Sistem osvajanja teritorije ili nekog prostora mic po mic. Lagano i neprimetno, bitno je samo da se teritorija uvećava na račun drugih.
Ovaj sistem koriste uglavnom žene, muškarci su skloniji pristupu "Nemačka u Poljsku '39-e". Takođe, i mišljenja o ovom sistemu su oprečna, neko smatra da je pametan a neki bi rekli da je pičkast i totalno funjarski.
muž: Samo još majicu neku da uzmem i spreman sam, jel krećemo? žena: Pa samo dok sredim kosu, šminku, proverim da li mi je ova kombinacija ok, zalijem cveće, pozovem mamu da joj ispričam nešto, pogledam kraj serije i svratimo negde da kupim burek da nešto stavim u usta neka me kiselina muči...to je to, krećemo. muž: Imaš 4 minuta. Ja posle krećem makar i bez tebe. Šta je ovo jebem li ti semenku bezobraznu?! žena: Koje, mišiću? muž: Ma ne pravi se luda, šta će tvoje gaće u mojoj fioci? žena: Pa nisam imala mesta u mojoj, moram da razdvojim čipkane od svilenih... muž: Ma nemoj da mi se šiptariš više ščula?! Napravio sam plakar od 12 kvadrata da imaš mesta a ostala mi jedna fioka i jedna polica da ne mešam baš gaće i sakoe i to si mi uzurpirala! Ne dam fioku!!
dve drugarice sede i piju kafu, ladnu ko špricer jer stoji na stolu 2 sata, pretresaju razne teme od Milicine haljine koju je nosila na Gojkovoj svadbi do recepta za posne čvarke
Marija: OvAj mOj(akcenti) stiže sa posla, čujem ga od susedne ulice kako se dere... Jelena: Jaooj, opet će me nešto napasti, da idemo u šetnju? Marija: Gotovo, ušao je. Ćao, dragi, kako je bilo na poslu, jel da da nećeš da zezaš Jelenu? Šta će ti ta sekira?? Krsman: Jelena, pozdravio te Gandra i rekao da će ti jebati majku kurvinsku što si mu gaće ostavila ispod kreveta. Ženo moja, ova sekira je za preuređivanje naše spavaće sobe. Marija: Šta ćeš da preurediš?! Ja sam to sve lepo namestila, šta ćeš ti da diraš? A i zašto sekirom?? Krsman: Sekira je, pile moje maleno i lepo, da od našeg kreveta napravim dva pa se na svom šiptariši koliko oćeš! Svaka me koska boli jer se po celu noć jednom rukom upirem od patos da ne padnem na isti. Marija: Nemoj, Krsmane ljubim te, ja to da ti budem blizu... Krsman: Nema nemoj, ili to ili spavaš u garaži. Prekipelo je. Jelena, kurvo, mršći kući al prvo skoči do komšija Radovana i traži mu 4 bloka, reci da sam te ja poslao... Jelena: Jel Radovan onaj visoki, sa velikim šakama što mi izgleda kao da bi me... Krsman: Jelena! Blokovi! Jelena: A? Da, da...a šta će ti blokovi? Krsman: Da podmetnem umesto nogara, jebem te glupu, pa da ženu oderem od kurca u NjENOM krevetu.
Još jedna pošast sa mrskog nam zapada, jašta. Malo nam je što smo počeli da slavimo Noć vještica i Valentinovo, što nam se cene po radnjama završavaju na 99, te što svaki SKC mora da trpi Američki kutak, sad još i ovo. Opet jeftin marketinški trik za kontrolu mase. Valjda kad mu daju flafičasto, vlastito ime, načinjena šteta u očima pučanstva postaje manja i tačno se zna ko je kriv. Čista fikcija.
2007. ''Tornado Katrina sravnio sa zemljom Nju Orleans...'' - To Kaća, sestro mila, ljubi te brat po vaginalnoj dijagonali, briši, mamu im jebem američku, tako su i oni nas za vreme bombardovanja, Milosrdni Anđeo, je li?!
2014. ''Ciklon Branko preti da izazove poplave širom Srbije...'' - Koji bre Branko, Barak je to, mamu vam jebem proameričku, samo govna što nam ne padaju celo leto, sve nam to oni šalju!
