srećom, dete u meni je neuništivo, i često ga pustim da me vodi. Tako je savršeno u toj svojoj nesavršenosti.
A u vama?
Opšte je poznato da su tvorci modernih računara koristili analogiju da na osnovu čovekove telesne (pre svega nervne) građe konstruišu svoje mašine. Ono što međutim nisu predvideli a obistinilo se, je da će se računari tokom svog elektronoskog života ponašati poput ljudi i time još više učvrstiti analogiju ova dva pojma.
Mlad čovek-nov računar: Ima celu memoriju slobodnu (hard disk), brzo prima informacije i operativni sistem mu ne zauzima veliki deo radne memorije (RAM).
Srednje doba-polovan računar: Stalna memorija je delimično ispunjena, podaci se sve teže primaju, operativni sistem po malo trokira a i već su se pojavili novi i brži pripadnici vrste (mlađi naraštaji, novija generacija računara).
Pozno doba- stari računar: Memorija mora da se delimično obriše (jer je puna) da bi primila nove informacije, radna memorija ne može da podrži nove programe (aj baba nek nauči da surfuje netom), kuler malo više i češće drči (analni otvor), nekad se palio iz prve (na prvu ribu) a sad moraš više puta da ga startuješ jer polako gubi kontakt (a i tad je pitanje) a i manje je pokretljiv jer je kabast i teži od ovih mlađih kompova (ideš pomoću štapa).
Kada spoznaš bolnu istinu da moraš da cekaš još 24 sata do trenutka kada ćeš ponovo moći da vukajlišeš.
Ovaj period počinje od trenutka kada ispucaš tvoju poslednju definiciju u opsegu dnevnog limita.
Fear that moment for it will come...
Prometejeva životna priča