Ah, to čuveno pitanje koje nas iznova i iznova stavlja u poziciju da dragoceno vreme provodimo razmišljajući o propuštenim prilikama u svim sferama života: nacionalnoj istoriji, aktuelnoj politici, sportu, ekonomiji...
I verovatno jedini način da čovek pobegne od žala za propuštenim, a delom i od realnog, gnusnog mu života, jeste da stavi prst na čelo i umiri unutrašnje talase.
Hajde onda da rekonstruišemo tu utopijsku budućnost Srba koju smo više puta u istoriji mogli ugrabiti, ali iz raznoraznih razloga nismo:
Godina je 2097., Zemlja je doživela pravu katastrofu u kojoj je poginulo skoro 40% svetske populacije, ali Srbi su na vrhuncu i ekonomski i politički i kulturološki. Isprcali smo se k'o zečevi i namnožili na 270 miliona što predstavlja 2/3 ukupnog stanovništva Evrope.
Na vlasti je Tomislav IV Nikolić. Narod ga poštuje kao čoveka i intelektualca - govori čak 17 jezika među kojima nije engleski. Nasledno, kaže. Glavni pretedent na presto je Stipe Tadić, odgojen u porodičnoj kući u Dalmaciji. No, borba za vlast je fer i otvorena, baš kako dolikuje zemlji poput Srbije.
Nakon strašne katastrofe, Srbi su brzo izgradili jaku i cenjenu državu. Baš kao Nemci, samo što nas vole. Amerika u čast Srbije jednom godišnje obori svoj nevidljivi avion. Rusi nas mole da prihvatimo njihov poklon u vidu besplatne nafte i gasa, ali mi ionako ne znamo šta ćemo sa silnim sibirskim fabrikama. Na Olimpijadi se uvek prvo iznosi srpska zastava uz intoniranje himne. Srbi ii Albanci se više ne mrze, a i zašto bi? Oni nama danak, mi njih ne diramo i svi srećni. Komšije se ne svađaju jer svako ima mnogo zemlje. Ta, mala li je Evropa!?
Postapokaliptični Srbi nešto ne vole svoje pretke. Kažu, živeli u grehu, a to ne valja. Jedino vole vukajlijaše. Njihovi gresi su razumljivi svakom jebaču, a bez jebača nema ni 270 miliona ljudi. U centru Beograda kaizenov 7 metara visoki kip, sa zlatnim slovima urezaniim natpisom 'Ja Jemen!'. Tu se redovno okupljaju mladi vukajlijaši. Vukajlija i dalje postoji, doduše kao institucija, a definisanje je predmet u školama. Zvezda, Partizan i Vojvodina dominiraju Ligom šampiona, Donji Srem Ligom Evrope.
Sve u svemu, utopijski život naših potomaka čija je prosečna plata jednaka godišnjem prihodu Švajcarske nacionalne banke. Većina se slaže da im je pomalo dosadno kada je sve ugodno, ali opušteno kroz sport i Vuku troškare tih tristotinjak godina što im je Bog dao.
Zenski rod-lafica.Vrsta u izumiranju, par preostalih primeraka redji od pande. Osoba koja ne sitnicari, spremna izaci u susret, uvek na raspolaganju drugovima za priteci u pomoc, ne broji u kaficu koliko je tura ko platio, nece prodati obraz za sto dinara, ne kuka i ne jadikuje gde stigne o svom hudom zivotu i kako je vazda zajeban od nekoga ili necega, duhovit ali ne i uvredljiv, ne ponizava suprotni pol, starce, decu, optimista po karakteru ali ne i budala po opredeljenju. Ne boji se svakog malo veceg muda, ne podmece drugim nogu i ne prelazi preko mrtvih do cilja. Spasimo lafove!
