Partija šaha, pa partija anala.
Sam sam kući večeras, dođi na partiju šahala ;)
Rečnik / autori
ZI
Zes,in medias res.
1× u prvih 100na Vukajliji od maj 2015.viđen 25. okt 2025.
13 definicija1 odabrana289 poena
Ukoliko se zateknete u Čačku i ukoliko povedete jednu od onih muzičkih diskusija ili debata, kojima se obično ni ne nazire kraj, bolje je da upamtite ovo ime. Pre svega zato, što ga sami Čačani kotiraju bolje od Čorbe i Točka, a svakako ne treba smetnuti ni da je lik prejebeni genije, te da vam svako pozivanje na njega dodatno povećava i učvršćuje kredibilitet.
Elem, Raško je pokojni vođa i lider, sada već nepostojeće garniture Za jednu noć. Sam naziv je simbolično oslikavao predviđanja samih članova benda o perspektivi i trajanju novoosnovane grupe. Ukoliko se pitate zašto je Raško Jovičić, zaslužio oreol besmrtnosti u južnom kraju Srbije, ne bi bilo zgoreg da se upoznate sa nekoliko činjenica. Raško je riknuo u četrdesetoj. Od alkohola, a ne kao one tinejdž sise iz EKV-a. Raško nikada nije izigravao zvezdu, niti patio od kompleksa popularnosti, a moglo mu se. O svom stvaralaštvu je uglavnom ćutao i ostavio ukupno pet studijskih snimaka. Ali pet studijskih snimaka, čiji je kvalitet apsurdno proveravati. Raško je napisao Melanholiju i Ljubavnu poruku.
:Čačani na lokalnoj klupici:
Lik 1: Brate, izluđuje me ona klinka, ne znam šta da radim sa njom.
Lik 2: Sećaš se šta je rekao pokojni Raško? Reci mu Igore.
Lik 3 ili Igor: A put do srca svake devojčice, počinje ispod njene suknjice.
Lik 1: Raško.
Crna Gora nakon čišćenja.
Piće posle koga kreće mešanje pojmova i značenja istih.
Svako ima svog. Drugar koga ćeš prvog pozvati u pljačku banke, otimanje devica, dobijanje korpi od mediokritetnih riba i trodnevno pecanje (čitaj- pijančenje), ali u kuću nikako. Nije to za njega, jebi ga, razneće blata po laminatu, posraće se u bide, izmoširaće šlogiranu babu i nabosti je u rame.
A: Koliko ljudi dolazi, šest?
B: Pet. Ipak nisam pozvao Dimsija.
A: Zašto, zaboga?
B: Nije on za kuću, bre. Prošli put se napio i izazvao kera na megdan, nosili se ljetni dan do podne, sve mu čeljusti bile krvave.
A: Kome, keru?
B: Dimsiju, bre, pojeo mu pola dlake. Ker je pobegao u pravcu bugarske granice, od tad ga nismo videli.
Pozdravljam te Đede Mraze, ja znam da treba da ti se šlihtam malo i da pokažem kako sam pažljiv i brižan, tako da ću početi od početka.
Dragi đede moj, imaš li drva? Jel mnogo 'ladno kod tebe na jednom od polova, znam da jeste samo te zajebavam, al' standard jebiga. Izvini što psujem, ustvari, ovo je neko rekao na tvu pa sam mahinalno ubacio u ovo pismo.
Ti i sam znaš da je tv najvće zlo ovoga sveta i da on samo zaglupljuje ljude, tako da sve ti je jasno.
Nadam se da redovno hraniš irvase, dajem ti predlog da ih hraniš sirutkom, jer meso kasnije bude ukusnije mnogo, a i sirutka je prirodnija od ovih fabričkih koncentrata, a i konji sa rogovima treba da te vuku, jer idu godine, kosti su teže, ima tebe dragi moj đede... nemoj da se ljutiš.
Šalim se naravno, pravo da ti kažem, boli me ona stvar za tvoje stanje, ali moram da budem iskren ja sam ceo život verovao i verujem u tebe,
Čak šta više, drugari su mi pričali da su te prizivali tako što su se držali za uši i skakali na jednoj nozi u poderanim čarapama na peti, to sam pokušao i nije se desilo ništa što su rekli...
Ali ja sam i dalje verovao u tebe, onda sam pitao roditelje da li postojiš i pustili su mi film na onoj kutiji što zaglupljuje ljude...ali ja sam i dalje verovao u tebe...
