je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!
Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.
Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.
Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.
U blaženom neznanju ljudi su pravili uranijumske paste za zube i kreme za lice, stavljali olovo u benzin i pili vodu iz vodovoda sa olovnim cevima. U blaženom neznanju su medicinski časopisi (bilo je to davno) tvrdili da je pušenje zdravo. U tom istom neznanju su u prodavnice obuće instalirani Roentdgen aparati kako bi mušterija slikala stopala i u milimetar odredila odgovarajuću veličinu obuće. U blaženom neznanju su ljudi išli na turističke ture posmatranja nuklearnih eksplozija, kampovali u pustinjama Nevade, a neki su čak (sa optimalne udaljenosti) izlagali svoje genitalije blastu nuklearne pečurke kako bi poboljšali izglede za potomstvo ili dobili “kvalitetnije” potomstvo (usput su to debelo plaćali). Ima bezbroj ovih priča o blaženom neznanju koje ubrzo postade UŽASAVAJUĆE ZNANJE.
To je bilo nekada.
A šta je danas naše aktuelno blaženo neznanje?
Pa, užasnuli bi smo se kada bi saznali. Čak i da nas takva saznanja ostave hladnokrvnim, arheologe koji će uredno slagati naše kosti sigurno neće.
Blaženi su oni koji ne znaju, a oni koji znaju lakoću postojanja čine nepodnošljivom ili barem manje podnošljivom.
Poštapalica, ili ti floskula, tako omiljena na B92 i drugim kvazi-urbanim medijima, kod onih koji bi da lako zarade plus, kako zaraditi plus na vukajliji, kod raznih analitičara, sociologa, komunikologa, sociološkinja i komunikološkinja. Ono što im je zajedničko to je da ih ovaj izgovor-za-sve uopšte ne obavezuje, odnosno ne navodi ih da se pitaju da li su mogli nešto da urade da taj famozni sunovrat spreče, ili da mu nisu možda i sami doprineli. Ova fraza je takođe simptomatična za one za koje je Srbija najgori od svih svetova, Serbia land of darkness (kakav naziv za death-metal album!)... Naravno da takvi nikakav sunovrat ne vide na blistavom Zapadu, odakle obično razni sunovrati i dolaze. Ali to je tek posebna priča...
Dečko koji je kroz svoj književni opus opisao svoj "pankerski" život, živopisno i sa mnogo žara prikazivao scene sexa, izgleda polnih organa neograničenog broja devojaka koje je "overio", zatim povraćanja posle hektolitara loze, pišanja u sobi, sjebanih odnosa u porodici, nemaštini, farkama koje su toliko jadne da mu jajca vire kroz rupu među nogama, i na osnovu svega toga postao najčitaniji mladi pisac u zemlji Srbiji. Iako uporno tvrdi da Boban Šestić nije on lično, to mu teško polazi za rukom. U stvari, on bi voleo da je bio Boban Šestić, momak iz radničke familije, koji mrzi sve i svakog, osim dobrog dopa, koji tera inat sistemu, provlači neke revolucionarne ideje, ali M. Vidojković nije to. On je balavac odrastao u ok porodici, imao sve što je želeo da ima (mnogo nadareniji pisci ubiše se da nađu izdavača, a on, ni manje ni više, pa pravac u Samizdat, pa u Playboy - g-din je glavni urednik...), furao se na neku anarhiju, čisto da bi dojmio kao panker, a u stvari je samo dečko koji je uspeo da završi prava (jedan od milion), napiše 5-6 knjiga i izda ih u nanosekundi. Odakle mu lova kada mu jajca vire kroz pocepane farke, jer nema kinte da kupi nove? Od trash pankera se naprasno pretvara u najpoznatijeg domaćeg pisca (svaka slučajnost sa PRAVIM M. Vidojkovićem je slučajna...kahm), koji obožava da prca svoje obožavatelje, naročito obožavateljke, sklone buntu, čisto da kevi i ćaletu uteraju zbog kazne neizlaženja (razlog: kec iz matematike). Takođe uživa da pljuje po svojim čitaocima, koji daše love za njegove pank sapunice, naziva ih idiotima i kretenima (istripovao se da će mu to povećati popularnost - wannabee C. Bukovsky...ali u Kuala Lumpuru). E sad, da ne bih i ja ispala pljuvator, a nisam ni slovca objavila, malo ću i da iskritikujem kritičare dotičnog pisca, koji nisu pročitali niti jednu njegovu knjigu, iako se čitaju brzo, koliko traje jedna obimna, kvalitetna velika nužda. Da bi stvar bila još gora, najviše ga pljuju pankeri i metalci (opravdano ili ne, to prepuštam vama da uvidite, jer su ti isti pankeri velikim delom pozeri, ali o tome na drugoj temi, pa su se valjda prepoznali i postideli...pa odri po piscu). Mare Care - chill pill (to ti neće teško pasti).
