Povinovati se standardima današnjice. Navijati za Zvezdu ili Partizan. Ići u Grčku na more. Smuvati prvu ribu, koja od ortakinje zatraži vaš broj. Plasirati izanđale fraze iz domaćih filmova, kao originalan humor. Držati u imeniku brojeve gomile ljudi, koje nikada nećete pozvati, niti će oni vas. Nositi "normalnu" odeću. Gledati RTS, stvarati odavno stvoreno, i trošiti odavno potrošeno. Pljuvati iza leđa, dok se vama iza leđa pljuje. Žuriti na poslednji "dnevni" autobus, terati u kurac ciganče koje prosi, prelaziti na crveno kada nema murije. Startovati ribe kada udari pivo, gotiviti samo nemačka kola, sedeti na klupi samo ako nije vlažna. Ići na drugi čas, jer na prvom ne upisuje, šacovati raskokane ženske guzice u vrelini letnjih dana. Biti nasmejan, po potrebi drzak, pucati tiket zbog samo jednog meča. Koristiti viljušku jer su došli gosti, uvaljivati tuki prijatelju u ženskom društvu, radi njegove eliminacije. Glasati za desnicu, a u društvu veličati demokrate, šišati se na kratko kako dolikuje, slušati haus, nositi bele patike.
I tek tada nećete izazivati njihov prezir. Postaćete samo još jedna kap, u tom beskrajnom viru ljudi. Niko vas neće samo kratkim pogledom odbacivati, zbog rascvetalih krajeva vaše duge kose, i čudnog natpisa na majici. Pričaće sa vama kao sa sebi ravnim, neće biti tog strašnog tereta. Tog strašnog tereta, zbog kojeg pri ulasku u prostoriju u kojoj sedi deset nepoznatih ljudi, bar deset će vas zamrzeti, a da niste još izgovorili nijednu reč. Po prvi put ćete sebe počastvovati sjajem iz plavih očiju nepoznate devojke. Hodaćete ulicama slobodno, neprimetno, dobićete ono što ste oduvek i želeli, taj jebeni mir, koji imaju drugi. Zapitaćete se, zašto ste uopšte prkosili svemu. Iz tabora "onih drugih", prećićete u tabor koji ste mrzeli, tabor "onih".
Veče na Kalemegdanu, neposredno nakon mog preporoda. Pušim jeftinu cigaru, u koraku sa mnom šeta još gomila ljudi. Svi izgledaju kao jebeni pozeri, a i ja sa njima. Grupa klinaca u zamračenom delu tvrđave, iz svog glasa urla, nevešto imitirajući skrimerske blek metal vokale. Pre koju godinu, radio sam isto. Tridesetak ljudi koji su tuda prolazili, ismeva, psuje, ili patetično cokće. Postaje mi neverovatno čudno, jer sam sada i ja sam, na toj "normalnoj" strani. Za trenutak sebe zapitam, zašto jednostavno ne batale revolt, smuvaju neku ribu, i priključe se veselom karavanu.
Mrzim sebe, mrzim jer sam se prodao, ali prvi put za dvadeset godina, to što ti klinci rade mi deluje suludo. Sada sam na drugoj strani, emocije se mešaju, ali ipak shvatam: Nekako je bolje, nema tih lanaca koji me vezuju, nema predrasuda. Biti prosečan, to je zaista biti slobodan.
Pre nego što počnem da razrađujem ovu temu, ne mogu a da ne primetim opštu decomaniju koja vlada Srbijom. Dok je do pre samo pola veka, prosečno dete, čekalo negde kod ambara, da se najedu prvo stariji, pa za njega šta ostane, danas se situacija frapantno promenila. Hvala Bogu pa se promenila, ali sada se ide u drugu krajnost, situacija postaje zabrinjavajuća! Uzrok svemu tome je valjda bela kuga, ali i psihički poremećaji mladih majki, koji se najviše ogledaju u neumerenoj potrošnji. Ovim putem apelujem i na mlade majke, da se ne ponašaju kao da nose smrtonosno oružje, dok imaju bebu naručju. Mi smo svi bili mali, pa nas majke nisu uperile nikome u glavu sa pretnjom "Pomeri se, ili će da povraća!". Takođe nema potrebe da kupujete kolica površine šest metara kvadratnih, slobodno možete da imate manja nego komšinica Lana - ipak je njen muž uspešni fudbaler u Uzbekistanu!