Ono što želim da mi doneseš ove godine su džordanke, ne ćerke od Majkla Džordana, nego njegove patike, iste kao njegove samo moj broj.
Ako toliko možeš da mi učiniš, da znam kako se krste vernici u tebe tako bih se prekrstio sada u ovom momentu dok gledam kroz prozor u pun mesec, čekajući da proleti kometa.
E ako mogu još nešto da te zamolim, da mi doneseš i štampač, ne mora biti u boji, samo neka ima tonera, da mogu ovo da ti odštampam jer inače ni ti nećeš ovo pročitati, a ni ja neću da dobijem toliko željene džordanke.
Uglavnom poštare Željko, ako budeš čitao ovo, znaj bez obzira koliko si pijan, ne dostaviš li, reći ću ocu da mi jebeš majku svakog četvrtka dok je on na poslu..
I Dragi deda mraze, ovo ću dostaviti prvo roditeljima u 2 primerka, a onda ću ti poslati i mejl, jer je poštar Željko mnogo jači od mog tate, tata izvini. tata volim te, kupi mi Džordanke jer drugačije neću moći da podnesem tvoj i mamin razvod.
Vaš sin Đuro :)
Zločinačko udruženje mrzitelja biljaka koje zamenom teza pokušava da progura svoj nastrani način života kao normalan. To su zveri koje nemilosrdno čupaju travu da zadovolje svoje pogane potrebe, i to bez anestezije... ej, bre! Umesto da je kose, što bi bilo bezbolnije za jadnu travu. I ajde što je čupaju, nego JEDU KORENjE!!! Gled'o sam dedu letos dok je klao tele, prvo ga je odvalio macolom po glavi, da ga ošamuti. Tele kasnije, maltene, ništa nije ni osetilo. Deda je duša od čoveka. A ne ko moj komšija. Jedno jutro je uleteo kombajnom u polje suncokreta sa zapada dok su glavonje pratile sunce. Mučki, s'leđa... E, takvi likovi ne treba da žive. U takvom svetu ne želim da odgajam svoju decu. Svi će jesti jagnjetinu, čim izrastu mlečni zubi.
Ej, vegeterijanci, znate li vi koliko embriona suncokreta neće dočekati da odraste zbog JEDNOG litra ulja, a? Ti embrioni umiru u presi na krajnje svirep način, samo da bi vi začinili salatu. A 50 litara svinjske masti dobiješ od jednog jedinog krmeta.
Gde je tu pravda za biljke? Način na koji se ubijaju je srednjevekovni. Metal, pa u živo meso. Bez najave. I to po danu, kada vrše fotosintezu i kada su najaktivnije. Ni jedna životinja nije to doživela od ljudi.
DA SE KOLjU BILjKE, AL' NOĆU, KADA NE VRŠE FOTOSINTEZU!!
Ubijaju se na najpodliji način. One ne mogu da se brane. Ne mogu ni da vrište dok ih kolju drvoseče. Osim toga, imaš drvo od par tona koje sjebe ciganče od 40 kila. GDE JE TU PRAVDA I VITEŠTVO! Ali za vegeterijance ta smrt je regularna, a razbijeno jaje je zločin, polizan med je krađa!? O embrionima biljaka i ceđenju života iz njih, ne mogu više ni da pričam.
Ali, pazite, njihov izgovor je: biljke nemaju nervni sistem... Pa, gospodo, da li to znači da je sve što nema nervni sistem osuđeno na surovu smrt samim rođenjem. Da li to znači da sve što nema nervni sistem može da bude živo pojedeno, bez griže savesti? To je opasna diskriminacija: "Ako ne oseća bol, seci ga, kuvaj, peci i jedi na živo - nema problema". Zamislite da vas neko kolje motornom testerom nekoliko minuta, posle vam skrnavi telo, maže ga nekakvim smolama, spava na njemu, i... fuuuj.
A tu je i cveće koje se masovno deli kao poklon i znak pažnje. Ljudi moji, poklanjaju leševe biljaka koje su samo htele da ostave potomstvo za sobom. Ajde da ih odma ubiju, nego im ni to nije dosta, pa ih održavaju u životu u nekakvim vazama, da se što duže muče. Da ne govorim o tome da masovno iskopavaju posmrtne ostatke njihovih predaka, prodaju ih po nenormalnim cenama i posle ih SPALjUJU. Ni mrtva biljka nije dobra biljka.
Al što je najmonstruoznije, uzimaju delove jedne biljke i kaleme je na drugu. Molim vas lepo, kad su mesojedi zašivali kokošiju glavu na telo svinje?! Gnusno!!