2021. ''Cunami Jovica nadire Moravom od Stalaća i može da izazove velike štete američkim bazama u Pomoravlju i britanskim fabrikama kod Požarevca...'' - Ruši, Jovice, bagru imperijalističku. Žarko iz Vladivostoka sa familijom.
Kao jeste, al' nije baš. Moglo bi da bude, al' mu nešto fali. Liči, al' opet drugačije. Trebalo bi, al' ne može. Tu je, al' opet nije baš. Služi svrsi, al' svrha mu malo drugačija. Izgleda, al' nema suštinu.
Mleko bez masti, žvake bez šećera, majonez bez holesterola, kafa bez kofeina, cigarete bez nikotina, sise sa silikonom... I naravno, glavno svetogrđe, pivo bez alkohola.
Nešto kao kobni zarez u receptima, samo što su posledice neuporedive. Prilikom iznošenja krucijalne informacije jedan mali deo je zaboravljen, ali deo dovoljan da sjebe nečiji život. Žrtve gnusnog čina obično padaju u mizeriju i mrze osobe koje su ih zajebale, nenamerno, ali ipak zajebale. Dok sa druge strane izvršioci istog osećaju krivicu par sati, a onda na pivo, jebiga.
-Djole, šta pričaju ovi nešto neko jebo moju ribu i to? -Čuo sam. Strašno, keve mi. -A za koga kažu da ju je jebo? -Za onog Mareta. -Ko je on? -Kažu trenirao fudbal par meseci a sad trenira tenis. -Uhvatiće me za penis xexe. Ae vidimo se. (sledećeg dana u bolnici) -Kako si? -Napaseš mi se muda, pičketino! -Pa šta je bilo? -Nisi mi rekao da je lik bilder. -E jebiga, to sam zaboravio da dodam...
Ako se samo racionalno razmisli o ovom semiotičko- metafizičkom pojmu može se doći do ozbiljne ambivalentnosti mišljenja da li zapravo to treba tako da bude regulisano, jer cunami kratkotrajnih glupih i hroničnih manipulativnih ideja neprekidno zapljuskuje moždane ćelije širokih narodnih masa i stvara krucijalno pitanje da li su informacije, u današnjici, virusi koji napadaju mozak? Konkretizacija i rekapitulacija slobode mišljenja kao pojave u medijima upućuje na stepenast sunovrat konkretne pameti i na uspenje gluposti brzinom svetlosti. Zapravo, da se ne bi došlo do nesporazuma sloboda mišljenja je prisutna u svim krugovima društava, međutim, '' mlad organizam i prihodi niski'' su sputavani da se nešto čuje od njih, jer po nekom principu reprodukcija ideja naš trenutni sistem deluje kao u komunizmu da je izvor čitavog mišljenja u rukama vladajuće klase. Ima mudraca širom planete, kritičara kojima je sloboda mišljenja omogućila da dokažu koliko su zapravo u zabludi, a da nisu toga ni svesni. Njima nisu potrebni materijalni adrenalini, oni neće zatvoriti klapnu do kraja života. Ideja slobode kao više sfere razuma nastala je u doba prosvetiteljstva kao oslobađanje od uticaja okline i vladajućih faktora. Ta misao je ostala nedovršena, kao neka vrsta utopije, jer nije uspela da stvori nezavisnost od vladajućih prstiju. U maniru shvatanja ''sloboda je kada nisi u zatvoru'', ti možeš sve, naši servisi javne informisanosti nam ispiraju mozak kao na Golom otoku, frazama i polupismenim žurnalistima, ekonomistima, političarima, književnicima... i dovode do ozbiljne zapitanosti da li treba vratiti lobotomiju kao lek za bolest svesti? Polako odlazi u zaborav socijalistički režim koji nije dozvoljavao da se kaže guza, a kamoli nešto ideološki protivrečno, jer te jede mrak iste večeri. Nije problem u sistemu koliko je problem u ljudima, jer oni sebi dozvoljavaju da svašta prihvataju i čuju. Svaki dan će sebe dovoditi u protivrečnost i udarati glavom u zid, jer haotičnost slobode mišljenja pravi vitraž koji od tebe pravi čoveka koji je isprskan svim bojama.