Da pređem na temu, nas su sve kupali Merima sapunom, sa nacrtanom čudnom bebom na omotu, Kosili šamponom, a hranili nas iz sise, pa nam ništa ne fali i vazda ovde prosipamo pamet. Kosili je zamenjen "Džonson bejbi koenzim ku deset sa retinolom i antioksidansima" šamponom. Sapun je totalno izbačen iz upotrebe. Pelene mogu da upiju mesečnu zalihu dečije mokraće, mleko se naravno kupuje u konzervi, a za onu malo stariju decu, postoji i mleko za spavanje. Da! Dobro ste čuli! Mleko za spavanje! Volela bih da priupitam izumitelja ovog proizvoda, "Jel ste izmrvili neki Bensedin unutra, ili šta?". I šta su to deca pa radila do pojave ovog mleka? Majke, bolje osmislite deci neku dnevnu aktivnost, da se umore i uveče kada ih okupate tim vašim lavandama, jednostavno utonu u san. Jedan od najblistavijih proizvoda je prašak za veš "za decu". Realno razmislite, da li je osetljivija koža jednog deteta, ili jednog tinejdžera? Ups, sada ću dati ideju marketinškim prevarantima!
Da zaključim! Čoveku je predodređeno da se razvija, živi i preživi i pod mnogo gorim uslovima nego što je nedostatak koenzimakudeset. Deca su izdržljiva, hvala Bogu, srpska verovatno još i više nego neka inostrana, jer nam je u genu upisan neki faktor opstanka. Drage majke, ne zapadajte u kredite i dugove zato što vas žulja praziluk u predelu rča i morate imati sve što zablista na reklami. Bolje vašoj deci prenesite neke intelektualne vrednosti, a ako vam primarno životno opredeljenje postane to što ste Majka, budite sigurni da će vas i muž zapostaviti. Onda sve pare odoše kod neke mlađe i bolje, pa nećete imati ni za Kosili, a kamo li za koenzime!
-1951. godina Mali Milan, šesto dete u porodici, kod ambara se igra svojom igračkom od šaše, čekajući da stariji ručaju, ne sme reč da progovori, jer je baba popustila sa živcima, još od kad je deda poginuo na Solunskom frontu.
:tras:
-Evo ti ta koska, a pošto je nedelja, ima i malo svežeg 'leba! _________________________________________________________________________ -2011. godina Mali Kameleon Drugi Leon u dubku sa šest brzina, krši po kući, gađajući deda Milana kašom od manga i artičoke.
The Majka (obraća se mužu): Rekla sam ti da ne kupuješ od artičoke, više voli od asparagusa i indijskog oraha. Neću ni da pričam što si greškom kupio Rosu, rekla sam samo Evian dolazi u obzir i to ona plava, za dečake! Omekšivač za veš si kupio za decu stariju od godinu dana, a on ima tek jedanaest meseci...jaoj kome sam ja dete rodila, skotu bezosećajnom! Jadna duša moja mala, otac mu je neandertalac, pa i njega moram da gajim kao da je u kamenom dobu!
Skaradna osobina žena da ulaze u lik dece, uglavnom one koja još ne mogu da govore, i pričaju umesto njih u upravnom govoru. Glas udese kao Nikola Simić na helijumu i obavezno pričaju ošišanom latinicom.
- Tata, vidi kakocam lepa! Vidi kakocam sratka! Da, da. - Ženo, batali da pomeraš to dete kao lutku. I ne pričaj tako, znaš da me plašiš. ---- - Je li se to ona upravo usrala kao neman? - Jesam nego sta sam! Malo sam se ukakala... - Ženo, pričaj normalno, koj... - I upiskila sam se! - Odo ja sad u kafanu pa na kurvu. - Nemoj da ti jebem mater! - A znači više nisi beba, jebem te usta!
Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana, Evo jedna grana, A na grani jabuka Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana, devojčice malena, ja matora drtina, a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana, Taš, taš, taš, taš, hop cup, hop cup, taš, Jab, jab, jabuka, jabuka je duboka cup, cup, cupika, paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana, na nanana nana nana nananananana na nana nana na nananananana na (ruke gore) na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana, Srce si mi slomila, kad si me poljubila u noći punog mjeseca... srce divljeg jelena, jabuka si rumena...
Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.
Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.
Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.
