Čovekoliki oblik života koji pekarski asortiman posmatra iz svog, pomalo uvrnutog, ugla.
Mašinac: Dajte mi dva zupčanika i jogurt.
Mala iz pekare: Izvinite, mislim da ste pogrešili objekat, gvožđara je preko puta.
Mašinac: Ma daj mi bre, dva sunca i jogurt!
U slučaju premoštavanja "Šta ima-Evo bleja" barijere u razgovoru između dve jedinke sa prostatom, prvo pitanje koje se postavlja, ukoliko se sagovornici nisu videli neko vreme. Ovo pitanje predstavlja zapovest u muškim neobaveznim razgovorima, te onaj koji ga postavlja, ne sme prekršiti kanon, iako mu je ostatak razgovora unapred poznat, kao voditelju SAT PLUS emisije, put na relaciji Beograd - Budva.
U najvećem broju slučajeva odgovor je: "Brate, nisam", uz "boli me baš kurac" izraz lica i intonaciju. Šanse da neko ko sebe smatra dostojnim predstavnikom osoba muškog pola, prizna da je dobio pedalu, jednaka je šansama da Paris Hilton napravi pidžama žurku u Prištini, a sledeća tema je sigurno zašto - kad - kako - ko je koga šutnuo?
Sledi proces ubeđivanja sagovornika, da devojka smuvana to veče u "Teatro baru" dok joj je i duša bila gorka od pelinkovca, zapravo mnogo smara, još uvek je zaljubljena u lika sa Dorćola, i nema neku sisu, a dupe joj je k'o da je tri godine postila na vodi i bonžiti, tako da je morao da je šutne, a i nije mu frka jer ima još gomilu kombinacija. Sagovornik dodaje "Taj fazon-tako je brate" dozu podrške, zna da ovaj laže k'o svedoci odbrane na Petom opštinskom sudu u Beogradu, ali bi i on isto postupio, te se između dvojice stvara nit međusobnog razumevanja. Uz "moram da palim" poklič strane koja se u konverzaciji više smorila, samoproklamovani Raspućin vraća cvidže na vr' nosa, tešeći se što ga sigurno nije ostavila jer mu je omalen k'o u Mikelanđelovog Davida, pošto on u nedelju i po dana dugoj vezi, nije dobio priliku ni da ga izvadi.
A: Ooo, šta ima?
V: Evo, bleja. A ti, si još sa onom ribom?
A: Ma jok, smara me, a i nije neka. Imam kombinaciju, 'naš sa onom...
V: Moram da palim, eno mi ga bus.
A: Od kad ti ideš u pravcu Vinče?
B: Ma samo da proverim, kako napreduje srpski program za razvijanje nuklearnog naoružanja, ajd vidimo se.
Dvorska budala, kraljina, carina, koji lik, lud skroz, legenda. Čini jezgro svake socijalne grupe. Bez njega se lokalne "bleje" pretvaraju u miks atmosfera iz izdanja "Bisera" o sektama, i novogodišnje predstave čiji su akteri deca članova upravnog odbora "Delte". Džek Blek među samouverenim zombijima, koji podignutog nosa špartaju crvenim tepihom. Lik, posle čijih se rečenica parastos pretvara u borbu bendova, posle ćutanja nastaje dreka, a čiji fazoni se u cilju bolje prođe među masom, koriste na raznim mestima, među raznim ljudima.
Okruženje ga slavi k'o bogalj brzu smrt, ali on od toga nema ništa, jer zapravo on nije čovek, već samo napredna društvena mašina. Mašina kojoj je zadatak da gomilom baljezgarija, iskarikiranih glasova, citata iz domaćih filmova, ili klasičnih prozivki, zakrpi rupe na brodu koji tone, unese delić nečega u one koji su oduvek bili prazni, i misli smećara preusmeri od govana ka cveću. Onaj koji nema prava da bude tužan, besan, a ponajmanje ozbiljan. Svaka njegova rečenica koja ne sadrži primese humora, označiće se validnom koliko i mišljenje pomoćnog magacionera o pozitivizmu Ogista Konta. Nije njegovo da odlučuje, njegovo je da se sprda.