Za razliku od vas, naše životinje umiru dostojanstveno. I niko ih ne jede žive! Naše životinje pre konzumiranja prođu bezbroj posmrtnih rituala: dimljenje, salamurenje, konzerviranje, pečenje i sl. Dalje, mogu danima da vise u izlogu, da bi im se u mimohodu odala počast i da bi im se gladni građani Srbije divili. Zar to nije dirljivo?
Mislim da je vreme da stanemo na put ovom pokolju. Ako nećemo mi - ko će? Ako nećemo sad - kad ćemo?
P.S. I Hitler je bio vegetarijanac!
Svijet iz perspektive posmatarača za stolom u uglu kafane, kroz veo duvanskog dima.
On je taj koji prvi ulazi i poslednji izlazi. Sjedi sam za stolom sa limenom pikslom, predizbornim upaljačem, mekim pakovanjem cigareta i čašom lošeg alkohola, nehajno nalakćen. Tako ga drugi vide. Njegov pogled filtriran je dimom cigarete bez filtera iz ugla usana koja kao da se nikad ne gasi. Ne znaju ga po imenu. Tek ponekom konobari nadjenu nadimak, ali ga nikad njime ne oslove.
Gotovo neprimjetan za druge. Vide ga, ali se ne bave njime. Ni on se ne bavi njima. U njegovoj slici nema oštrih ivica i jasnih oblika, nema jarkih boja, nema društva, nema porodice. Sve je obavijeno izmaglicom nezainteresovanosti i samodovoljnosti. Sfumato kao tehnika življenja i nirvana u pravom smislu riječi.
- Jebem ti inventuru, da ti jebem! Ima l' išta na svijetu dosadnije... Dokle smo?
- Magacin završen, šank završen. Još samo ovo po kafani.
- Dobro, to ćemo časkom. Piši - stolica!
- Komada?
- Trideset.
- Toliko je i bilo. Dalje!
- Sto.
- Komada?
- Deset. Gospodin u korneru.
- Komada?
- Jedan.
- Ček! Prošle godine su bila dvojica.
- C'est la vie, moj Milutine, c'est la vie...
http://vukajlija.com/forum/teme/68599-ja-u-skolu-idem-i-dobar-sam-djak-ko-od-skole-bezi
Uglavnom su večno izgubljeni u vremenu i žive samo dok traje sećanje na njih.
U sedam ujutru čekao je na pešačkom prelazu zeleno svetlo a u isto vreme, u kombiju koji je čekao svoje zeleno, su bili Shaolin monasi. Nigde nikog, Sunce kupa put. Gledaju se. I seti se nekog kung fu poteza Liu Kanga iz Mortal Kombata, uradi ga i pokloni se sa sklopljenim rukama. A monasi poželeše da govore, ali mozak zaključio da nemaju šta da kažu i zaklopiše usta. Ali mozak je počeo da se bori sa onim što su im oči govorile i popustio je kontrolu nad vilicom, usta se razjapiše svakom od njih. To sve traje nekih trideset sekundi jer taj semafor ispred zgrade banovine dugo drži crveno. I nasmejaše se svi i počeše da tapšu iz kombija. Neprocenjiv momenat. Upali se zeleno svetlo i odu oni svojim putem, upali se njemu zeleno ode on svojim. I ponovo nigde nikog, Sunce kupa put.
Minimum obrazovanja koji je moguće steći, uglavnom u nekoj seoskoj osnovnoj školi, gde se zbog malog broja đaka ne organizuje nastava za preostale razrede. Često u upotrebi, obično u posprdnom tonu, kada se želi istaći nečiji manjak obrazovanja.
- Ali, tata, ovo je ajfon, ne možeš tek tako da ga povežeš sa kompjuterom, treba ti program za to.
- Marš, govedo jedno, imaš četiri razreda osnovne škole a učiš me tu nešto!
- Jebem ti mater, majmune, pa imam samo devet godina.
u nekoliko koraka
1.Imati kurac je od esencijalnog značaja
2.Pitaš je da ti da pičke
2.5. Ako pristane jebeš je
2.75. Ako ne pristane jebeš je
3.Nakon sexa je pitaš da ti bude devojka
4.Smuvaš je
5.Daš bratu da je jebe jer ti je dosadila
6.Nađeš neku novu i repeticiraš od prvog koraka.
onaj koji mi nije jebo sestru.
seka moja blago moje najmilije.