Izraz kod klinki koje se lože na nekog starijeg lika iz kraja ili škole kad ih on pogleda. Taj nema ni pojma da ona postoji, ali ona je ubeđena da joj on u stvari šalje neke skrivene poruke. Kada mu pogled negde odluta i to bude u njenom pravcu, svim drugaricama se hvali kako ju je "on" pogledao. U društvu, pošto samo ona i drugarice znaju njegovo ime, možete čuti samo "ON me je pogleda", "ON je juče vezivao pertle", "da znam, i ON je tamo bio"...
-Jao, Ljubinka, dođi moram nešto da ti kažem! -Šta šta? -Aaaaaaaaaaaaa pogledao me je!!! -Ko? -ON!!!! aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa -On te je pogledao? aaaaa -Da bre, ja idem ulicom i nešto sam pala, nebitno, i on se okrenuo i pogledao me je! -Aaaaaaa kako te je pogledao? -Pa znaš kao u fazonu, gleda me i onda zamišlja da smo nas dvoje zajedno na nekoj plaži... (za to vreme On priča sa drugom) -E, brate, znaš šta mi se danas desilo.., ja išao po burek i neka klinka se razbila k'o pička, pala tu na 2 metra od mene... -I? -Ništa, ja je onako iznenađen pogledam kad ona bulji u mene k'o tele u šarena vrata i balavi...neki retard 100%...
Posle puno godina slušanja tuđih iskustava, prisluškivanja razgovora odraslih, celonoćnih gledanja edukativnih filmova sa oznakama HHH ili +18, te dugogodišnjeg nemilosrdnog bildovanja svoje junačke desnice, sledi maturski ispit svih tih stečenih znanja i sposobnosti pred jednočlanom komisijom.
Vremensko trajanje tog ispita je uglavnom mnogo kraće od očekivanog...
Kada napucanu ribu koja je izbacila sise, nijednom ne pogledaš u iste, već je pustiš da se zapita šta nije uredu i zašto joj nisi gledao u dekolte na izvolte, ne bi li ti, tako zbunjena, možda dala pičke.
To su oni momenti u životu kad se pitaš - Šta se ovo, koji kurac, dogodilo? Tokom perioda ispitnih rokova, kada naglo skače zastupljenost samoubilačkih misli u glavi prosečnog studenta, isti ti studenti vape za mirom da bi mogli da spreme neki kurac. I naravno, život ne bi bio život kad ne bi igrao neku igru s nama, a po svemu sudeći, on igra cugopol i non stop nas namešta. Ili to, ili jednostavno voli da se zajebava s nama. Jer kako drugačije objasniti sve ono što se izdešava prosečnom čoveku tokom ispitnog roka, perioda kada mira jednostavno nema.
Iako naviknuti na to da možemo svašta očekivati, recimo da noć pred ispit provedeš kotrljajući se niz Resavsku, go do pola i s probušenom levom bradavicom, svakim novim ispitnim rokom, taj mag iznenađenja nas oduševi još više. On neprestano svoju igru diže na jedan viši nivo.
- Brate, eeeeeee! Doveli smo Sanju, napila se ko pička! Saće da je jebemo! Dođi ovamo! - Braaaaaaateeeeee, pokušavam da zaspim, imam ispit ujutru! - Ae bre, pičko jedna! Aj ako nećeš da jebeš, dođi da nas snimaš bar. Evo ti telefon. - Pusti me u kurac, jebemu živinu! - I, bre...
Nakon nekog vremena.
