Izgleda šašavo, ali neko je od toga namlatio brdo para!
Rečnik / autori
PH
Piper Halliwell
na Vukajliji od septembar 2010.viđena 27. okt 2010.
0 definicija0 odabranih0 poena
Svako od nas zna takvog. Nije on lazan moralista... vec jednostavno.... gnjida od coveka koja ucini da se mi ostali, normalni ljudi, osecamo jadno. Nedovoljno dobro.
To je onaj dukatlija koji na prosto i jednostavno pitanje drugara "Je li, jebes li ti to?" odgovara retorickim pitanjem "Kad ces vec jednom da odrastes". To je ona nafurana kucka koja ne zeli da ostavi polugole slike na drustvenim sajtovima jer ne zeli da je gledaju kao sise i dupe. To je onaj klinac ispranog mozga koji na poziv drugova da ruse i pale svoj grad odgovara da ne zeli, da to nije u redu i da to nista nece promeniti na bolje. To je ona balava klinka koja volontira u no-kill azilu i ne jede zivotinje.
To je onaj drkavi deda koji ne gleda maloletnice u dopicnjacima. I ona dosadna baka koja ne zeli da slusa traceve iz komsiluka vec zeli da slusa baljezganje svog unuka koji sanja da svira pred 20 000 ljudi. To je onaj mutavi sredovecni covek koji jos uvek voli svoju zenu kao pre 20 godina. To je ona glupa i nesnalazljiva zena koja u svom muskarcu vidi i najboljeg prijatelja i ne krije koliko je novca potrosila na novu torbu. To je ona izdajica od prijatelja koja ne zeli da nas podrzi kad napravimo sranje.
Medju nama su i cine iz dana u dan da se osecamo lose zbog toga sto jesmo. I ne pozelimo nikada da budemo bolji ljudi.
Dvadeset godina si teglio kamenje da bi izgradio najveću i najlepšu grobnicu koje je čovečanstvo ikada videlo, samo da bi četiri hiljade godina kasnije neki balvan tvrdio da su sve to napravili mali zeleni čovečuljci.
Šmekerski telefon. Odraz strpljive osobe. Telefon koji ima svoje mesto u stanu, pravi fiksni telefon. Idealan za unošenje pometnje kod ljudi koji ga ne koriste.
Pored ovih osnovnih odlika, telefon sa kružnim brojčanikom je dokaz da prsti služe i za pamćenje. U pokretima prstiju (isključivo palca ili kažiprsta) su utisnuti mnogi brojevi telefona koje inače ne bismo zapamtili. Kako se na telefonu sa digitalnom tastaturom prilikom biranja brojeva ocrtavaju razni oblici, lakse je njih zapamtiti nego same brojeve.
- Gde ti je fiksni, da pozovemo Jovanu na kafu?
- U hodniku.
- 33... :zbun: (vraća se po mobilni) Jebo te telefon!
Najiritantnija stvar na svetu...
Pozovu vas kao "najpametnijeg" za tehnologiju samo zato jer ceo dan cukate poruke i drndate telefon da im pokazete kako se to koristi.
inace telefon je poklon za odlazak u penziju...
Pocinje:
-Vidis ovo dugme ovde pise meni
-Tebi?
-Ne meni,nego meni to su opcije...
-Aha
-Pritsines to,pa jos jednom,pa opet i usao si u poruke.
-Znaci 3x meni.
-Jeste.
-E sad vidis ove brojeve.ispod njih su slova...
-Vidim
-Ako hoces a pritisnes 1x,ako ces b 2x...itd...Kapiras?
-Sve...super...
-E sad ako hoces da nadjes neki broj iz imenika pritisnes ovu strelicu dole.
-Al ovu?
-Tu...
-E sad teras na dole dok ne nadjes...ok?
-Jeste,nego kako ja da kucam poruku?
................................
I sad opet sve...
Ali jbg zna se sta sledi kad stigne penzija...
Quito- Glavni grad Ekvadora, države u Južnoj Americi. Zbog svog "smešnog" imena predmet prikrivenog podsmeha među učenicima sedmog razreda, koji su, barem u moje vreme, tek tada ulazili u otkrivanje misterije posedovanja nečega što se slično zove.
