Katanaćo. Ne primiti gol. Prepustiti posed lopte. Ne upuštati se u kontre. Igrati bunker. Na gol manje. Ređati poraz za porazom, uz poneki remi. Osuđen na ispadanje, na propast. Na poslednje mesto u beton ligi. Biti zadovoljan sa 0:1, jer, zaboga, moglo je biti 0:3.
A samo se poraz pamti, gol-razlika se ne računa u životnoj utakmici. Revanša NE-MA!
Ofanziva je bila u punom jeku. Praštalo je na sve strane. Više nije bio siguran sa koje strane doleću granate i meci. Zario je glavu među kolena i jednom ruko čvrsto pritiskao šlem. U drugoj je stezao brojanicu. ''Samo da prođe, samo da prestane'', mislio je. Ljudi su vikali, bilo je prometno u rovu. Učinilo mu se da se njemu neko obraća, ali, u magnovenju, nije razaznavao reči. Dugo su bili na ovom položaju i u rovu se osećao sigurnim. U međuvremenu, kapetan je naredio napad i najednom je ostao sam, još čvršće stiskajući brojanicu. Njegova četa je izvršila juriš, bila odbijena i sada se već, desetkovana, haotično povlačila. Vojnici su preskakali rov, prvo manja, pa onda veća grupa. Zvuk borbe je bivao sve slabiji, dok sasvim nije iščezao. Ne zna koliko je prošlo pre nego što se konačno usudio da se uspravi. Miris ilovače pomešane sa mirisom sveže krvi je postao nesnosan i poželeo je da što pre izađe iz te žive grobnice. Gore, na ledini, sve je izgledalo drugačije. Skidajući šlem i otresajući prašinu sa lica, na horizontu je ugledao veliki hrast. ''To mora da je zapis'', pomisli, i podiže pogled ka vedrom nebu. Udahnu duboko, te zatvori oči. Nije više mislio ni o čemu. Da jeste, primetio bi neprijateljski pozadinski vod koji je pratio svoju jedinicu u nadiranju. Krupni kuvar je opalio kratak rafal iz šmajsera.
Dok je nekontrolisano padao natrag u rov, imao je vremena samo za jednu misao: ''Šteta što ranije ne izađoh iz rova. Dan je tako lep. Bio...''
Životni vek. Tren, ako uzmeš u obzir da se Veliki Prasak desio pre 13 i kusur milijardi godina, u nekoj već postojećoj formi i dimenziji svemira. I da je ova naša loptica pretrpela gomile vulkanskih erupcija, kisele kiše, ledeno doba, kolizije sa asteroidima i kometama, nastanke i nestanke žive materije, evoluciju i istrebljenje. Bezbroj rođenja i isto toliko smrti (minus mi, koji jesmo).
Dakle, onog momenta kad počneš da se nerviraš što si niko i ništa, kad sitnim uspehom podstakneš svoju bolesnu ambiciju i još bolesniji ego, kad zarad malog, ličnog ćara ispadneš nečovek i prevariš bližnjeg svoga; seti se da tvoj životni vek traje minornih 80 godina, i to ako si živeo smerno i zdravo (čitaj: kao pičkica i papučar, a svi znamo da nisi).
E, sad, sa tih tvojih majušnih 80 godinica, koje predstavljaju zrnce peska u Sahari, naspram milijardi godina sveta i veka, pokušaj da zamisliš (mada nećeš uspeti) svoju ultra-piko-nano-egzistenciju u zaseoku zvanom Mlečni Put u ruralnom, zabitom delu nepreglednog prostranstva ovog Univerzuma. A bilo bi apsurdno da je jedini...
- Jedan himen, više-manje? Daj, zar stvarno misliš da je toliko bitno? Daš?
Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...
1. (Poligamija) Bubamarac mora vreme gubiti I sve bube redom ljubiti Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...
2. (Narkomanija) Uzmi veliki ekser sačekaj da padne veče ... Uzmi veliki ekser i radošću naoružan zakucaj svaki svoj osmeh da nikad ne budeš tužan!
3. (Pedofilija) Neko voli pevanje, neko voli sviranje, a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje... Cinci linci, dragi klinci, ja ne želim da vas diram želim da vam (vas) cinculiram moja glavna zanimacija to je sitna cinculacija... *** [...obično komarci, dolete i odu, a u međuvremenu nekog i ubodu!...|http://www.youtube.com/watch?v=yxt7Ocp1UtQ]
4. (Patološki strah od gubitka nevinosti) - Leptiriću, šareniću, hodi meni amo evo imam lepu ružu, pomiriši samo!... - Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete, stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!
5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;) Điha, điha četir' noge, sve četiri krute điha, điha mi idemo na daleke pute... ...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram? Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!
6. (Kockanje) Kocka do kocke kockica Kroz prostor i kroz vreme... ...i tako dan za danom...
7. (Grupno zadovoljavanje) Deset ljutih gusara došlo u moj krevet Jedan pao s kreveta ostalo ih devet... ...jednog sam uspavao ostalo ih osam... ...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam... ...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest! U svakom pogledu, ja ih se ne bojim ja dišem duboko i gusare brojim...!
Pitanje koje je najviše korišćeno od strane osoba ženskog pola, većinom supruga ili majki, sa kojim se pokušavaju izvući iz izgubljene bitke. Naravno uvek im to i pođe za rukom pošto ostave sagovornika bez ikakvog asa u rukavu.
