Oću kurac! Evo sve trčim, samo da uzmem zalet. Odjeb iz lakta, bez mnogo razmišljanja, mator koliko i paz' Boga ti i podjednako efikasan. Taman dovoljno pun drskosti i sarkazma da onoga kome je upućen izbaci iz sopstvene kože.
*Sluga*: Vaše imperatorsko veličanstvo, presvetli uzvišeni cezare, stigli su parćanski poslanici da nam objave rat. Da li biste konačno prestali da taslačite tog konja i počeli da mislite na državne poslove?
*Kaligula:Paz' da neću*, tek sam mu ga metnuo.
Minimum obrazovanja koji je moguće steći, uglavnom u nekoj seoskoj osnovnoj školi, gde se zbog malog broja đaka ne organizuje nastava za preostale razrede. Često u upotrebi, obično u posprdnom tonu, kada se želi istaći nečiji manjak obrazovanja.
- Ali, tata, ovo je ajfon, ne možeš tek tako da ga povežeš sa kompjuterom, treba ti program za to.
- Marš, govedo jedno, imaš četiri razreda osnovne škole a učiš me tu nešto!
- Jebem ti mater, majmune, pa imam samo devet godina.
OK, nije to toliko loša emisija koliko ide na kurac, od naziva, koncepta, voditeljke i nadrkanih poluzvezda u njima. Ne kažem, i ja zamišljam da vodim Tanju Peternik u rodnu zapizdinu i da tamo ćutimo pred kamerama jer sam mnogo pametan i da kamermana teram da snima potok petnes minuta jer sam ja rod Tarkovskom, ali pošto u neko dogledno vreme neće doći do toga eto malo da pišnem na ovu snobovštinu. Kao prvo termin, neki nedeljni, pred ručak, valjanost, slušaj sine Vladetu Jerotića on je pametan ima 90 godina a vidi kako je vitalan sutra da ideš u biblioteku da uzmeš od njega bilo šta, pa onda ta glupost tv lica gde se autorka razotkriva kao klasična snobulja koju ipak pale samo teve lica a šta ćemo recimo s nekim profesorom koji beži od sveta, njega dakle nikad u emisiju Tanja, jel tako a, a on recimo izumo solarne ploče, a Tanja, a? E pa jebo te Vlado Georgiev, znam da to želiš mada on neće, jebaće te Marinko Rokvić, on je teve lice, jebo te Marinko znaš a njegovi sinovi nabili ti klinovi! Pa i ovo kao sav normalan svet može li debilnije kao to je tako zajeban život pa se tek ponekad spuste na nivo normalnog sveta majke nam ga svima nenormalne! I sva te debilna pitanja, to kopanje suludih podataka iz života gosta, i to trčkanje za njim poput kera i jadan kamerman obigrava s ove strane s one strane a čeka ga žena kući nervozna, a Tanja sipa li sipa, Marić joj dao podatke iz Udbe, pa onda udri Tanja udri do zore jebi kevu Živanu Saramndiću kolko je sarmi pojeo sa Oliverom Njegom kopaj Tanja Tapija pa ga ubij ponovo, ubij ako ti već ovi leševi nisu dovoljni, udri Tanja cepaj Tanja, Peternek Vesna Dedić Mojsilović Tanja!
- Gospodine Berček kada ste počeli da se interesujete za glumu?
- Gluma je... ne znam... otac donosio kačkavalj nedeljom... i tako...
- Dragan Nikolić mi je, pre nego što me je oterao u kurac, rekao da ste bili jako talenotvani...
- Gaga je... I Milena isto... Gluma je... znate onu pesmu Krompir mrkva paškanat... e to je...
- A onda dolazak na akademiju, potoji anegdota da ste došli mrtvi pijani... (vrhunac emisije)
- Ma to je sve bilo... Paja Vujisić... cvekla...
- Dok ste bili upravnik mnogi su pričali da ste ovakvi i onakvi da ste malo težak čovek...
- A to su sve... težak čovek, hm, vepar je težak....
- Je li ovaj kej vaše omiljeno mesto, jel se tu koncetrišete za uloge, jel iza onog žbuna kenjate? Jel imate uzorak za uspomenu i laboratoriju rtsa?