- A sada veliko finale. Noblicina nagrada za književnost. Nominovani za ovu prestižnu nagradu su:
01. Mirjana Bobić Mojisilović sa knjigom “Muškarci kad su gladni bolje jebu” 02. Isidora Bjelica sa knjigom “Ja sam dobra pička, samo vi to ne vidite” 03. Siniša Pavić sa knjigom “Šojićev bolji život sa porodičnim blagom” 04. Marijana Mateus “Voluminiziranost na Bahanalijskim ostrvima”
Za kandidate možete glasati slanjem SMS-a sa tekstom SRANJE na broj 1010.
Moderna verzija hiljadu i jedne noći. Poslodavac davi, a vi budete udavljeni do iznemoglosti.
- Ime? - Đoko. - Prezime? - Kurcagić. - Obrazovanje? - Imam. - Koji stepen? - Fakultet. - Koji fakultet? - Elektrotehnički. - Šta očekujete od posla? - Platu. - Zašto baš kod nas? - Bil Gejts me još nije kontaktirao. A pare za sopstvenu firmu nemam. - Iskustvo? - 15 do sada. - Molim? - Tuđe žene ne diram, odma' da se razumemo. - Mislim na radno iskustvo. - Raznosač pica u piceriji "China" u Jajcu, višegodišnji mlekar u Vlasotincu i šerif u Kanzasu. - Jeste li ikad radili u struci? - Kako da nisam. Menjao sam sijalice po kući, popravljao kompjutere. - Znači razumete se u računare. - Da pretežno u one računare starijih generacija. Proces popravke je kao kod EI Niš televizora. - Kako to? - Fizičkim kontaktom. Poželjno je da bude jak i brz, kao Brus Li što je svojevremeno znao. - Je l' me vi to zafrkavate? - Ne nego vas zajebavam. - Hoćete li biti ozbiljni? - Sve zavisi. - Od čega? - Pitanja. - Pa šta fali ovim do sada? - Kreativnosti. - Dobro. Jeste li vernik? - Ne. Ali mi je debeli Buda mnogo gotivan. - Imate ženu i decu? - Decu imam. Jedno dvadeset komada. Na svakom kontinentu po tri. - A žene? - Dođu i prođu. Drugovi ostaju. - Gde sebe vidite za 5 godina. - Sad je jul? - Da. - Na Havajima. Turistički. - Mislim poslovno. - Znam. - Pa... - U najmanju ruku, kao direktora Majkrosofta. - Ambiciozno, nema šta. - Pa kako drugačije da skupim pare za Havaje? - Živite sami? - Imam cimera. - Vaš odnos? - Pregovaramo na dve nedelje, kad ponestane čistih gaća i čarapa. Mora neko da odnese sve to na pranje. - Često vam je gužva u stanu? - Ne. Samo radnim danima. - Znači, nemate neke uslove za rad kod kuće? - Odakle vam to? - Stalno vam je gužva, pa sam mislio. - Loše ste mislili. - Imate li hobi? - Gledanje u plafon. - Jeste li timski igrač? - Sve zavisi s kim. - Vaš idealan partner. - Crnka, metar sedamdeset, grudi jaka trojka. - Mislim na saradnike. - Ko im jebe mater. - Imate li poroke? - Ne. - Znači ne pijete? Ne pušite. Ne drogirate se. - Pijem. - Redovno? - Kad mi se pije. - Vodite li računa o ishrani? - Naravno. - Pa kako se hranite? Zdravo? - Živo. - Hvala vam što ste došli. Zvaćemo vas. - Oćete kurac. - Molim? - Nećete zvati. - Zašto tako mislite? - Nema teorije da dobijem ovaj posao. - Što to mislite? - Zajebavam vas sve vreme. - Dobili ste posao. - Fala. - Vidimo se sutra u 8. - Valjda nećemo. - Što? - Jeste se pogledali u ogledalo? Doviđenja.