- Dobro bre, nabijem mu ga majke, pa šta joj radite!? Je l' je koljete, pa vrišti ovako? O, u kurac krasni, ko sanitet da ste mi doveli u stan, samo fali još AMBULANCE nalepnicu da joj zalepite na dupe i teraj na VMA... :češka se po glavi: Je li, koja vam je ova? - Pa Sanja. - Koja Sanja? Vidite vi da ova ima smeđu kosu? Sanja je plava. :trenutak ispunjen zbunjenim pogledima u smeđu kosu: - Vidi, istina nije Sanja. Devojko, koja si ti? - Gmlgmglghhe. - Šta kaže? - Kaže Gordana, koliko sam ja razumeo. - Koja sad Gordana u pičku materinu? - Alo bre, debili, kakva Gordana, ko je rekao da se zove Gordana? Pa je l' vidite da ne može usta da makne koliko je odvaljena. Devojko, jesi dobro? - Mdobo :bljuuuuv: - Vidi, baca peglu. Znači dobro je, hehe. Uh, dobro je! Ja mislio umire! - O, vo imja oca i sina. Vi ćete ovo da čistite sutra. I namestite je tamo neka spava, viš da će dušu da ispusti... Jedna stvar mi samo nije jasna- kako je uspela da vrišti onoliko, a sad jedva mrda vilicu? - Pa, ono, brate... Nije ona ni vrištala. - Kako nije? Pa ko je? - Miki.
Priticanje drugovima u pomoć. Naći se grupi prijatelja u teškom trenutku.
Telefonski poziv u gluvo doba noći. - E...e bavice, gde fi? - Brate, kući sam, spavam, gde bi bio? Kako to pričaš? Opet ste se zapili negde? - E bavice, mi smo malo pfetučeni... izuzetno ...pfetučeni... Nedostaje mi koji fub. Mafo smo popifi i eto.... naišli neki mangupfi... I... E... - Jaoj, nesreće, aj sedite tu, sad ću da dođem po vas. - E, fala bavice... Ležimo mi ofde, ne idemo nigde, ne mfdamo, poređali smo se u red ko kif.. kifl kiflice! Fala bavice!
Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine--- (rano jutro, srpski tabor) Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej! Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći. Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku. Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja. Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda! (dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu) Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili! Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali! Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu? Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku! Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe! Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi. Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali! (dolazi Vuk Branković sa svojim odredima) Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas? Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros. Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše! Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac! Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak... Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a? (dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika) Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero! Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino! Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao. (Miloš odlazi) Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće! Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e! (dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik) Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice? Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani? Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko! (jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis) Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA! Vuk: Šta napriča ovaj? Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku. Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda? (drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem) Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne? Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti? Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj! Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod? Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima. Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre! Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici. Lazar: To s' čuo od svoje žene, a? Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne? Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju. Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo? Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega. Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje? Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku. (dolaze braća Musić) Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora... (Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću) Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska! Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj! Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina! Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka. Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad. (Lazar M. i Stefan odlaze) Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave. (u međuvremenu, osmanlijski tabor) Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju! Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte? Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub. Murat: Aha. Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega? Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu. Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod... Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva! (Bajazit izlazi iz šatora) Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju? Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš. Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš. Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu. Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava! Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e! (Jakub odlazi) Bajazit: Oj Ćamil! (Ćamil dolazi) Ćamil: Da, ekber-Bajazit? Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta! Ćamil: Alijorum, ekber! ---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu--- (srpski tabor) Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor? Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon. Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske. (osmanlijski tabor) Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat? Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam? Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad! Jakub: Nemoj ti budala da budeš! Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred! ---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO? Srpska vojska: JESMO! Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS! Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA! Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE? Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR... Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini? Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj. Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili! ---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI! Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
Marakana. Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno! Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi. Režija: Gorčin. A ko će? Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.
Predstava počinje. Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.
Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu. Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka. Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze. Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum. Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene. Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto. Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama. Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.
Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.
Sportski fenomen koji može da doprinese dovoljno doze pozitivne energije da se ostavi srce na terenu. Glavni akter ovog događaja je trener koji nosi ogroman rizik pred svaki meč. On mora da ima prevelik autoritet nad svojim izabranicima kako bi oni stekli strahopoštovanje, hrabrost i odlučnost na predstojećem meču. Obično taj razgovor i dogovor u svlačionici utiče na samu igru na terenu narednih minuta.
