Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti. Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.
- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“ - „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“
Gej. Ukoliko ste onako građanin sveta pa volite taj izraz. Peder. Ukoliko ste ponosni stanovnik brdovitog Balkana. Lik koji voli da se spava u guzu na jeziku onih prvih. Lik koji voli da se šuri u plinaru na jeziku ovih drugih. Kako god da okreneš isto ti se 'vata. Izraz je počeo da se koristi najviše posle filma Gospodar Prstenova, posle kog se i omasovio žanr epske fantastike i mase su prvi put videle kako izgledaju vilenjaci. Plavi, nežne kože, flafičasti, feminizirani, baršunasti, gipki, ženskasti i koliko god da u nekoj sceni filma vilenjak surovo ubija horde neprijatelja, opet nekako sve to deluje pederski ili ako hoćete, gej i stvarno deluje kao fantastika. Uvek kada se pojavi vilenjak u sceni nekako ga je lakše zamisliti kako vozi rolere nego kako tamani horde neprijatelja, a kada bi se dva muška vilenjaka poljubila, delovalo bi kao lezbo film. Baš gej rasa.
Aragorn: Pogledaj ka istoku Legolase. Vatre se dižu. Sauronovo oko se okrenulo ka Gondoru. Legolas: Da, ali pogledaj u zvezde i kakav divan kontrast baca svetlost od vatri na noćnom nebu. Aragorn: Moramo se spremiti za krvavu bitku koja predstoji. Legolas: Možda nam je ovo poslednji dan života znaš. Valjalo bi to iskoristiti. Aragorn: Na šta ciljaš? Sa vama vilenjacima čovek nikada ne zna. Legolas: Pa mislio sam malo, da pridržim tvoj mač, ako me razumeš. Aragorn: Pa evo ti mač, ali koji će ti đavo kada imaš tvoj luk i strelu. I juče si tražio od Gimlija sekiru da držiš. Čudni ste vi vilenjaci skroz. Legolas: Au bre koje ste vi svi sirovine idem da spavam. Daj mi onu veliku sveću tamo. Aragorn: Evo ti sveća, šta se ljutiš odmah kao neka žena.
Rečenica koju izgovaramo kada stepen hladnoće u prostoriji postane nepodnošljiv, a pored toga neko želi da otvori prozor, vrata, ili koji kurac...
- Ljudi, da li ste svesni da ne može da se diše u ovde, svi će pocrkamo od boleština i virusa koji kruže ovim autobusom!! - Ma zatvaraj šiber pizda ti materina, ući će nam pingvin, vidiš koliko je hladno!
Njuške koje se godinama cerekaju na iste fore. Ljudi koji i dan danas prevrću dupište po patosu od smeha, na hod Ejs Venture, čoveka koji čita puno knjiga, vajanje pekarkinih sisa od strane Slavka Štimca, i vapaje Ume Turman za dugačkom, tvrdom Bilovom kitom.
Ukoliko su deo standardne ekipe za aktivnost koju je kreativna srpska omladina poistovetila sa onomatopejom ovaca, moždane ćelije ostatka ekipe riknjavaju k'o kvočke kad ih roka krupan grad. Inovacije, i implementiranja nekih novih fazona, na nivou su promena na Zastavinom modelu "Skala 55" u periodu od 1995. do 2005. godine. Traćenje dragocene i jedinstvene mladosti, blenući u adute domaće kinematografije, žanra "Dragan Zarić i Gidra, vaćare Seku Sabljić za sisu", narezane na disk koji je izrezbaren od prekomernog korišćenja. Svaki originalni pokušaj umerene sprdnje na račun preživara, biva pokošen "zagoreli muškarci /gej-rilejted" forama, izvaljenim još u skloništu '99te godine, one noći kad je NATO gađ'o Pančevo.
Nidža: E, Cone! Se sećaš kad su nas u trećem osnovne vodili u Dom kulture "Rakovica", da gledamo "Princezu Mononoki"? Bila zima, mi u busu, a neki lik skin'o kapu ono sve para šiba, dimi k'o odžak na seoskoj školi.
Cone: HAHA! Sećam se! Brate, ti se razdr'o na sav glas: BAJO, BAJO, PUŠI TI SE VUGLA!
Pera: Ljudi, to ste pričali na Mikinom osamnestom, drugoj svadbi Žiletovog ćaleta, pre neki dan dok smo čekali Cveleta da nađe rizle, i malopre, pre nepunih deset minuta dok je Nidžina keva zakuvavala kafu.
Coa: Ne seri, Rope. Da znaš da bi' te baš jeb'o u bulju, (dramska pauza uz debilan osmeh)... al' samo da nisi tolk'o ružan. HAHAHA! Nego Nidžo, kako se zove onaj film što smo gledali kad se baji pušila vuglu u busu?
Nidža: Princeza Mononoki.
Coa: Tuki ti k'o smoki! HAHAHA!
Pera: Terajte se u kurac, nabavite jebeni kalendar.
Još jedan dokaz da ovi što prave reklame nemaju dodirne tačke sa realnošću. Kapiram ne možete da snimate debeljka kako briše bulju i znoji se ali opet mu je lepo jer je vaš papir gladak i troslojan...Zašto bi neko zavio pile u papir za vnugo? Postoje farme, posebno dizajnirane hranilice. I kako ste uspeli da pronađete analogiju između ljudskog čmara i pileta? Šta, oba su žuta? Ne vole hrapav karton? Lako se iritiraju?