Kompleksna pojava ličnog odricanja od seksa sa radodajnim bičarkama, stavljanje učestalog flerta sa ženskom populacijom na stranu i zanemarivanje prohteva vašeg vršnjaka zarad jednog jedinog cilja- koleginica. I to, naravno, ne svaka, nego samo ona kojoj su majka priroda i otac klesar podarili više kvaliteta. Ona je lepuškasta, zgodna, pametna, šarmantna, ponekad i duhovita. Ima to nešto, jebemliga šta, al' ima nešto. Dobro, jes' da ne gleda „Kamiondžije“ i „Crnog Gruju, prvih osam epizoda“, jes' da ne sluša Vasiliju Radojčić, Jordana Nikolića, Snežanu Đurišić i Ipčeta, jes' da prati one globalističke trendove, al' realno, bolju teško mo'š naći. I tako ti sve podrediš tom svom cilju. Na Fejsbuku se uglavnom samo s njom dopisuješ, ideš na ista predavanja na koja ona ide, sediš pored nje na vežbama, idete na kafe, odete do Kalemegdana da prošetate (ili gde već idete). Nikako ne uspete da izađete zajedno, ili uspete jednom, eventualno dvaput, ali to kad se kolegijalno ide na neku žurku. Tvoje misli teku otprilike ovako- Okej, jednom odemo posle kasnog predavanja na vopi, ona se malo usvinji, ja bacim neku foru, odemo kod mene, kresnemo se i sve je okej. Ona je lafica, ona je džek, neće da me tera da je ženim, odnos ostaje isti, pruža mi mogućnost da u svoj fazondžijski vokabular ubacim fore tipa: „Odvalih ja tebe od kurca ono veče“. I posle toga imam zagarantovan seks. Samo joj kažem: „E, nešto sam sjeban, ostavila me devojka (to lažem, odakle mi devojka), umro mi ker, kurac palac, dođi malo do mene. Ona dođe, opet se kresnemo i tako u krug-. I sve bi to bilo lepo i donekle istinito da postoji konzistentnost željenog ponašanja. Dovoljno je da se jednom dogodi nešto neplanirano, složi se par kockica i ti doživiš izliv emocija koje su eskalirale tokom čitavog tog, po tebe iscrpljujućeg procesa. I onda si se jebao u dupe. Afekat uzima kormilo, racionalnost skače u vodu. Sve što u tom trenutku izgovoriš proizvodi orgazmično blažene osećaje koji se šire tvojim telom brže od Juse Bolta. U tom trenutku. Sutra ćeš razmišljati je li bolje da se obesiš, da skočiš s nekog mosta ili da se prebaciš na Braću Karić u Maloj Moštanici.
M: Mogli bismo na neko pivo, nešto, a? Ž: A šta znam, treba ispit da počnem da spremam, nikako da krenem. M: Ajde bre, po jedan vops, posle idi uči. Nemoj da si pička! Ž: Haha, marš! Ajde po jedno. A čekaj, ko ide sve? M: Ma idemo ti i ja, šta im... R: 'de ste, drugari? Kakav se to vops pominje? Ž: Evo mi baš krenuli, ćeš i ti? R: Opa, a vi to sami? Hehe, kolega, kakve to planove kuješ, bistru vodu bi da smutiš, ako me razumeš. Jao, kolega, opasan si! M: Mmm, da. Idemo? Ž: Pa čekaj, Radoš ćeš s nama? R: Pa ono, ja sam uvek za vops, al' ne bih kolezi planove da kvarim. :kez: Ž: Ma kakvi planovi, sve ste ludi! Ajde idemo na po jedno. R: Pa ajde, što se mene tiče, ja sam slobodan. M, u sebi: E, u kurac... ... M: E, skinuo sam onaj film Frenz vit benefic, nego me mrzi da ga gledam sam. Ono, mož' da naletiš, da vidimo o čemu se radi. :uzima Boško Jakovljević gutljaj piva: R: Mene pitaš? Kolega, pa nisam znao da me simpatišeš, hjohjohjo! M: Iz trenutka u trenutak sve više zračiš duhovitošću. Bravo. I nisam tebe pitao. Ž: Haha, pa ne znam, možda da... R: E, kako dobra fora bila na Najngegu, kao onaj trololo hteo nešto da uradi, ali nije uspeo i kaže „Aj tuk en eru in d kni!