Zamrla džedaj veština iskusnih majstora. Mejnstrim mačo pristup koji forsiraju svi je prikrio pravu istinu...da žene vole smotane šeprtlje koji često pričaju sa detetom u sebi. Naravno, sve ovo što sam rekao nema veze sa životom. Riba će uvek pre izabrati mišićavog lika koji se sa Indijana Džons šeširom bori protiv najezde zombija, pije tekilu, ima istetovirano 'Man gotta do what man gotta do' nego li lika koji nosi kariran džemperić, naočare, muca, pije borovnicu i vrti jo-jo. Ali nesputani dečački šarm može proći u pojedinim situacijama. Ako ga koristiš na pravi način matora pekarka će tebi dati najtopliju rol picu, bake će misliti da si fino dete za njihove unuke, nadrkana profesorka će da ti da potpis. Samo se smeši 'slavkoštimački', iznosi djubre, budi fini...I ne zaboravi...Ti si nesigurni dečkić kome treba topline.
-Teta Nado, upao onaj zmaj što smo pravili pre petnaestak godina kod vas u dvorište, nije li problem da ga uzmem. Malo sam se prisećao detinjstva. -Jao, zlato , naravno!!! Ajde uđi na lenju pitu taman da te upoznam s unukom, evo diplomirala! (Man gotta do what man gotta do)
Pojava česta kao rupe na putu od Pojata do Paraćina, samo bez logičnog objašnjenja ŠTO? Pretpostavka je da je to samo čudan splet okolnosti koji se, doduše, mnogo često ponavlja, mada postoje i mišljenja da je to dugogodišnja praksa vragolastog nordijskog boga klađenja, Maksbeta, koji eto voli da se poigra ionako oštećenim centralnim nervnim sistemom igrača na sreću . Oprem čega se ovde radi?
Po nekom nepisanom pravilu, duduk koji ne pravi razliku između rumunskih osmoligaša i timova iz Premijer lige uvek uzima pare na prvo klađenje. To se može objasniti jednostavno userom (ili početničkom srećom, ako se služite rečnikom prilagođenim scenariju Siniše Pavića). I to je okej, usere čoveka, šta da se radi. Međutim, ono što je srž ovog problema je deduktivni metod kojim se vrši odabir parova i tipa klađenja. Milozvučnost, eci-peci-pec, poljuljane patrijarhalne vrednosti u predgrađu Donjecka – sve ovo može predstavljati kriterijum biranja keca, iksa, ili dvojke. Jebemliga kako, ali kriterijum se često pokaže uspešnim. Bar taj put.
- Je l' ideš? - Čekaj tiket da sastavim. - Ae, bre, jebo te tiket, ionako nikad ne prođeš. - Sačekaj minut. - Nc, ionako ćeš da padneš. Pošto si glup, ekekeke. - Puši kurac, sačekaj čas. Sedi tu. - Ae, ae... U stvari, daj 'vamo tu listu, sad ćeš da vidiš kako se igraju ta govna. - Haha, ajde, nauči me 'leba ti. - Ozbiljno ti kažem, daj ovamo da napišem tu kec, dvojka, trojka, manja-veća. - Ti da uplatiš tiket? Ti nisi pogledao dve tekme u životu. Mislio si da je ser Aleks Ferguson vitez okruglog stola. Šta ćeš ti da uplatiš koj kurac? :kez: - Pa dobro, pazi, ti pratiš svaki dan, pa opet nikad ništa ne uradiš. Ne seri mnogo nego daj tu listu. - Njenjenje... Drži! ... - Da vidimo, da vidimo, da vidimo... Majčica Roljsija! Slavьsя, Otečestvo naše svobodnoe... Zenit – Rubin Kazan. Šta je ovo, krv ti jebem?! Kazan, hehe. Tu se peče rakija. Dvojka. - E, nemoj da bacaš pare, molim te. Kakva dvojka na Rubin, pa je l' znaš ko je Zenit? - Ne znam, a da ti pravo kažem, puca mi i močuga za njih. Dvojka. Idemo dalje... Šta je ovo? Engleska. Može Engleska. Mančester, to ništa, Aston Vila... Opa, Svansea. - Svonsi. - Znam konju. Labud, labudova pesma, labudovo jezero, ružno pače... Moj bijeli labude, kad me jednom ne budeeeeeee... Kec. - Nemoj, brate, to da