Čovek sa dva ispita do kraja, pritiskom da ih položi, profesorom koji ga toliko voli da želi da ga vidi i u sledećem roku, genitalijama na koje se hvata paučina, praznim novčanikom na roditeljskoj infuziji, familijom koja je na ivici da ga se odrekne ako se u narednih nedelju dana ne pojavi na birou rada i stresom koji uništava CNS i PNS, izaziva tikove i gubitak kontrole nad rečima.
- A koja si godina?
- Apstinent-ovaj-asistent,bre-APSOLVENT!
Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana,
devojčice malena,
ja matora drtina,
a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana,
Taš, taš, taš, taš,
hop cup, hop cup, taš,
Jab, jab, jabuka,
jabuka je duboka
cup, cup, cupika,
paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana,
na nanana nana nana
nananananana na
nana nana na
nananananana na
(ruke gore)
na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana,
Srce si mi slomila,
kad si me poljubila
u noći punog mjeseca...
srce divljeg jelena,
jabuka si rumena...
(to be continued)
Priloška odredba za razočaranje. Nadomak ruke, al' tuki u poslednjem trenutku. Ža dlaku šinko.
Ciga: Umal da jebem sestrićinu sinoć. Namamio je u baraku, pustio Kebu, sipo neku rakiju, skino gaće, i taman da joj pristavim Đemala u rondulju, zove je ćale na mobilan, kaže oće on da jebe.
Povod za jednodnevnu godišnju erupciju poetskog nagona u Srbalja. Rezultira tvorevinama dostojnim mutantnog hibrida između čika Jove Zmaja i Filipa Višnjića naoružanog ksilofonom.
Bla-bla, bla-bla, bla-bla zdravlje
Trala-lala pravoslavlje
Njanja-njanja-njanja sreća
Ovo-ono puna vreća
Ovaj-onaj... tuc-muc... nožić
La-la, la-la, srećan Božić
Za razliku od "običnog" crva koji u jabuci pravi "običnu" rupu, crv sumnje buši ontološki i sociološki fundament "jabuke kao takve".
- Možda ću ostati neubrana!
- Šta ako provale da sam prskana?
- Hoću li i pod mene doći neki Njutn?
- Zašto je Eva Adamu prvo dala jabuku, a ne pičku?
...
- Jebote, da nisam kruška?
Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...
Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.
ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim.
ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj?
ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava.
ONA : Kako plava?
ON : Svetlo plava.
ONA : Kako svetlo plava?
ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla!
ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je!
ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla!
ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava?
ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava!
ONA : Znači nebo plava?
ON : Da, može se reći, boje neba!
ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava?
ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava!
ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava?
ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava?
ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš!
ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa!
ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava?
ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani!
ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?
Nisam jebao al mi glupo da kažem.
E jebiga.
Lepo si se skockao za grad, pon'o para sve što imaš max 20 evra (legla stipendija lololo), i kren'o si odlučno da opališ neku pičku makar bila brkata Marija iz Kuršumlije što si je prošli put upozn'o na prošloj žurci na mašinskom. I tu ti šatro dolaziš, usput si popio dvolitru piva da se malo zagreješ, upadaš, znaš da si lep, ili manje ružan nego ostali, šulja ti je nova, pantole isto skoro nove od prošle godine. Povlačiš jedan krug po gomili, šmekaš šta ima da se ušmeka, i tu je primećuješ - dobra k'o bakin kolač! Oceniš njoj najbliži šank, i odeš da naručiš neko pivo. Priđeš joj, upoznaš se, baciš sve fore što si imao (ako ne uspe, prethodni postupak ponavljaš onoliko puta koliko je potrebno da uspeš), poigraš s njom koju, i u pozno doba kad oplete Sergej Ćetković (sačuvajmebože ali tako je) poljubiš je. Vau. Tad skontaš da kola idu u tvom pravcu i da samo treba da je pokupiš, prepipavaš džep konstatujući da je kondom tu i smišljajući strategiju za sledeći korak dobijaš predlog direktan kao direkt Tajsona u najboljim godinama.
E jebiga.
:cmok, cmok, cmok:
- Baš mi je lepo s tobom!
- I meni je super s tobom!
- E, mogli bismo posle kod tebe u đakuzi!
- Ovajjjj...:prelistavaš u glavi standardna romantična mesta, liftove, haustore, kalemegdan, pa i stan spreman cimera da oteraš, i nigde nema đakuzija, čekaj malo bre što ja uopšte tražim jebeni đakuzi kasam isti video samo na filmovima, jebem joj mater u pičku ziljavu:
- Nije valjda da nemaš đakuzi!
- Ma imam, nego mi je otiš'o dihtung roto-glave na hidromasažeru pizda ti materina!
- Molim!
- Opalim te golim!
- Marš sirovino!
- Ej izvini, da nećeš možda neobavezan seks?
Za žene, cveće je simbol romantike, lepote i nežnosti. Za muškarce, cveće je simbol pokajanja, izvinjenja i potkupljivanja. Otkad je sveta i veka, homo sapijens mužjak je homo sapijensu ženci darivao cveće da bi se iskupio. To je i neka vrsta žrtve, jer ti se ostali pripadnici čopora smeju i podjebavaju te jer si papučar. A ti gledaš da nađeš što veći buket za što veće sranje pa šta ti Bog da. I ko zna zašto, ovaj je metod prolazio.
Problem je nastao u 20. veku. Žene su se osilile, dobile prava, pa su uz sve to počele i da gaje iste emocije prema cveću kao i muškarci: da ih boli tuki. Čak su napravile i foru sa 8. martom da im uzimaš cveće ne u svrhu indulgencije već kao znak pokornosti prema "slabijem" polu. Danas cveće i dalje pali, ali sa sve većom emancipacijom žena i sa onim feministkinjama muški pol je ugrožen da večno ostane u govnima.
-Mirjana!
-Molim?
-Zažmuri.
-Neću.
-Ma zažmuri.
-Ne pada mi na pamet, prošli put kad sam zažmurila stavio si mi glistu na glavu.
-Ma nije to, daj šta ti pada na pamet! Znaš ti mene.
-Znam, zato se i plašim.
-Samo zažmuri!
-Dobro, evo, zažmurila sam.
-Ta-ta!
-Šta je to?
-Kako šta, pa karanfili!
-Karanfili?
-Aha. Vidi kakvi su, direktno iz Belgije...ili Luksemburga, jebem li ga...
-Zašto si ih kupio?
-Pa kupio mojoj dobroj i lepoj...
-Zašto?
-Pa idem ja ulicom i vidim jednu lepu cvećaru, onako malu i ušuškanu, kao negde u sred Pariza. I ja uđem unutra i vidim ove karanfile i odmah se setim tebe. I...
-Mihajlo, ne seri, prošli put kad si mi kupio cveće je bilo kad si mi pregazio čivavu, šta se desilo?
-Pa ništa...
-Mihajlo!
-Pa sećaš se one moje bivše, Nataše..?
-Nisi valjda, sunce ti jebem?!
-Ma jok bre! Šta ti pada na pamet, nisam ja u tom fazonu.
-Nego?
-Silovala me je juče na Kalemegdanu. Baš kad me je terala da mi puši naišla tvoja ortakinja Vasilija, da nije bilo nje da me spasi ko zna šta bi bilo...
Dušmani koji buše dečije lopte koje im ulete u dvorište.
Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.
Dokaz da glupost ne poznaje granice.
