Stalna veličina. Van fizike, to je devojka koja je deo tvog života, i koja je tako prirodno uz tebe, i oko tebe, da misliš da ona i postoji da bi ti bila gedžet. Ona ti daje taj tako bitni osećaj poželjnosti. Trpi tvoje kvazi - mangupske ispade, ispunjava bezlične dane, diže raspoloženje i to sve na takav način da izgleda kao da si ti tu za nju. Ne zna ona da isti potencijali ne daju napon, da glupani traže nestabilnost, varijacije. Zanimljive promenljive koje iskustvo pretvara u šablon.
I onda padne na pamet misao da o Konstanti ne znaš ništa, a ona o tebi sve. Zna kad ti treba, šta ti treba, uvek je tu, nenametljiva, pomirljiva, ali ti o njoj - ič. Nikad zagrebao po površini, ko se sve lomio da dokaže da ona postoji, ideal, osnova. Da je ona visina koju je trebalo dosegnuti. Da su sve ostale samo cifre koje su tu zbog nje, dok je ona smisao. I onda shvatiš, ali si već ponavljač koji je otišao da meša malter.
- Vidim sakrio si se tu iza stuba, ali viri ti stomačina, pa rekoh da ti skrenem pažnju. - Heh, ćao, ovaj, da znaš, baš sam krenuo da te zovem, ovih dana. Nego u gužvi sam nekoj, trci, tako… - A je l’ da? A imaš li mi broj dušo? - Imam, naravno. - Pa koji mi je? - Šta? - Kurac sto trčim za tobom! Broj, lepi, broj… - Pa onaj 69, je l’ da? Stari onaj… - Pa da, taj, koji je, kako ide? - Pa ne znam, nemam ga ovde, nov telefon sam uzeo neki, pa nisam prebacio. Aliii… imam kuci, na starom. - Aha, ali ajde ti ipak zapiši, čisto da ne možes opet da se izvlačiš, bože sačuvaj… - Pa jao, zar mislis. - Piši… 069… Daj ja cu da ti ukucam. Klik, klik. Evo, gotovo, tu sam ti izmedju Majde 2 i Maje kurve. - Ma to Miki uzeo da se glupira, izmenjao imena… - Ma naravno. Ajde cimni me, da mi ostane broj, pošto ću svakako ja tebe morati da zovem. - Nemam kredita. - Pošalji mi besplatnu poruku, ista smo mreža. - Ovaaj. Ispucao sam sve tri, evo baš malo pre Milanu, treba neke knjige da mi… - Aha. Haha, jaoo, knjige?! Jao. Jao. Sve se smeje u meni. Dobro, ništa, izdiktiraj mi. - Od Getea “Faust” i od Dan… - Broj. - A, to. - DA. - Pa ne znam ga na pamet. Novi broj, ide nekako 6, 9, pa osam, nula… ček… - MOLIM?! Uh. Dobro, mirno. Imaš u telefonu zapisan. Imaš na plastici od SIM-a. - Ma ne znam da nadjem u telefonu, novi je bre, smartfon neki, nema ni SIM nego direktno kod njih aktiviran... Ja nisam u suštini ni hteo da uzimam, nego kao navalili, uzmi pa uz… - Daj ja ću da nadjem. - Evo, slobodno. KLIK Jao ugasi se. Pa vidiš kakav maler, baš kad… Nego da, baterija, mora da se formira, znaš no, tri puta po 12 sati... - JEBI SE I JEBI SE! Ma koja sam ja budala... Šta sam je tebi? Nula? Sigurica. Konstanta! Uvek tu? Jebi se! Lunjam za tobom kao matora koka, dok ti čukaš sa strane. A i treba mi tako. Prostor?! Eto ti prostor. NA! Eto ti svet! Skote! Skote... I izgubi glas. Okrenu se i ode, tako lako. A voleo sam je.
Izjava kojom pokušavaš da razbiješ neprijatnu tišinu, ali toliko sumanuta i samoispaljujuća da njome postižeš još gori efekat, stvarajući još veću tišinu nalik muku koja ostane posle razbijanja stakla.
Sedite u parku i dovršavate drugu flašu piva. Slušaš ga kako se s kumom ispeglao pod šatrom na svadbi ortaka iz Merošine. Merošina, misliš u sebi i smeješ se naglas, gotovo sigurna da ćeš mu dati pičke. Ali onda tvoj smeh utihne i nastaje tišina. Oboje ćutite. Znaš da je red na tebe da uzvratiš nekom podjednako simpatičnom i blago transferičnom pričom o svome pijanstvu, ali jebiga, pijana si, misli su ti trome i jezik ti je nezgrapan, ne možeš naći pravu reč, niti pravu misao. Prebiraš po sećanjima, ali čini ti se da ti je glava potpuna prazna i ispijena, posle dva litra piva se ne možeš setiti ni kevinog imena, kamoli voditi smislen razgovor. Hvata te panika. On se nervozno osmehuje. Sranje, misliš u sebi, i on je primetio tišinu. Oboje ste napeti, osećaš pritisak da kažeš nešto, iste sekunde. Seti se nečega, Ana, bilo čega. Reci nešto. Odmah. Sad. -Ja i ortakinja smo gurale krastavce u pičku kad smo se napile. . . . . -Kisele ili obične?
Svakodnevna pojava, koja u zavisnosti od područja gde se odigrava, ima skroz različite posledice.
Utreht, Holandija: 1. Stvarno nije bilo namerno, gospodine. Tja, izgleda da mi kočnice ne valjaju, ali to nije vaša briga. Evo 200 evra da kupite novu garderobu, ova vam se iscepala.
Beograd, Srbija: 1. Mamu ti jebem ćoravu, gde gledaš? 2. Na kurac te nabijem, je l ti ovo staza? 1.i 2. trš-trš!!!
Mogadiš, Somalija: 17 poginulih, 247 povređenih i preko 2 hiljade nestalih.
Rečenica kojom se dočarava broj sponzora u karijeri uspešne sponzoruše.
Rukometni dresovi specifični su po tome što sadrže veliki broj reklama, a dokle to može da ide, pokazuje podatak da su reprezentativci Slovenije pre koju godinu imali čak dvadeset dve sličice na svojoj opremi. (oslanjam se na pamćenje za ovaj podatak, guglanje nije dalo rezultate)
- Brate, ko je ova? Aj me upoznaš. - Iz kraja tu, mis male mature i velikih kola. Provela više vremena u džipovima nego Mirko Alvirović. Imala više sponzora na sebi nego Ceca Kitić na svim svojim dresovima zajedno. Jesam te odvratio od namere ili da ipak skupljamo pare da je pitaš je l' hoće na "Merak" s tobom?
Iskustvo pri kome se stvara fenomen mešanja čula, a različiti nadražaji se stapaju u jedan kognitivni doživljaj, izazivajući raznovrsne asocijacije i halucinacije.
0,5-1 ‰-amater nivo Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr 1-2‰ medium Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima. Dvojica se vraćaju zagrljeni: -Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra! 2-3 ‰profi Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje. U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