stavljaš, oni prošlu dobili u gostima 5-0, ne mogu opet, nije Vest H... - Pet nula! Opa, oni znači najbolji na svetu, hehe. Šta je ovo jedan crta jedan? - Da vode na poluvremenu i da pobede na kraju. - Pa to će i da stavimo. Op, Svonsi. - Eee... - Idemo dalje... Nemačka, uuuu Švabe. Da vidimo šta je ovo... Ajntraht Frankfurt. Hehe, tamo mi stric živi. Radi u nekoj sprotskoj sali, čisti đubar. Ajntraaaaaht, jedinica. Hehe, Švabe, mamu im jebem. - Protiv Leverkuzena? Daj bre... - Ništa se ti ne sekiraj. Čekaj još nešto da nađem... Italija, to ništa, Žabari prokleti... Francuzi isto... Evo ga, Španija. Betis – Rauo Valekano. Ko im dade ovo ime, ooo Prokleta Jerino! - Rajo Valjekano. - Rajo? Ringe ringe Rajo, poližeš mi JAJO! Hehe. Dvojka. - ... - Dobrooo, to je to. Kolko ima ovde ako uplatim za 50 gengi? - Ima oko desetak soma. - Odlično. Na, uplati mi to. ... Iste te večeri, na uplatnom mestu će se vršiti isplata, a sa pulta će se čuti ushićeni povici tipa - Brate, si vido što sam ubo kintu! Međutim, ushićeni će u devedeset posto slučajeva i sutra u kladionicu, s tim što uveče neće biti isplate. U najboljem slučaju, vratiće se u kladžu još možda par puta u životu. U najgorem, vraćaće se svakog dana.
Misli koje se javljaju u stanju neverovatnog besa, razočarenja, depresije. Destruktivnost, scenario kog bi se zgrozili i prokleti ljubitelji japanskih snaf porno filmova. Trenutak u kom čovek postaje gori od zveri, u svojim mislima naravno. Duboko skrivena mračna strana svake osobe. Malo ljudi sme da priča o njima, jer se plaši reakcije šire okoline. Najčešće oni koji izričito tvrde da nemaju iste, večito fini i nasmejani ljudi izađu u novinama uz naslov "Bio je fin momak, uvek se javljao komšijama".
Hm, govedo jedno, mene je našao da zajebava, uf kako ga tukao govnjivom motkom dok polavi, a onda mu spaljivao jednu po jednu obrvu. Jebao bih mu majku po sred pičke, iz sve snage dok on vezan za stolicu sa ekserima ispod noktiju gleda i čeka da mu isturpijam teme metalnom šipkom. Ugazio bih kao vola i skakao mu po lobanji dok je ne otvorim. Smrad najobičniji, on će meni da kaže da sam bolestan. --------------------- Izbo devetoro? Pa vezao bih ga za drvo i čačkalicom bih mu kopao oči, a onda ribolovačkim koncem sekao prst po prst, mlatio mokrim novinama po faci dok stoji na vrelom uglju, a onda bih ga žigosao vrelom oštricom dok ne ogluvi od sopstvenih vrisaka, ma mučio bih ga dok ne umre, a onda bih nastavio! --------------------- Meni kreten našao da jebe ženu, pa odsek'o bih mu kitu i bacio je na vrelo ulje, a posle bih ga naterao da je pojede i to sve dok nju, kurvu prokletu jebem u rupe koje sam napravio pucajući joj u čelo. Kreten pokvareni. --------------------- Zamisli, meni našao da se kurči, pa jebem ti oca smrdljivog, hoćeš da ti otvorim tu pivsku stomačinu zarđalom kašikom pa da ti odsviram "Walk" po dvanaestopalačnom crevu dok ti na uvce pevaju "Zvezde Granda", a zatim da ti lice premažem livadskim medom i pustim pčele na tebe seljačino bolesna? Nakon svega toga bih te skuvao na tihoj vatri i dok si na izdisaju, bacio te izgladnelim svinjama. Crkni!
Čitaj: ne mogu da ti pomognem, sve i da hoću. A neću. Proces otuđivanja koji kod nas traje već duže vreme. Sa ratovima, bedom i neizvesnošću zemlje u tranziciji, između komunizma i demokratije, tj društvene i privatne svojine, naš čovek je shvatio da mu retko ko misli dobro. Pa zašto bi onda on bio dobrotvor?