Trener: -Zdravo momci. Jesmo li svi tu? Da možda ne fali neko? Golman: -Jesmo kurac svi. Nema Ljubiše i Dragoslava. Trener: -Pa majke im ga nabijem, ceo život kasne! E, kurac će moj posle utakmice da idu na ćevape kod Mila u kafani! Špic: -Tako je šefe! Trener: -Šta se ti javljaš, bre, jebem te u usta! Nisi dao gol ima jedno tri meseca. Znaš kad ćeš da dobiješ premiju od drva za ovu zimu? Kad na kurcu nikne nokat! Ljubiša i Dragoslav: -Šefe, izvinjavamo se što kasnimo, sečakali nas ovi ispred autobusa što su došli, jebem im sve po spisku. Udariše nas tu dva, tri puta, i mi šta ćemo, krenemo na njih! Trener: -Tako bilo kažeš? E, pa danas na terenu ima noge da im slomite! Jeste čuli? Neću da vidim vaše srce, nego njihovo na terenu! Jasno? Nemoj da mi je neko ušao na poluvreme u svlačinocu bez žutog! Je l' svima jasno? Tim: -Jasno šefe! Trener: -E, tako. A sad, marš na teren da ih polomimo! . . . Dnevnik 2: -U selu kraj Pičkovca, desio nesvakidašnji događaj. Naime, igrači treće lige, brutalno su napali svoje protivnike na terenu, jureći ih drvima, sekirama i svom artiljerijom koju su imali. Protivnički igrači su počeli da beže, međutim navijači domaćeg tima im nisu dozvolili da pobegnu daleko. Sačekali su ih kod obližnjeg dragstora gde nam vlasnika lokala nije pričao o detiljama. Sa lica mesta Nataša Jeremić. Studio? . . . Trener: -Dobar ovaj dnevnik. Vidiš ženče šta znači dobar trenerski razgovor pred meč? Tri boda k'o kuća! Murinjo mi, bre, nije ravan! Žena: -Dragojlo, gasi, bre, taj televizor i ulazi u krevet. I nemoj da jedeš govna mnogo! Trener: -Evo, ženče, odmah!
1. Nikako ga ne gledajte u oči, zato jer ga nećete pročitati po pogledu 2. Nikako ga ne prozivajte pored bilijarskog stola. 3. Ukoliko Vam se ipak omakne, sami slomite nekoliko štapova, da ih on ne bi slomio o Vas. Kugle brzo potrpajte u rupe. 4. Nikako ga ne udarajte prvi rukama, zato jer će Vam 100% uvrnuti ruku. 5. Nikako ga ne udarajte prvi nogama, zato jer će Vam polomiti obe. 6. Ukoliko imate pištolj, ne vredi Vam - sigurno nije napunjen. 7. Ukoliko kojim slučajem je pištolj napunjen - Stiven će Vam ga sigurno izbiti iz ruke crnom bilijarskom kuglom koju ste zaboravili da ubacite u rupu. 8. Nikako ne uzimajte njegovu ćerku ili sestričinu u taoce - to će Vas skupo koštati. 9. Bolje iskočite prvi iz voza, nego da Vas on baci kad voz bude prolazio preko visokog mosta. 10. Pokušajte da molite za milost - možda se samo okrene i ostavi Vas poniženog.
Slikovit izraz koji opisuje izrazito ružnu osobu. On ima lijepe crte lica samo loše raspoređene. On je Kvazimodov izgubljeni brat. On je otjerao Goluma u šumu. On je otac Vejna Runija. Sa njim se druži Marija Šerifović da bi liječila komplekse. U porodilištu su ga držali u WC-u da ne plaši ostale bebe. Srodna duša Isidore Bjelice.
-Čoveče, sinoć vidim Mitra šeta sa nekom vr' pičkom. -Ne seri!? Onaj Mitar?! Mitar Černobiljski Šrek?! Jebo te, pa njega su daunovci od plastelina pravili, mora da je neka iz UNICEF-a došla da ga pokupi, drugog objašnjenja nema.