“ Hahaha, zamisli koja fora! Ž: Ahahaha, da, da. Ima i ona kad kao onaj Gandalf ne da nekom da prođe, al'neko prođe i onda... R i Ž uglas: Baden hi tuk an erou inani! Ahahahahaha! M, u sebi: O, živote lutalico... :uzima drunken Ojriš gutljaj piva: ... Ž: Jao, a da znaš ona fora što je bila, kao Džastin Biber, i kao neka veverica moli da se Biber ostavi na miru! R: Ahahahahahahaha, znači nevera! Ijao, to sam pokupio od brata Pantele! Kol'ko on čovek moćan! Kad je strelac rasan! Ž: Hah, čula sam za to. Nego, šta ti Marko reče za taj film? Da ga gledamo? M: A? Ž: Pa na film mislim, Frends uit benefits. I ja bih ga gledala. M: Eeee, pa hajde, što se mene tiče, ja sam pivo popio, ovo drugo mogu da otkažem, možemo odmah. Konobar! R: Sranje. M: Molim? R: Kažem sranje. Film je sranje neviđeno, gledao ga ja pre neki dan. Džaba gubite vreme. Konobar: Izvolite? Ž: Pa ništa onda, da ga ne gledamo, bolje da posedimo ovde još malo. Donesi meni kafu jednu. R: E, može! Meni frape od kupine. M: Mhm, tako, a? Ništa, meni donesi točeno još jedno i tri kajsije. R: E, pa nećemo mi rakiju. M: KOGA BOLI KURAC ŠTA TI NEĆEŠ! Donesi mi tri kajsije. ... R: Da vam ispričam o čemu se radi u tom filmu. Džastin Timberlejk je kao... M: Izvini sekund samo. :uzima Poći gutljaj piva (pet sekundi, na eks) i tri kajsije zaredom: R: Au, jebote, pa ti nisi noramalan! M: Nastavi. ...Pet minuta kasnije, kad počinje dejstvo... R: Onda Mila Kunilingus, grok grok, skvik, skvik, skviiiiiiii, grok, hrkhrkhrkhrk, SKVIIIII...I tako na kraju se uzmu. Ž: Pa i ne zvuči toliko loše. R: Pa ono, klasika. M: E, drugari, da vam saopštim dve stvari. Vi sad mislite, ovaj se napio, lupa gluposti i to je tačno. ALI, mene za to boli kurac. Prvo tebi, kolega, da kažem par reči. Ti si nisi dostojan jedne moje dlake sa levog muda. Toliko o tebi. A što se tebe tiče, ceo jebeni semestar flertuješ i sad kad smo mogli da se kresnemo uz Timberlejka, pogledaj šta si napravila! Eto ti sad ovaj balvan, pa nek ti on liže pičku! Ako ume... Toliko od mene, pozdrav drage kolege.
Ili se klinka pravi da je ekstra riba sa pohotnim sisama, koja je okusila sve u životu, ali ne zato što je kurva, nego zato što je iskusna i mnogo zajebana (aha...), ali ne samo što je sisata kurva, nego je i načitana, pravilno usmeravana i smerna brižna i naravno toliko punjena humorom da joj curi iz leve bradavice. Ona je takođe i kompetentna da da odgovor na svako pitanje koje je u stanju da izvikipediše i da ostavi sliku uspaljene zrele ribe pune iskusnog znanja i neobuzdanog libida.
Ili je neki peder koji frustraciju apstinencije izdrkava po ovim stranicama spamčinama neviđenih razmera. Prav se da je pročitao svaku knjigu o umetnosti, video svaku sliku svakog jebenog umetnika ikada rođenog, makar on bio i samouki eks hipik koji poslednjih godina crta murale po zidovima šumadijskih pećina koristeći isključivo sopstvena govna.