Davljenik više ne može da se nada slamki spasa, realnije je da će ga ''spasilac'' gurnuti petom i pomoći mu da se što pre udavi. A ni pukovniku nema ko da piše, svaki minuli rad je zaboravljen. Surova svakodnevnica uspela je da istisne ono malo ljudskosti i utisne još dublje ono mnogo sebičluka, zlobe i zavisti.
- Brate, jesi uplatio 100 kinti za Tijanu? - E, aj batali me i ti, 'leba ti. Vidiš da ne mogu da skupim za ajfon 5 već nedelju dana! ♫ ''Muke moje niko ne znaaaa...''♫ ------------------------------------------------------------------------------------------------- - Gosn Pajtiću, a koji je naš autonomaški stav povodom Kosova? - Ta, mani me se, čoveče, moram Vošu otcepljivati, malo mi moje muke. -------------------------------------------------------------------------------------------------- Svanuo je novi dan. Gospodin Kosta Jovanović je ustao rano, navukao svoje samurajsko odelo i krenuo u neizvestan lov, ne bi li i danas uspeo da prehrani svoju porodicu. Rezervat je svakim danom sve divljiji i ovaj zadatak neće biti nimalo lak....
Nezaobilazni element svakog lovca koji ne razume nemušti jezik. Dobro, ne razume ga svako, da se razumemo. A i da je svetski priznat sigurno bi postojao poseban ogranak na filološkom sa sve smerovima. Neko bi hteo da razume kokoške, neko majmune, nilske konje, kanarince... Ima nas razni... Naucxnici sa Masacxusetsa kažu da je sa nekim životinjama čak i moguća komunikacija ali, ako im se uđe u rezonancu. To nije lako jer treba tačno podesiti sve tri karakteristike zvuka: boju, jačinu i visinu. A to može samo d čouzen uan jer jedini level iznad skila, *razgovor sa životinjama*, jeste direktni kontakt, odn. fejs tu fejs. Svi znamo bar jednog koji se kune da razgovara sa svojom mačkom, kučetom, papagajem... Oni što čuvaju krave, ovce i ostalu marvu ,jedni drugima dolaze na slavu kolko su dobri i kolko se razumu. Ništa neobično. Nije džabe ona od Ce Tunga, pre će da me razume gupika nego ćurka. I posle Ezop drogeraš.
Iako je to sasvim normalna i jako korisna frulica, mnogi tvrde da je samo ponekad koriste ali samo kad nema ič divljači ili ako im nije dan. U očima oldskul lisaca to je obično duvanje u kurčić. Mis'im, jebo ti lovca koji ne zna da dozove goluba a kamoli srndaća.
... predveče, kafica na terasi...
- Kako lepo zalazi Sunce, kako je lepo vreme. Je l' osećaš kako lepo pirka? - Aha, preljepo. - A ozbiljno breeee. Zar ti nije lepo, ljubavi? Pa pogledaj ovu prirodu, pa kako ... AAAAAAA,SOVA! Ijaoooo, kako me gleda? Pogledaj bre! - Jaka stvar, gleda te sova, pa pusti je. - Ja se na vrapca štrecnem a kamoli kad ovako neko bulji u mene. Oteraj je. - Dodaj mi malo šećera, ljubim te. Šta te dira? Ko zna da l' ima ona šta da jede, da l' je nije neka muka naterala da doleti do naše bandere... - Jesi ti normalan? Šta lupaš? Stvarno mi nije prijatno, majke mi. Al dobro, pusti je. Nego, odavno nismo vodili ljubav? Tako sam hot i ... - Stoj, evo me za minut, samo da donesem nešto. Paj sad kad je dozovem da mi sleti na ruku. - Budalo jedna, vraćaj se, pogledaj kolko je sati, sad ćeš tu da mi zviždiš. - E, evo me. Paj sad. *Ćuću... ćurućućuuuuu.. ćć...ćććć* - E jesi šuntav, ccc. :gutljaj kafe: - *Ćuu ćuuuuuuuu... ću ću ćććććć.... Znači ne jebavaš me.Fufufufufufu, fšššš*. - Op, op, tu sam tu sam. *Huhuuu* - E, odoh ja unutra a ti kako hoćeš... - Idi ti, sad ću ja.