Za devojke je običan deo svakodnevnog enterijera, kasetofon koji pušta traku, na koju su snimljene izvale iz "Indeksovaca". Telefon mu zvoni, ako društvo zna da neće doći žene, ali će biti pivske pene. Ono pametno što bi imao da kaže ostaje neizrečeno, a večerima u predgrađu odzvanja smeh ekipe, i gomila gluposti koje lakrdijaš melje, poput matorog seljaka koji se posle noći u zadruzi dernja u prazan bunar.
Veliko, veliko hvala, neću da budem dvorska budala, tražite drugog, ko vas jebe, ja sam budala samo za sebe.
Prizor, koji zahvaljujući veteranskoj radnoj snazi iz bivšeg "Centroproizvoda", i novopridošlim mlađim regrutima Miškovićeve imperije, najviše podseća na žurku u anarhističkoj četvrti Kopenhagena. Kako se radno vreme privodi kraju, u samoposluzi pazare samo pogrbljena babetina koja je došla da ubije vreme do početka kviza na RTS-u, i klinac koji došao po boks crvenog Vinstona "za ćaleta", a zvuk "maksi, ajde, kupi, ceo dan" umnoispiračkih pesmuljaka, zamenjuju hitovi Bobana Zdravkovića. Nivo bezvlašća i haosa se iz minuta u minut, penje na sve viši nivo.
Dok musavi mesari za dupe štipaju masne sredovečne tetke koje po rafovima slažu suncokretovo ulje, što one ispraćaju pohotnim "ju,ju" uzvicima, k'o da ih je Dragan Nikolić iz mlađih dana lično opalio po dupetu, mlađane kasirke razmenjuju poruke sa vlasnicima lokalnih pekara i menjačnica, ne primećujući da umesto Tesle vraćaju Vajferta. Batica sa mlečnih proizvoda je još pre pola sata zapalio na pljugu, i nema nameru da se vraća, a tvoj sir će po svemu sudeći zapakovati Fredi Merkjuri, koji će specijalno za tu priliku ustati iz groba, i u crvenim gaćama sa krunom i plaštom baciti robu na vagu. Šef smene zanesen revolucionarnim žarom, u treger majici sa zagrebačeke univerzijade 87, prodornim glasom nordijskog gorštaka raspravlja sa magacionerima o Ibrahimovićevom golu iz ofsajda.
Šef smene: Liljooo, otišla ova stoka iz uprave, gasi ova govna i pušataj ono naše.
Bolje da sam i siroma', nego da sam star...EEEEE, moji drugoviii...
Opa, ju, ju!
Sigurno da osnovu svakog stadiona čine južna tribina, severna tribina, istočna tribina: PANTELA, zapadna tribina: SAGAPO pa opet istočna: PANTELA pa zapadna: SAGAPO itd. a Pantelu obuzme neka mnogo lepa emocija.
Bilo je tu lepih zdanja tokom karijere za vreme koje sam sigurno ispiso neke od najlepših fudbalskih stranica za fudbalske udžbenike. Tipa na Karaiskakiju protiv Atromitosa kod trećeg gola prolazim jednog, drugog, trećeg uradim piruetom takođe i biciklicom i fazon zastanem koju sekundu namestim čapu da skapira auditorijum šta sam uradio prođem još jednog metodom lako i između mene i gola samo goša, fatam je punom planski pravo u prečku - lopta se vraća primam na grudi naš koji prijem tutkalo i razantnim udarcem u donji levi matiram, brzo trčim do korner zastavice tu me čeka Stankela i krenemo da đuskamo skromna jedna zabavica povodom evrogola kad dotrčava Žigara kao i on da đuska s nama i počo peva: To, idemo, trpaj - samba deđande tana nana na na na a ja i Stankela gledamo kadar nevera. Kažem mu ja: Dečkić, aj odeš poigraš se s rečima metodom ukrštanja, imaš Super Skandi na klupi, slučajno pono. A sutradan sam se u različitim novinskim stupcima obreo u vidu subjekta između prideva magični i glagola prekaljeno matiro. Imam tu neku svesku Pigna Nature i u nju lepim te tekstualne poslastice.