Tu su i pičketine koje se zavlače u čmar jedni drugima pokušavajući da ubede sami sebe da su intereantni. Svi su probali svaku droguikada smućkanu, ikada srolanu, ikada zamišljenu. Više puta. Bili su za Šešelja, ali sada je Čeda in pa su za njega, isto kao što su bili za Čak Norisa, pa ga sada pljuju, zato što više nije in. Ispili su hektolitre piva u životu i svi do jednog jebu (ili su jebali u svoje vreme, vreme kada su bili neobuzdani pastuvi, jedini od svoje vrste, u svoje vreme, koje je kao, prošlo ili štagod). Pedofilčine koje šalju nekakve kissove i čmarove preko svojih gnojavih tastatura uspaljenim masnim klinkama koje su toliko pogubljene da im se dupe sjedinilo sa tapacirungom na stolici na kojoj sede. Međusobne ljubavi i gotivljenja, prepametne izjave, hejtovanja, antihejtovanja, lelemudarska govnjakanja nezasitih PIČKETINA, koje niko ne želi da sluša, monoplizacija i sankcionisanje slobode govora, samoproklamovanje, samoproglašavanja, samojebanje, samoheklanje. Pičkopaćeničke usamljene poruke i izjave pune vlažnih laži. Zajednički promašeni hejt za nešto što bi kao trebalo da bude ispravno hejtovati, ali potpuno izvedeno na pogrešan, sisasti način. Onda pičketine koje su tolike pičke da nemaju ništa pametnije u životu nego da prosipaju svoju mudrost, koju niko nije tražio, mudovanje oko smisla i besmisla ove linvističko-megalomansko-potencijalno-zajebane-vanserijski-dobre-(poserem se u kurac i dupe prolivom)-internet-lokacije. Onda neki kao opušteni moderatori, onda neki kao nadrkani moderatori, onda neki kao boli-me-klurac-što-sam-moderator-ali-da-se-zna-da-sam-JA-moderator. Onda neka brisanja definicija zato što su suprotna mišljenu ili poimanju kvaliteta, ili suviše egzotične, ili suviše suvoparne, ili jednostavno istineite, ili samo govna. Onda neki pokušaji jedenja govana, onda neki kao trzaji. Kurac palac. Sve pičketina do pičketine. Svaka pičketina pičkasta ima potrebu da kaže šta misli gušeći one retke koji bi zapravo ovde nešto da pročitaju, a ne da im se boravak na sajtu uslovljava količinom xxx slika okačenih na forumu ili broja redova o pičkastim uvlačenjima u dupeta pičaka na četu. A tek jebeniiskusni učitelji, savetodavaoci i jebeni bunari iskustva koji na osnovu nekih statističkih podataka pokušavaju da ti pomognu ili u pak nabiju nešto na nos. ... jebeni statistički sajt za pičketine.
Pičketine jedne, Mačkasti, pičketino jedna. Pičke na sve strane, pičketine, pičketine, pičketine. Jebala vas lažna finoća, Providni ubuđali bonton i zgražavanje na svaku psovku. idi jebite se u obdaništu a ostavite ekslicitnost na ovom sajtu. Pičketine proklete jebem vam bre sve po spisku, pičkastom. --- Jel ima neke pičetine? Jeli pičketine?
Komponuješ muziku za „Ko to tamo peva“, najgledaniji srpski film ikada, i za još stotine filmova, pozorišnih predstava, TV serija. Još tu ima nekoliko hiljada balada te stotinak dela ozbiljne muzike. Onda umreš, a kada tvoje ime kucaju u Guglu prvo im izađe odrednica „recepti“, pa se svi sete beskrajnih i bespredmetnih dijaloga sa kuvarom Andrašem o nivou ljutine mađarskog paprikaša.
- Kako mi do jaja ova muzika tandan dondon kad Taško Načić trči za autobusom. Živi piš. - To je Voki Kostić komponovao. - Šta, onaj kuvar? ------------- - Ćao, Goksi, mogu fudbalicu sa vama? - A ko si ti, klinac? - Sećaš se, igrao sam celo prošlo leto sa vama, plaćao svima pivo ispred dradže i onda skočio u tuču za tebe, dobio deset šavova na vugla kada me debeli cigan Ciga zavalio zidarskim blokom. - A, ti si mali Smare što se usro pre pet godina, pa ti baba donosila gaće i roze papir za dupe na igralište? Aj može, idi na gol.
Najuniverzalnija bajka na ovim prostorima. Uz malo mašte i stavljanjem odredjenog slova umesto _ (crtice) dobijamo bajku za odgovarajući uzrast! Dodavanjem slova "č" dobijamo divnu dečiju bajku za one do 12 godina. Dodavanjem slova "m" dobijamo perverznu bajku za tinejdžere, ali i matore bolesnike okupirane seksom. Dodavanjem slova "k" dobijamo bajku za one koji bi želeli da napuste ovu zemlju jer ne vide budućnost u njoj. Dodavanjem slova "s" dobijamo praktičnu bajku za one koji ipak ostanu ovde(svakako ce bar 1 u životu pokrenuti parnicu i suditi) Dodavanjem slova "L" dobijamo bajku za one koji pripadaju starijoj izlapeloj generaciji,kao i pojedinom delu populacije koja nije bas sama sa sobom...
P.S. Za one preko 80 godina potrebno je u potpunosti izbaciti rec _uda