To je kad sedneš na šolju da kakiš, pa ti govance bućne pod pravim uglom u vodu, a voda poleti pravo naviše, pa te spiči po čmaru ili genitalijama. Tako ti se šolja sveti zbog toga što si hteo da je zasereš. Zato je najbolje povući se malo unazad, ali onda ostane soc.
Nalaženje društveno prihvatljivih reči za sebične motive zbog kojih baš ti treba da dobiješ posao/stipendiju/neku nagradu.
-"I šta kažeš, koji su ti motivi da ideš na taj seminar? Aj kreni jedan po jedan, ja ću da pišem."
-"Pa jebi ga, sve je za dž..."
-Ček, ček, pišem... dakle:
Smatram da je ovaj seminar izuzetna prilika da mladi i perspektivni ljudi iz čitavog regiona dobiju neophodno usavršavanje svojih teško stečenih veština, s obzirom na to da živimo u jednoj siromašnoj zemlji u kojoj i znanje košta. Mišljenja sam da moje teško materijalno stanje ne sme da bude prepreka mom daljem usavršavanju, te je to jedan od razloga zbog čega sam aplicirao.
Aj dalje."
-"Biće ekipa brate, zajebancija."
-"Ok, polako, da nastavim.
Takođe, ovo predstavlja neverovatnu šansu da upoznam i steknem nove kontakte sa ostalim mladim ljudima iz regiona. Građenje veoma vredne mreže međusobnih odnosa i dalje saradnje među nama je od krucijalne važnosti ne samo za nas kao pojedince, već i za čitav region.
Dalje buraz?"
-"Ahahaha kidaš. Dalje... biće pičaka, možda opalim nešto."
-"Ok...
Ono što mogu da naučim od svojih vršnjaka i vršnjakinja može biti zaista dragoceno. Smatram da je naš region pun perspektivnih mladih ljudi od kojih mogu naučiti mnogo toga. Takođe, verujem da će i moje do sada stečene veštine nekom drugom otvoriti nove horizonte."
-"Ahahahaha nove horizonte... Brate koji si mag... Aj pomeni i kako hoću da kvasim jaja u plavom Jadranu, nisam nikad bio na hrvatskom primorju, pričao mi ćale da je ful."
-"Hahaha aj...
Takođe, ova vrsta regionalnog povezivanja za mene lično ima i sentimentalni značaj. Zbog proteklih dobro poznatih dešavanja na tlu bivše Jugoslavije nisam imao priliku da upoznam prirodne lepote i kulturu naših novih suseda. Smatram to ogromnom greškom i velikim propustom. Zbog toga u ovom seminaru vidim priliku da mladi ljudi ostave iza sebe netrpeljivost svojih roditelja i ponovo se upoznaju u nekom drugom svetlu, sarađujući na predivnim obalama plavog Jadrana.
Ahahahahaha ako te posle ovoga ne prime ubij se odmah!"
-"Vala baš. Aj staviću još kako me šatro interesuje tematika globalnog zagrevanja i šaljem."
Prokleti ring ton, koji vremenom postane toliko iritantan da se javlja uslovljeni refleks da se ti probudiš nekoliko sekundi pre nego što on počne da pišti kako bi ga ugasio, samo da ne čuješ taj ultra iritirajući zvuk.
Dva buljasa u GSP-u -"Jaooo, video sam bermude u Terranovi, znas koji must have?!" -"OMG, video sam bas su dobre..." -"Fuck, vidi onog sabana sta nosi?!" -"Scary, mada ni njegov friend nije nista bolji..." -"Da znas. Nego, hoces kod mene na blowjob?"
Najbolja moguća kombinacija humora u kojoj se mešaju detinjaste,nezrele zajebancije,sa izuzetno inteligentnim konotacijama,za koje nam je obično potrebno predznanje da bismo ih razumeli.Što se mene tiče,Britkomi u kojima prednjači "Onli fulz end horsiz" su najbolji primer.