- Stara, zašto nisi oprala veš? Šta ću ja obući? - A zašto ti nisi pospremio sobu pre 23 dana? - ŠKK!? ___________________________________________________________________________
- Što nisi kupila kruh? - A što ti uvek ostavljaš odeću nasred sobe? - E jebiga.
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
Jedinstvena vrsta čoveka koja na saobraćajnom lancu ishrane leži negde između nervoznog taksiste i tru kamiondžije. Nedovoljno zajeban da nekome olupa glavu pajserom, ali previše nadrkan da bilo kome oprosti skretanje bez signalizacije. Lik koji je pedagošku struku kalio na borbama petlova u Kneževcu i čiji je prag tolerancije tanak koliko i gume na njegovom Jugu. Posao mu se pretvorio u hobi, a hobi u posao.
- Ajde druga, eto ti ga ležeći. Gas, gas, teraj u treću. Koči! - Št...? - Uspori, jebo te otac ludi, gledaj je! Jaooo, kako se utegla, još u narandžastom. Rastrgo bi je, sunce joj jebem. Obožavam narandžasto, još kad su tako mlade, majku mu... Jel se kurvaš ti? - Molim? - Razumem te ja, pošten si ti čovek, šta će ti kurva. Ajde treća. Znaš Arsu iz Petnestice? - Zn... - Ja i on se stalno kurvamo, zato smo tako i dobri ortaci. Migavac, levo. Kakvu sam malu navato preksinoć, odro sam je od kurca. - Da nastavljam pravo? - Pešaci su govna, najgora sorta ljudi na planeti, zapamti moje reči... A? Da. Sve pizda do pizde. Stani ovde, moram tiket da uplatim. - Šta igrate, utorak je? - Šveska druga, mali, sve zicer do zicera.
Jedan od odličnih primera veštačke inteligencije. Samo inteligentan program može da bude tvrdoglav. I da sam odlučuje. Ako je rešio da vam ne da da tabelu metnete baš tu, neće i to je. A ako je rešio da ovaj tekst mora da bude uvučen, biće uvučen, i možeš samo da ćutiš. Ostaje ti samo da ga slušaš i da plačeš.
Osvojiće to čudo svet i praviće terminatore, ja vam kažem.
radnja za koju sam mislio da je radim samo ja i nekolicina ljudi u svetu, nakon što sam sproveo malu anketu, ispostavilo se suprotno...to rade SVI! Jednostavno je, nakon što sipate kafu u šolju(ili čašu ako je jation u pitanju) imate nekih 10 sekundi dok se soc ne skori u džezvi da je bacite pod mlaz 'ladne vode što dovodi do njenog potpunog ispiranja...oni koji to ne rade posle čitanja ove definicije će početi...
potrebno: jedno kuvanje kafe jedna prljava džezva(ne starija od 10sekundi) lagani pokret ruke od ringle do slavine rezultat: prečista džezva keva ne kenja zbog prljanja sudova pojačani osećaj korisnosti i praktičnosti nagli porast samopouzdanja krajnji rezultat: pijete kafu i potpuni ste KRALJ! (verujte ne preterujem, upravo sam to uradio, pijem kafu i osećam se kao kralj)
Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.
- Jesmo sve poneli? - Valjda. - Hekler? - Da. - Pajser? - Da. - Kalauz? - Da. - Kašikare? Noževe? Bokser? - Da, da, da. - Ok, idemo... JEBOTE, ZAKLJUČANO JE. Šta ćemo sad? - A jebi ga, brate, ajmo kući.
Ogledalo kosmičke ravnoteže. Osoba kojoj je dosuđen mozak inteligentnog glodara, ali zauzvrat uživa božansku zaštitu.
(dva lika gledaju budalu koja ide ogradom mosta) - Vidi, nije mu ništa... ladno prešao most! - Budale Bog čuva... (razgovor dva prijatelja) - I zar da ona budala dobije onakav posao? Pa on je jedva i srednju završio! - Jbg, oće ga ko budalu.
Razmišljanja koja su vezana sa svim i svačim, sem sa onim što učiš.
''Deliktna sposobnost fizičkog lica je sosobnost da lično i sopstvenom imovinom odgovara za prouzrokovanu štetu.'' Hmmm, kad smo već kod štete, baš me interesuje koliko Miki ima da plati za popravku auta, sve je polupao na njemu. Al kad je mamjmun, pa se svaki put napije ko pička. Uuuuh, pička, njam njam. Ja i desetak crnkinja, joj majko, al bi bilo penetracije, do svitanja. Kud pomislih na svitanje, sutra moram u pola 7 da ustanem, jbmt komšiju dosadnog, i mene glupog-Hoću komšija, pomoću ti sutra šta god ti treba. Što nije rekao da moram da ustajem sa petlovima, kurac bi mu moj pomogao. Petao...Pile....Jooooj, kako bi sad dobro došlo jedno pečeno pile i krompirići, uuuuuh! Doduše, pojeo bih ja i pljeskavicu kod one sisate Jelene, jes' da nije neka, al se isplati platit osrednju pljeskavicu da vidiš vrhunsku sisu. A kolka je sinoć Zoka ispao sisa, znači, svi za stolom su obrnuli barem po 2-3 ture, jedino on nije, a nije da nema para. U jbmt, kad se sjetim koliko sam ja sinoć potrošio, dodje mi da se ubijem. A i bolje da se ubijem, nego da učim za ove ispite. U JBMT, ISPIT-''Deliktna sposobnost fizičkog lica je sosobnost da lično i sopstvenom imovinom odgovara za prouzrokovanu štetu.''