Ljubac ko Rusija!
Lepa jedna manifestacija iz kategorije slobodnog vremena. Popiješ koju čašicu alkoholnog pića sačinjenog od kvaliteta i sigurno da možeš da izzavršavaš neku bičarku tipa Maja Mandžuka.
E a slušaj ovu priču, kacam igro za Hertha BSC Berlin i na tekmi protiv Koblenca tu ti ja izpostizo dva komada i sad posle drugog komada kaže goša: A u kurac! a ja mu kažem: nemo se brineš biće i repete! brzo otrčim do Stankele zagrlim ga i kažem mu šta sam reko goši, a on koma! Divi me što pišem latinicom, oprosti oče! I sad odemo mi to veče u neki bićklu alternativne priče da zabodemo skićvi dva. A unutra ekipa haos, sirotinja neka naš koji bljak. Ribe fazon nose Starke i džempere od sirogojna. To ti onaj tip ljudi što kad uđe u radnju kupuje hleb kolorita polubeli. I ja se tu nešto milovo po trbušnjaku kad prilazi mi neka bicuri sa spikom: Al bi ga blajvala! i ja tu upotrebim dativ u vidu pitanja kome? čemu? a ona: Panteli! Al iskuliro Pantela dankešn-bitešn. Zajebi ti to da izdobijam neku polnu i ništa manje veneričnu bolest. Sportski pozdrav!
Lepo jedno mesto iz vremena vrste prošlo tipa : ja sam išao, ti si išao, išli smo,... Sigurno da ta neka oš Dragica Pravica VIII2 plava smena "Pantela Pantela kapiten na osma dva" budi neke lepe memorije.
Nači koje sam šale radio tipa onih što ti izazovu salvu smeha.
Fazon na fizičkom kaže profa: Panteliću donesi loptu za fudbal! a ja donesem rukometnu a vrsta koma! il na geosu pita učiteljica: jel zna neko gde se nalazi Portugal? a ja cibanišem sledeći lajn: na četvrtom mestu tri boda manje od Slovačke a Stankela kroz komu: to, to jebem ih usta šatirana pa na muzičkom: jel zna neko himnu Srbije e to Pantela mnogo lepo otpevo bez šale to nam mnogo znači ta himna da znamo svoje korenje!!! E a zipaj ovo pita srpkinja: Panteliću oćeš jednu čitanku? a ja: vidi je ova, pa i da ti kažem u koji ću ti ugao šutiram bićeš matirana, kučko! I tako bilo je tu još takoreći fora no piše Pantela s mobilnog a ode mu baterija tipa litijum-jonska. Ljub!
Stajati na sred raskrsnice sa ključem u rukama i čekati da naiđe kuća.
Moj kum.
Može.
Interesantan, poluozbiljan izgovor za napuštanje dosadnog društva. Ipak, začuđujuće veliki broj ljudi ga ne shvati kao sprdnju, nego sasvim ozbiljno.
- Ljudi idem ja kući.
- Gde ćeš, tek je deset sati?
- Ma idem da spavam. Treba ujutro rano da ustanem, da doručkujem.
- E jebiga. Ajd vidimo se onda, laku noć.
0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
Kad se pokvari slika na TV-u, a mrzi te da ustaneš i pogledaš kabl ili antenu ili da objašnjavaš ćaletu šta je u pitanju, najlakše je da prebaciš krivicu na RTS i Tijanića.
- Što ovako igra slika ?
- (Uf,...) ma to je kod njih...
- Pa da, traže pretplatu, a kad treba slika - ništa ! E, jesmo najgori...
