Kraj još jednog vikenda, priprema za novu radnu nedelju.
Žuto svetlo sijalice od 40 vati. Dve sobe pod kiriju na kraju vagonske kuće u radničkom naselju. Kupatila nema, klozet je na samo 20-ak metara. Matorci šljakeri u industrijskom gradu. Banana-žuti kec sa talijanskim motorom. Crno-beli lampaš 'Rudi Čajevec'. Iskrin radio.
Kupaš se jednom nedeljno, jer tako si u mogućnosti. Daješ bakterijama vremena da se razviju u anti-tela. Navučeš ponekad prehladu ili bronhitis, ali to ti je od promaje. Ili ako nisi presvukao potkošulju posle fudbala.
Zauške i boginje preležiš sa pola odeljenja u isto vreme. Kolena već od srede poprimaju braonkastu teksturu. Grinje, polen, koštunjavo voće, jaja i mleko konzumiraš u enormnim količinima. Alergičan si jedino na vapaje da uđeš u kuću.
Ćale i ja stižemo iz sela. ''Vreme sporta i razonode'' se upravo završilo, piči neka džezijana. Zvezda tukla Veleža u Mostaru, Partizan uzeo bod na Kantridi, niški Radnički briljira. Keva odlaže sir i sveže povrće u Obodinov frižider.
- Ako misliš da gledaš Kalimera u 7:15, svlači se. Voda se ugrejala.
Stvarno, na Končarovom električnom šporetu se pušio lonac od 20 litara. Ćale namešta korito i uzima lonče za posipanje. Žmurim dok keva sapunja glavu.
Šampon od breze lepo miriše, ali ujeda za oči.
Evo, i sada...