Film Wild Things: - Can anyone tell us what is a sex crime? - Not having any!
Stetler i Voldorf,Mapet šou:
1: Shakespeare would have liked this show! 2: You should know!You used to date his sister! (Obojica prsnu u nekontrolisan smeh) 1(Usred smeha): Boy,was she ugly!
Džon Si Mekginli kao Dr.Koks u seriji "Scrubs" se obraća histeričnoj starijoj pacijentkinji: - Listen,you menopause Molly,you frightened the whole hospital around here!I mean,for God's sake,a woman is trying to deliver a baby upstairs,and the poor kid is using the umbilical cord to crawl back in!
Kad shvatiš da si sa oba dežurna asistenta nekada slušao predavanja iz ispita koji upravo polažeš.
- Kad si osnovnu k'o iz pičke završio kao vukovac, mislio si da si uhvatio boga za dilindaru. - Kad si u gimnaziji pao u donju petinu odeljenja, bio si kul jer si znao da je taj prosek otišao na pivo, ribe i rokenrol. A još uvek si, kad ti je bilo bitno, mogao za čuku vremena da spremiš ono nad čime su štreberi bečili oči celog vikenda. - Onda si upisao najteži tehnički fakultet, a nastavio po starom. Kontao si da sve mora da ispadne okej na kraju, stegnućeš se kad je frka, ali ćeš se i zajebavati. Ali se ipak desilo. Jednom. Pa još jednom. U međuvremenu su devojke porasle i tvoj humor, pirsinzi i muziciranje su im postali simpatični, ne više i dovoljni da trpe tvoju dezorganizovanost i promene raspoloženja. Matorci su ti omatorili, sve su nervozniji, može biti pitanje dana... Polako, ali nezadrživo, iz magle se pomalja misao i, ako si srećan, konačno shvataš da si manji od sistema, da okviri postoje i da to nije strašno. Nema potrebe za beskonačnom slobodom: i gitara ima pragove. I tako jednog jutra ustaneš, umiješ se hladnom vodom i izađeš napolje, da bar pogineš k'o čovek.
Najbolja kombinacija. Čovjek koji se ne boji sanjarenja, ali stoji čvrsto na zemlji. Svojim realnim i objektivnim postupcima, postići će želje i ciljeve generisane krajnjim optimizmom.
Voliš dugo istu djevojku. Unatoč tvojim fizičkim kvalitetima, od toga nema ništa, jer ideš s njom u razred, a i ti si samo bubator iz prve klupe. Maštaš o njoj, jer te osjećaji prema njoj hrane. Ona je tvoj ideal. Prva ljubav. Odlučuješ da uzmeš stvar u svoje ruke (ne da drkaš, već da promijeniš nešto) jer shvataš da ju nećeš osvojiti pišući joj zadaću iz matematike. Svjestan svojih fizičkih kvaliteta, posuđuješ zippo od drugara, kupuješ cigare, izlaziš u grad. Glumiš malo šmekera, uz malo truda osvajaš neku djevojku, koja ti se i ne sviđa, ali nije bitno. Potrudiš se da tvoja ljubav indirektno sazna za to. Nije mnogo reagovala na to, ali nije joj ni bilo svejedno, jer više ne sliniš za njom. Drugi mjesec, druga djevojka. Sad je već bolje izdanje. Naučio si neke stvari. Praviš se hladan pred svojom voljenom. Drugaru prodaš priču da si povalio malu, on to naravno, odmah raširi. I ona čuje za to. To ju je već žešće bocnulo, jer tvoja djevojka ima veće sise. Ti to sve primjećuješ, jer nije ona hladnokrvna kao ti. Opet si u akciji. Već si za tri mjeseca, promijenuo tri djevojke. Niko te više ne smatra bezlazlenim. Drugarice joj nabijaju na nos priče o tebi. Ona te više ne gleda kao druga, ima tu i neke hemije. Koristiš njenu ljubomoru, snalaziš se u situaciji i bum. Zimsko jutro, idila. Miluješ njenu kosu, rasutu po svojim prsima, uživaš u toplini njenih grudi i svjestan si da te više ništa u životu ne može zaustaviti, jer tvoj je duh, duh optimiste, a tvoj razum realno rastura svaku prepreku.