- Dobro veče ja sam Sanja Marinković i ja sam guska zaštićena zakonom, možete da se uključujete direktno u program, ali ne smete da mi psujete ništa. Ja imam pravo na svoje mišljenje koje se ovde poštuje. Kezim se i kada ne kapiram foru, bavim se hiromantijom, dajem savete za dijete, kupovinu, rađam decu, nameštam noge, ima jaku moć intuicije i moja reč gvozdena vrata otvara. Zašto sve to znam, jer mi se može da pričam i znam šta hoću i sve to saznajte u nedelju u emisiji Magazin in, tu će biti naši večiti gosti Đuro Palica poznati psihijatar i komičar, Đoša kasapin, Isidora Bjelica pisac voajerskih romana, Kemiš virtuoz i Boki 13 najpoznatiji travestiti i borac za mir u svetu.
Jedan od glavnih elemenata psihoanalize i odnosi se na seksualnu energiju koja učestalo podstiče. Po mišljenju Frojda seks je koren svega. Ako se pokuša metafizički odrediti upliv libida to bi bio jalov posao, jer sila koja kroz čoveka pokreće njegove nagone stvara analogiju sa životinjskim nagonima, koji su sa druge strane u skladu sa prirodom, a čovek u svom posrtanju je uspeo izmeniti naturalističke zakone pokušajima da svoj upliv seksualnog adrenalina iskoristi u pogrešnom smeru. Naime, može se napraviti shema obrtanja ove bozonske, planetarne, struje kroz starosne generacije, sledećim redosledom: 1. Beba, dete do ulaska u pubertet nema neki nagon ka razmnožavanju i razmeni hemije, međutim, pojavljuju se naznake, jer su urođene, ka suprotnom polu, ali ako se uvede faktor krivog srastanja može svašta da bude- izopačenost, homoseksualizam, nasilje u porodici, suicid... 2. Pubertetlija je možda najlistaviji deo odrastanja, jer je ispunjen neprekidnim špricanjem libida koji trese u svakom momentu i na svakom mestu. Javljaju se želje za povaljivanjem šta se dohvati i vidi, čak se preterana doza seksualnosti odražava na morbidan način i promene označavajuće prakse: popunjavanje rupa u zidovima, plastične ili silikonske lutke, životinje ( koze, krave, ovce...), bušenje dušeka kreveta. Proverenea metoda ove dobi je desanka koja neprekidno repetira do trenutka suše, pa sutra opet iznova. 3. Student faza je jako bolna i obično ostavlja velike ožiljke, jer shvatanjem surove istine da si samo za knjigu rođen i da te priroda zeznula, žestoko menja tvoj pogled ka drugom polu i uverava da ti je najbolje da ostaneš sportista, bacač koplja. Efekti su okrenuti ka ludosti i sunovratnim pokušajima da posle fakulteta dođeš do moći i onda postaneš izopačeni mizantrop i sadista ili mazohista. Ma, može se naći neštao, ali mora da se uči. 4. Od studenta pa do večnosti je poslednja normalna faza težine muda i iz nje se dođe do neke ispunjenosti, ma kakve. Nema veze i to je seks. Osnivanjem porodice ti moraš da se suzdržavaš, jer deca spavaju i ne smeju da čuju da si još uvek aktivan i da ti sat još uvek radi. U nekim modelima ni dnevnik Kazanove nije dovoljan, to preliva na sve rupe i dovodi problem u vezu sa prvom fazom trauma iz detinjstva. Do krize srednjih godina sve je jednostavno, pa ako te cepi klimaks onda se opet na desanku vraćaš. 5. Grupa neshvaćenih, to su svi oni slučajevi koji su vezi sa prethodne četiri faze: homići, animalci, jer su pokušali da zeznu prirodu; oni kojima se koplje ne diže pa možeš i nuklearnim libidom da ih kljukaš ćorak večito, zastava ni na pola koplja, ali zato mogu da uzimaju pare na opklade da ne može da im se digne ni na najbolju pičku. Raznovrsnost ove pojave je velika, međutim, javljaju se proučavanja kojima želi da se ustanovi da li ljudima fali nešto u seksualnoj praksi i podeli hemije, jer su ljudi jedina bića koja se vezuju doživotno za jednu osobu, a tu nešto ne štima u pogledu libida kao kruga koji se vrti neprekidno.