- Ovaj, kelj... poljoprivreda... glumci su posebna... fela... Gaga Nikolić je rotkvica...
- Negde sam pronašla da ste vi imali prvu fiću u Banatskom novom selu, je li to istina?
- Eeee vidi avion... Tanja odo po cigare el treba vama nešto, oće kamerman semenke?
- Kamerman kuca slobodnom ruku poruku: dusho stizem samo bercheck da prducne malo tanji stisla se pickha misim berchek ne tanja da ne pomislish neshto
KAKO JE PAMETAN OVAJ BERČEK! ČUJEŠ KAKO JE MUDAR SKORO KO JEROTIĆ I BAVI SE POLJOPRIVREDOM SHVATIO JE DA JE GRAD KURAC!
Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.
U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..
Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.
- Jesi gledao basket sinoć?
- Ma jesam, mamu mu jebem..Aj vidi je l počeo rukomet na drugom.
Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.
Zmajeva kugla Š - 167. epizoda
Goku: Mislim da smo ga savladali.
Vegeta: Ne bih rekao. Pogledaj malo bolje.
Đorđe Balašević: Hahaha! Smrtnici! Ja sam neuninštivi Đorđe Balašević. Besmrtni lord gama mužjaka! U ovoj formi, dodirom malog prsta mogu izbaciti zemlju iz njene orbite a ovi rogovi mi povećavaju borbenu moć za 2000 procenata!
Goku: Vegeta, moramo izvesti našu fuziju.
Vegeta: Upravo tako Goku. Ovo čak i nije njegova najjača forma a to je jedini način da ga zadržimo dok Ten Šin Han i Krilin ne ožive Ipčeta pomoću zmajevih kugli.
Đorđe Balašević: Neću vam to dozvoliti! PANONSKI TALAS!
Mali prozor na kupatilu koji je tako idiotski napravljen da gleda komšiji direktno u dnevnu sobu. Kad god udjete u kupatilo videćete njega, i nećete znati šta da radite u toj situaciji.
Zdravo komšija.
Dobar dan, kako je?
Evo nije loše, kenjaš malo a?
A malo, valja se.
Jašta.
Fenomen koji dozvoljava ženama da apsolutno zloupotrebljavaju polne razlike, i da se istovremeno, sasvim legitimno, žale na to.
Savet koji bi itekako trebalo poslušati i primeniti, jer će vam gotovo sigurno vrata na koja planirate da pokucate biti otvorena.
- Komšo, koji je razlog za ovoliku zakusku večeras?
- Moj Mićko završio fakultet, sve u roku.
- Oo, svaka čast, Mićko, sad konačno možeš malo da odmoriš.
- Hvala, čika Jovo. Ma nema odmora, trebalo bi da nađem neki posao, zbog toga sam i išao na fakultet.
- Ti se dobro razumeš u ove kompjutere?
- To mi je struka, čika Jovo.
- Odlično. Spremi dokumenta i idi ujutru odmah da predaš za posao, evo ti adresa. Samo reci da sam te ja poslao i nema nikakvih problema. Direktor mi duguje uslugu.
Kuc kuc
- Napred!
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Poslao me čika Jova u vezi posla.
- Ko?
- Čika Jova, tako je rekao da Vam prenesem.
- Aha. Sedite, mladi gospodine. Jeste li poneli sve što treba?
- Jesam, izvolite.
- Zahvaljujem. Da vidimoo... prosečna ocena 10. Pa svaka čast, ovo se jako retko viđa. Zorane, pogledj ovo, molim te! Primamo samo jednog radniika, a Vi ste ušli u najuži izbor. Budite u pripravnosti, bićete obavešteni u roku od tri dana da li ste dobili posao.
- Hvala puno. Prijatno!
- Koji mu je pa taj Jova?
- Da nije onaj što ti je dva dana unosio ugalj za dž?
- Jao, sto posto. Garant je on, nema ko drugi.
Kuc kuc
- Napred!
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Ja se javljam po oglasu za posao.
- Izvolite, sedite. Jeste li poneli sve što treba?
- Jesam. Izvolite.
