Opaska koju procediš kroz zube nakon što ti prekipi jer već neko vreme slušaš pametovanje i beskorisno nagvaždanje lika koji sedi pored, a da mi pritom nije ni prošlo kroz glavu da svoje verbalno istaknuto umeće iskoristi u praksi i da, daleko bilo, pripomogne.
-Tu treba još malo soli. -Ne treba, stavio sam one silne začine, biće previše. -Ja kad ti kažem! Ja bi' to još malo posolio! -E, ko kuva, ja il' ti?! -Dobro, šta se cimaš... E, sipaj još paradajza, mnogo je to gusto! -Taman sam pošao. Samo ti gledaj svoja posla. -I ta vatra samo što ti se ne ugasi. Pripazi malo! -To će Đole. Ne mogu ja na sve strane. -ĐOLE! DOĐI 'VAMO DA PODLOŽIŠ VATRU! -Evo me, ne dernjaj se. -Al nemaš tu više onih sitnih grančica, moraš doneti. Tamo su iza! -Video sam. Ne smaraj! -E, a ti uzmi, uspi malo vina u to, da ti se meso ne raspada. Napravićeš kašu tako ako ti se prekuva. -E, a da se nosiš ti malo u tri vražje matere, jel može?! -Ju! Šta je, šta se ljutiš? -Šta bre šta se ljutim! Samo sediš tu i diriguješ, malo mi te dosta, znaš! Šta si nam ti? Režiser? Pa zajebi se pa digni malo zadnji trap i uradi nešto, kad se već u sve razumeš. Neće ti pivo nigde, ne sekiraj se ništa! I nijedne više, inače ćeš sesti preko ovog žara! Jel jasno?!
Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.
Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu. Sad, postoji caka kod te sorte.
Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.
Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.
Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.