Profesionalna podvala roditelja kada žele da ti naguraju da pojedeš neki trećerazredni proizvod koji ima ukus mašinskog ulja i na sve liči osim na mesnati proizvod. Čudesni apejron u salami koji stvara večiti antagonizam ljudi prema istoj ili takozvano ''belo'' je ipak lepši kada je Karneksov. Kod paštete te mutacije prevazilaze zakone nauke, međutim, Karneks je zenit kvaliteta i kralj industrije mesa.
A: Šta je sad to, govno? B: Eto sine vidiš da znaš, sad pojedi. A: Neću, šta je ovo crno, ma neću! B: Ma uzmi dobro je, Karneksovo... A: Ma to je neko đubre. B: Karneksovo, veruj mi, ima da poletiš kada pojedeš, hajde zini.
Pojam koji bi mogao da se primeni u današnjici kao Perpetuum mobile, ciklus koji je ostao prepoznatljiv i deklariše hipotetički rečeno neke neo- komunističke glavonje iz našeg okruženja. Naime, reč je o porodičnom stablu koje se grana po raznim firmama, neprekidno, puštajući korenje i što jače se vezuje za materijalni napredak porodice. Grubo gledano to deluje kao neka Koza Nostra, Sicilija, Mario Puzo i slične aluzije, ima i toga, međutim, to je čista definicija Mite Pantića u vezi sa Darvinovom teorijom.
Ne zna se da li je više kolena ili vode u njemu, jer učestolo utapanje izbacuje van granice prave vrednosti. To nije važno, važan je pezonovante koji pokroviteljski vodi taj ''pijani brod'' kao Kapetan Ahab žudeći za Mobi Dikom merkantilizacije, ali nije on jedini što ovu sagu vraća natrag 50 godina.
Patronim se mora znati i gde stoji, između pregršt imena i prezimena taj filantropski Budenbrok će se ceriti na pomen imena svoje porodice, ali će u sunovratu familije doživeti suicidnu mimikriju koju će mu neki zaposleni poželiti od srca.
Baba 18. koleno: Miloje, junošo babin pa nema tebe u našim krajevima, zaboravio si brda koja su te mlekom zadojila i staru Nastu si zaboravio, kada jedni drugima trebamo?! Patronim: Da zaboravim Nastu, nemoj tako. Koja te muka tera da me zoveš? Baba 18 koleno: Muka crna, znaš li onog našeg sinjeg tića Milana Donkinog sina iz prvog braka? On je ipak naša krv, a krv nije voda valjalo bi da ga primiš kod tebe u zadrugu mali je vispren kao lija. Patronim: Može. Može. Mora da je pravi bekrija, pošalji ga sutra kod mene u Beograd i reci mu da se odazove na moje ime gde god da stane. Pa neću valjda dozvoliti da naša porodica ode na sve strane, zajedno smo jači. Baba 18 koleno: Tako te volim sokole moj. Znači ne treba škola, ništa, diploma.. Patronim: Ma kakva škola, samo neka dođe... Hajde pozdravi kući i šalji malog, moram ići. Baba 18 koleno:(uplakano) Hvala ti čedo naše, diko naša. Patronim: Halo, briši Mila onog komšiju sa spiska dolazi sutra jedan moj mali, on mi je preči. Sekretarica: Ali rekli ste da nam trebaju školovani... Patronim: Samo ti radi svoj posao i biće sve na mestu, pa neću valjda dozvoliti da moja krv vuče ralo čitav život.
Čuvena, evergrin, programska izjava Rahele Ferari u filmu Tesna Koža koja predstavlja gađenje generacija 30', 40', nad novim tendencijama koje su prepišale i zgazile Tila i njegovu ideološku bratiju kao FAP žabu.
Taj lajtmotiv ostaj u širokoj upotrebi protiv gadosti liberalizma i postmodernističkog shvatanja sveta. Strašni sudar i sukob kvantiteta i kvaliteta Raheli nije jasan pre 30 godina, zašto je lepše spucati dupe u farmerice?! Sva sreća pa je mrtva pa ne može videti da danas možeš i go, to bi je dotuklo, verovatno kao i ujka Tomu da sazna da je Staljin mrtav.
