Kolokvijum na koji si izašao, a da pritom nisi takno knjigu. Komedija. Pišanje. Lol. Dobiješ papir s pitanjima, a na njemu sve enigma do enigme, mađija do mađije, enkriptovane formule, sve uz objašnjenja na starogrčkom. Pritom je gradivo koje si nekad, u svojoj slavnoj prošlosti i znao, anatemisano, pa su veće šanse da se među ispitnim pitanjima nađe Minimaksov testament, godišnji račun Adventističke crkve, sažeta biografija Jovana Ćirilova ili recept melema za čir od gvinejskog šipurka.
Moš da se smeješ, il da plačeš. Bolje da se smeješ i dislociraš sa teritorije nadležnog fakuleta, nego da uludo siluješ gangliju i traćiš svoje vreme.
-Poštovani studenti, s obzirom da pratite veb stranicu ovog predmeta, poznato vam je da je na današnjem ispitu dozvoljena upotreba jedino hemijske olovke i abakusa sa žigom antikvarnice "Petrovac". Šesti zadatak je, kao što je najavljeno, nasumično izvučen iz zbirke Arkadija Jevnušenka, izdanje Krasnojarsk 1936. Sa srećom, i ne zaboravite da na poleđini vežbanke ispišete osnovna načela neoplatonske filozofije predstavljene u enciklopediji Ikvana al-Safe.
Najcesca recenica koju decko cuje kada shvati da ne moze bez devojke sa kojom provodi 25 sati dnevno 8 dana u nedelji i kada joj kaze sta oseca. Ta recenica najcesce dovodi do spontanog gubitka 3 557 837 nervnih vlakana. Najvaznije od svega je sto je pre ovoga sve ukazivalo na to da bi njihova veza trajala dozivotno, da bi sve bilo divno, ali ta recenica srusi sve. Najcesce je cela prica propracena raznoraznim signalima i flertovima od strane zenske osobe koja ustvari i navede na to da decko sve prizna, kao na sudu.
Nikola:"Ivana, znas, ja tebi moram nesto da priznam." Ivana:"Sta to zivote?" Nikola:"Ja sam zaljubljen u tebe. Sve bih dao da te poljubim, da budemo zajedno!" Ivana:"Ajooooj, ali ja tebe gledam kao druga, znas. Nikad ti nisam davala povoda, ne znam kako to odjednom?" Nikola(u sebi):"AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!! ksg@$#@%!^&%*" (Sledi spontano izumiranje nervnih celija)
Jebe kevu i rođen za citiranje. "Ekspendabls" ne može da bude kulji od njega. Zajeban do srži.
(Teren za košarku negde u blokovima. Koja i Bjela odmaraju, piju pivo. Zajebani obojica.)
Koja: Hmgmbrgrm. Rat. Bjela (zajebano izdiše dim od cigare): Brgebrm. Rat.
(Gledaju se zajebano, puni bratstva i uvažavanja. Dolaze Dragan Jovanović, Dragan Petrović - Pele, Žika Todorović i Manda sa YASSA dresom SFRJ i Rašica znojnicom na čelu.)
(Neočekivano ali suvereno nailaze Dragan Nikolić i Laza Ristovski, prilaze Mikiju, vataju ga za nos i uši i kroz prozor izvlače iz kola. Ivana Mihić nezainteresovano i zajebano žvaće žvaku.)
Sve zastupljenija grupa ljudi, koja smatra da sa područja Srbije, ne može izaći dobra muzika. Urbana, uzvišena populacija, naklonjena svevišnjem engleskom, novom Sanskritu, jeziku svih naroda i narodnosti današnjice. Osobe, koje se gnušaju jezika koji govore.
Oni koji veličaju Mensona i njegovo rebl, rebl, seks, seks izdrkavanje tokom cele pesme, ali im je Rambo Amadeus šaban jer je tako nepristojan i peva: kurac, pička, govno, sisa. Slušanje Pička Dolsa, njihovih MTV oda bludu, i vapajima za tvrdom kurčinom, ispevanim u od strane belačke suburbie modifikovanoj verziji crnačkog slenga, to je do jaja. Šumadijski bluz, pesma sa savršenim tekstom, genijalnog benda kakav je SMAK, je seljačka, jer je na srpskom, zvaničnom jeziku zemlje u kojoj su odrasli. Da im je istu pesmu, otpevao neki ljakse iz Alabame, u iscepanoj "drvoseča" košulji koja smrdi na bezolovni, svršavali bi od sreće, i peli se na sto u afektu, zajedno sa Biljanom Srebljanović. Averzija prema poeziji na MATERNjEM jeziku, stavlja pečat na činjenicu da niko ne može da nas spusti niže, od nas samih. Sama pomisao, da su "neki tamo", toliko bolji od nas, da mi moramo svoje pesme da pevamo isključivo na njihovom jeziku, da trebamo u stranu staviti naš prebogat i pravilima uređen jezik, dokaz je da postoje takvi, koji se stide onoga što jesu. Stide se reči koje su prvi put čuli od svojih majki, stide se svojih predaka, stide se nas kao sunarodnika.
Ni sami ne slute, koliko reči pesama na engleskom jeziku, zapravo zvuče haotično kada se prevedu. Kao dokaz da tekstovi naših pesama odgovaraju jeziku koji govorimo, navešćemo prevod pesama fenomenalnog švedskog benda "Opet". Zamislite kako bi ovo zvučalo iz hiljada grla na koncertu.
Pun gneva, vetar je duvao davajući krila mome pastuvu oblaci se skupiše oko meseca koji sjaše svetlom belim
Zalepljen svetla zrakom duša mi je slavom izdignuta Ja prekorim nebesa Apostol u triumfu
Ne tako poznata i cesta fobija, koja se u zadnje vreme toliko prosirila medju narodima koji govore srpski i njemu slicne jezike, da taj strah cak prelazi i u mrznju.
-E Miki, kad pocinje prvi cas? -U pola o... u sedam i trideset. Mene si nas'o! -Jaooo slusaj budalu, ozbiljno sam te pitao, nisam ni pomislio da te zajebem. -Ma ok je, nego imam oktofobiju u poslednje vreme. Mnogo me iznosaše...
Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.
-Kevo, odo' ja u grad. -Nemoj sine večeras. Je l' si čuo bila je neka masovna tuča u Novom Pazaru?!?! -Dobro bre šta ja imam s' Pazarcima?! Odo'. -More vraćaj se 'vamo!
-Idem do drugara, kevo. -Ne idi sad! Jure Mladića! -Pa šta ja imam s' tim?! -Možda bude neka racija pa uhvate tebe! Vidiš ovi Belgijanci uhvatili nekog slikara ni krivog ni dužnog. -Ma ja sam pljunuti Ratko! Id... -Sedi kući bre!
-Ćale idem na bazen. -Nemoj da ideš na bazen konjino je l' si čuo što se neko dete udavilo u moru u Crnoj Gori?! -Ćale ej! Ja idem na b-a-z-e-n! -Sedi kući more!
-TV: U diskoteci poznatoj pod nazivom "Trideset trojka" došlo je do pucnj... - Bolje ja ovo da ugasim da ne čuju moji neće da me puste na rođendan večeras.
-E ćale, je l' si čuo što u Teksasu u nekoj srednjoj školi bio masakr danas?! Troje poginulo i dve ranjene devojke. Da ne idem ja u školu danas a? -More šta mene boli kurac za Teksas, marš u školu! -Tako sam i mislio.
