
Пуна брига. Или окована глава.
Да.
Боље је окована. Некако окови симболизују лавиринт неизлазну ситуацију. Е, па та нека лавиринт тежина, коју носи Кафкин господин К. Кад су сви срећни, осим тебе. А јади се само гомилају...и гомилаjу.
Рекао би човек 'no way out' тренутак, aли...
...један позив мења све.
Зврррррр:
- Хало? Друг Жиле на вези.
- Господине, време комунизма је прошло. А тужно је то што га оплакујемо, и болесно је што је то време тираније било погодније за живот.
- Ја, радиле фабрике. А ви сте?
- Књижара "црвени нолит" , интересује ме ваша необјављена књига "Правда голог отока"
- Да, ја... Одкуд знате?
- Спремни смо на објаву а пре тога кратак разговор. Бићемо у контакту.
- Исј, свашта...
Ах, лакнуло му је, глава jе лакша. "Можда jе озбиљан", помисли. "Можда спаду окови."
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Nikad nisam gotivio Kafku, ali ovo tvoje bar razumem. :)
+++
Pa i nije toliko težak. Opet jedan poziv menja sve.