Konfučijanska lekcija iz društvene samosvesti. Ne čini drugome ono što ne želiš sebi.
Osim ako nisi duševno oboleo.
- Ženo luda, šta radiš to s poštarom, kuku mene!?
- A na šta ti liči, majke ti?
- Pa liči mi da te jebe! A je l' to lepo? Kako bi bilo da sam ja to tebi uradio i da sad gledaš kako me jebe poštar? Sa šapkom.
Klub koji tek od skoro ima ogromne pare, dok su prirodni klubovi oni koji već decenijama troše ogroman novac i uzimaju najbolje igrače od klubova koji nisu imućni. Tako su siledžija iz bundesligaškog školskog dvorišta koji svima otima najbolje sličice - minhenski Bajern, i klub koji za polovinu svojih trofeja može da se zahvali Francisku Franku - Real iz Madrida, u očima prosečnog fudbalskog navijača nešto vredno poštovanja i uzvišeno u odnosu na omraženi PSŽ.
Tako će i prosečan srpski navijač nekog od državnih projekata tada novorođene komunističke države, za koje mora da je ubeđen da su samonikli na Kosovu polju i finansiraju se upijanjem sunčevih zraka, sa gađenjem napisati da je Mančester siti, inače 65 godina stariji od Zvezde i Partizana - veštačka tvorevina.
2056. godina, komentar na sajtu Sportala ostavlja navijač Čelsija, sedmostrukog prvaka Evrope koji poslednjih desetak godina boravi na sredini tabele engleske lige:
- Fudbal je bre izgubio dušu, pazi ti bre, Svonsi osvaja drugu titulu Lige šampiona, ali i dalje je to mali veštački klub bez tradicije koji ništa nije značio dok je slavni Čelsi u Murinjovoj eri harao Evropom!