Dok Lepava u kavani peva za mikrofonom, ''nije da peva, nego peva'', svi prisutni bulje u njeno lice, da li je ta nadrealna situacija moguća? Svi slušaju rađanje srpske Edit Pjaf, rastaču se od glasa, grizu šank i hvataju se za kragne goli do pojasa, zbog prodornog alt, lepog lica ili mašte prema golotinji. Apsurd! Još veća smehoteka bi bila da se pomene Vesna Zmijanac, pa tu su mrtvi padali pod šatrama, a i sa VC šolja zbog šamaranja životinje, ali to je već novi talas.
Umro je Tito, iako je Reks intervenisao. Ova retrospektivna krilatica hara i danas i kako stvari stoje taj arhetip će ostati ucrtan svima, prdoklačenje kako je ranije bilo dobro. Primera je h... Šeki driblao pola sata niko mu nije uzeo loptu, od Čolinog glasa su pucala stakla, Kićan davao 70 poena po meču, Brena prodavala milionske tiraže, Bata nosio film na komunističkim plećima, Žigon bio Kriger... i sve to zato što je lice bilo važno.
Baba: Ju svašta, vidi ovu kako se skinula gola?! Unuk: Pa šta, šta joj fali, neka rsa... Baba: Hajde gasi to, sram te bilo. Pogledaj samo kako joj je lice, pa šminku možeš špaknom da skidaš. Unuk: Joj baba. Gde živiš?! Pa nije ovo više Tito, partija, omladina, armija. Sad je nešto drugo važno. Baba: Pu jebo te bog nakaradni, šta ti znaš. Ove gologuze gledaš. Nama je lice bilo važno. A ovo danas... e Tito, Tito što nas napusti.
Čovek za koga je formula 1 nedovoljno izazovna vozačka okolina, previše ograničena pravilima i "propisima". Gde je tu uzbuđenje ako dok voziš 100 na sat ne ideš Slavijom u suprotnom smeru, ideš kroz Kneza Miloša suprotnom trakom, ili koristiš trotoar kao legitimnu treću traku za preticanje?
Kao i sam posao, proces selekcije je brz, nasilan i na granici ludila: Preliminarni test uključuje pisanje sa desna na levo, i proveru nepoznavanja saobraćajnih propisa. Poželjno je biti daltonista na dijagonali crveno-zeleno. Onda se potencijalnim kandidatima prezentuje slagalica, a prolaze oni koji zatraže pneumatski čekić da je reše. Zatim se posluži šoder za užinu, a nastavljaju oni koji traže repete, ali i oni koji odbiju da čekaju u redu već preskoče šank u menzi. Na kraju, praktični test: Trka kolima iz Batajnice do Kliničkog centra u petak uveče na kišni dan, preko Gazele na kojoj je lančani sudar. Ko uopšte pokuša, a ne odustane kod Genexa - prošao je!
Kao i svaki uspešni organizam, i vozač hitne pomoći ima svog parazita. Dok vozač razdvaja saobraćaj kao Mojsije Crno more, ovaj kandidat za prestižno mesto najmanje poželjne vrste u univerzumu napada ga sa leđa, tako što se prikači za zadnji branik i time se brže probija kroz saobraćaj. Količina mržnje generisana ovim činom dovoljna je da ispuni svaki nedeljni ručak sa taštom u Beogradu tog meseca.
Puni boraniju podignuto na treći stepen. Izraz nastao davno pre nego što je prva somalijska kurva pristala na zlatno tuširanje. Uveo ga je veliki Atila Bič Božiji kada je nakon spaljivanja, ubijanja i silovanja želeo da isprazni svoju barbarsku bešiku po porobljenom narodu. Kasnije je to nazivao pišanje po Rimljanima, ali to je druga priča.
- Dobar dan, vozačku i saobraćajnu. - (Kud baš mene? Jebem te srećnog!) Izvolite! - Niste upalili svetla, to je 5000. Da pogledamo prvu pomoć, sigurnosni trougao i rezervne sijalice. - Nemam ja ništa od toga. - Znači 5000 puta 3. To je ukupno 15000 plus ovih 5000. - Može nekako da se dogovorimo? Ja vama 3 crvene i sve srećni. - Još 5000 dinara za pokušaj podmićivanja. - Jebem ti državu i sve! Samo pišaju po nama sirotinji. - Vređanje organa reda. Još 5000.