Pored Kita, popularna su bila i ostrva Kurija-murija u Adenskom zalivu, pa oblast Kurdistan i stanovnici Kurdi, vrh Rudnika zvani Veliki Šturac i vazda smešna Tunguzija.
Nastavnica: 'Ajde ti nama Miloše reci glavni grad Brazila.
Miloš: Hmmm Buenos.......Brazilija!
Nastavnica: hmmm praviću se da nisam čula ono prvo, a Ekvadora?
Miloš: Pa...ovaj...kako da kažem...Kito.
( opšti smeh u razredu )
Nastavnica: Tišina! Šta je smešno? 'Ajde nađi Kito na karti.
Miloš ( vidno preznojen prilazi karti i počinje da pretražuje poput komandosa ): Pa Kito je.....
Dežurni šaljivdžija: Odmah pored Tunguzije, malo ispred nje!
( ponovo opšti smeh, čas se otrže kontroli i sledi 10-ominutna govorancija o tome kako nije lepo dobacivati i kako ništa nije smešno )
U međuvremenu zvoni i Miloš, sav srećan što se izvukao, poljubio bi i Kito i Tunguziju, samo kad bi znao gde su na karti...
Prvo što kaže većina ljudi kad u nekoj profi svečanoj sali vidi kitnjasti luster sa 200 sijalica koji teži približno dve tone. Umesto da izazove divljenje, izaziva upravo kontra efekat, pa je mesto direktno ispod lustera obično prazno.
Najmisterioznija stvar moga detijnstva, artifakt čudesnih moći i pozitivne energije. Stvar koju poseduju samo roditelji i koja im pomaže oko vaspitanja sopstvene dece. Koristi se za podsticanje i ubrzani rad, inače šarena laža nikada nije dobro proučena na zahtev dece jer se tvrdi da može izgubiti moć ubeđivanja. Šarena laža je zamišljana kao velika šarena lizalica kod jednih, dok kao kesa bombona kod drugih.
-Ćale: Pojedi svoj ručak!
-Dete: Neću!!!!
-Ćale: Ajde, pojedi, inače nećeš dobiti šarenu lažu!!!
-Dete: UUU šarena laža!!!! mmmrmmgrmgrmGmrmg
Ironično pitanje na sagovornikovu mrtvu ozbiljnu "mnogo sam pametan" facu propraćenu konstatacijom toliko puta dokazanoj do tad, da se već može prihvatiti kao aksiom.
Magneti istog pola se nikada neće privlačiti.
Upucuje se nekom mnogo iritantnom gostu, koji gotovo svaki dan dolazi u posetu, naravno ni kafu ne ponese, a uvek se tu nekako nadje u vreme rucka ili kada svi vec sednu za sto sa postavljenim tanjirima.
-E, zdravo, komsijka, ja malo navratila da te vidim, nekako sam te se uzelela. E, a sta to fino mirisi?.
-(u sebi kipi) Hoces da probas?
-Neka, neka deca jedu, necu ja da se trpam.
-(da, da..)Ma samo izvoli.
-Pa, kad si navalila mogu malo da calabrcnem. Jao pa to imas gulaz i gibanicu. Jako je dobro, izvrsna si domacica, prosto moram jos malo da uzmem!
-(to joj je vec druga) E, da znas da mi je drago da te vidim. Nisi dugo bila, covece, nisam te videla od juce!
Rečenica koja se koristi, uglavnom u zgradama, pogotovo ako ta zgrada ima radoznale komšije (tračare). Koristi se da bi se umirio sagovornik koji je povisio glas do te mere da izaziva vibracije u obližnjim predmetima.
Lik1: e, dođi da mi pomogneš nešto.
Lik2: Ček' da odem u WC.
Lik1: A, bre, dođi da...
Lik2: AMAN, MORAM DA PIŠAM!
Lik1: Ćuti, bre! Je l' mora ceo komšiluk da zna da ideš da pišaš?!