- Zahvaljujem. Da vidimoo... prosečna ocena 7,12. Žao mi je, mladi gospodine, ali u našoj firmi ne primamo radnike sa prosečnom ocenom manjom od 9. Pokušajte negde drugde.
- Poslao me Vučić.
- Khm... čestitam, gospodine, nadam se da ćete se lepo uklopiti u našoj firmi.
Slušaj pobratime, nemam ja vremena da se tu sa tobom natežem, zato zajebi palamuđevinu i pričaj šta ti treba.
- 'De si deda, 100 godina, kako si mi starino mila, znaš da teve tvoj un...
- Dobro je pizdolizac, pređi na stvar, nije mi još toliko života ostalo.
- Daj neke pare...
- Nema, popio sam.
Ako je sahrana negativna komparacija žurki, onda komemoracija dođe minus faza neke sedeljke u kojoj uglavnom neki alfa lik počne da žvalavi o jedinoj stvari u koju se razume, a naravno niko od ostalih nižih slova grčkog alfabeta nema muda da ga prekine. I tako do prvog jutarnjeg prevoza, ili dok alfa frajer ne kaže drugačije.
- Kako bi kod Tamare na sedeljki? Si sobalio neki ribić i jebo je analno, kurcem u dupe?
- Ma gde. Bilo ok 15 minuta i onda došao Baki, Tamarin novi dečko. Neki bilder, jebem li ga, pričao o steroidima do pola 4 ujutro, nismo smeli da pisnemo, blenuli u njega ko nacija kad je Tito umro. Srki počeo čak i da plače, pa ga ovaj pustio do klonje da se uredi malo. Bilo je ko na komemorativnom skupu u Akademiji nauka i umetnosti.
Teorija po kojoj svaki muškarac koji je barem u jednom trenutku svog života razdevičio neko žensko čeljade, kasnije, u bilo kom trenutku u budućnosti, ima maltene zagarantovan trs kod te osobe, bila ona singl, udata, neudata, razvedena, s decom, dece bez ili šta god drugo žena može da postigne u životu pored manje plate za isti posao i prava glasa. Ja ne znam da li je to baš istina, nisam još bio u prilici da upišem takvu "recku" (niti bilo kakvu, ali pokušaću nešto da preduzmem povodom toga sad za Srpsku Novu, hehe), ali mi je stric pričao da je on tako jednom "skinuo đanu" jednoj "seljančici" i da je tom prilikom plakala ko kiša a onda ju je sreo 15-ak godina kasnije, bila se udala u međuvremenu, rodila dvoje dece, sve po PS-u, al kad ju pit'o bi li, ona pristade ko dama sa štajge za 50 evra.
Milice, jesi to ti?? Hahaha, ladno si ti, e!!
- Hmm, izvini, ovaj, ali ja nemam pojma ko si ti, ovaj, zdr...
- Ma, kako ne znaš, mačko, zar se ne sećaš mladosti našeeeee, hehehe...DALIBOR, bre, iz Slankamena, bili smo zajedno na jednoj žurci, bio je mrak, pa posle više nije bio, hnjahnjahnja...
- E, jel možeš malo tiše, molim te?! Da, ovaj, sećam se, ovaj, drago mi je da sam te videla...
- Pa, čeeeekaj, staaani, Mico, nisam te video od tad, šta kažeš da te odvedem na neku kafu negde pa da popunimo rupe iz prošlosti, hehehehe...
- More, popuni ti svoju mamu, idiote, to što si me tada jebo zapiši negde na nekom tiketu, mene nećeš jebati! Uostalom - i ugojio si se!!!
Cvidže sa jakim, crnim okvirom. Rado ih je furao Andrić, i tako ih lansirao u mejnstrim.
Srpski pandan Lenonkama, samo što ovaj naš trendseter nije nezaprani hipik nego ni manje ni više nego nobelovac. Eto ti ga na globalizacijo, "Švabo rukama a Srbin viljuškom" zonfa.
- Vidi ovu čkapi, uf kakva je sa ovim pornićarskim cvikerima!
- Hehe, jeste dobra sa tim Andrićkama.
- Andrićkama? Hvala ti, ti virusu erektivne disfunkcije.