- Halo. - E, strikino ti si? Mića ovde. Šta radiš? - Eo, gledam neku seriju. Ti? - Paaaaaa, onako, nisam loše. - A što tako pričaš, šta ti je? - El ti tu čovek? - Jeste. Na terasi je. Što? - A šta radi? - Šta radi? Nervira me. Eno ga dva sata neće da uđe u sobu. - Sad me zvao deda Raca i rekao mi da mi neki zečevi pojeli kupus. El ti poznato? - Šta bre? - Nije samo to, video je tamo kod šupe da se kendže lasice i plovke. Nije mi za kupus, eo svega mi,kupiće strika, ali reci mu da vadi ono govno iz usta i da prekine ove orgije. - DRAGANEEEEEEEE! DRAGAAAANEEEEE! E, Mićko, ne čuje me. - Upali dnevnik, brzo. Sad mi strina kaže... - Izvinjavamo se poštovani gledaoci ali stigle su najnovije vesti. Kako nam javlja naš reporter, sa lica mesta, u Ćupriji, tačnije na Moravi, iznenada se pojavilo jato krokodila, foka i pangasiusa.
Imam milion muka na pameti, a čini se da u dogledno vreme neću pronaći rešenje ni za jednu od njih. Osećam se k'o da sam pljunuo na čmar, dok se iza mene nalazi red Obaminihrođaka. Teška muka, ljaljane; da sam malo gore, bio bih mrtvac, i iako možda imaš najbolje namere dok me pitaš šta mi je i kako sam, preporučujem ti da mi se skineš s kurca dok nisam ispizdeo i golim rukama ti iščupao grkrljan.
I budi zadovoljan dok ti činjenično stanje implicitno stavljam do znanja, nemoj navaljivati inače ću skinuti bele rukavice i sekirom ti od butina napraviti filete. Nemoj mi skakati po džigerici da ti ne bih skakao po glavi. Da hoću da ti kažem koji me kurac tišti, verovatno bih ti odmah rekao. Ako moraš da me pitaš, ne zaslužuješ da znaš. Budi zadovoljan odgovorom i idi mešaj malter.
- E, brate, šta ima, kakav si mi k'o veverica? Nešto si mi pokis'o. - Ma ništa, opušteno. Nisam se naspavao sinoć kako treba, kasno sam legao, znaš... - Aha, znam, znam... Sve mi je jasno, ne moraš dalje. Ajd vodim te na vops, dobio sam na kladži.
--------------
- Oj, pobro, kakav si mi, jeb'o ti konju majku? Šta ima čoveče? - Ajde, o'ladi, ljaljane. Nisam se naspavao, pusti me. - Ma šta se nisi naspavao, a, a? Jesi to jeb'o sinoć pa si se preforsirao malo, a? E, da ti pričam kad sam ja jednom... - Nisam jebao, čoveče, sjaši s mene, kažem ti da sam loše spavao! - Da nije to zbog one tvoje male? Da nije našla drugog koji je bolje raspoložen ili neće da ti daje? Možda je pala zabrana pičke, hehe. :nervni slom, igranje oka: - Zabrana pičke, a?! Dođi 'vamo, krv ti jebem! Kad kažem fino :udarac: da me ne drkaš i ne pitaš ništa, ti navaljuješ k'o nezdrav. Sad ću kevu da ti jebem! :udarac:
''Kako Press nezvanično saznaje, a prenosi Blic, policija je privela maloletnog Đ.M. zbog sumnje da je naneo teške telesne povrede svom školskom drugu S.J. tako što ga je brutalno pretukao, a nakon toga mu gurnuo zapaljenu cigaretu u usta. Đ.M je priveden na ispitivanje, dok je nesrećni S.J. upućen na lečenje u Klinički centar.''
Najveći praznik zaposlenih velikomučenika. Nakon smornog ponedeljka, jebenog utorka, odvratne srede, još-samo-jedan-dan četvrtka dolazi on. Veliki petak. Najzad. Cvetna oaza posle besomučnog tumaranja pustinjom.
Tog jutra se budiš srećan. Šta, još pišljivih desetak sati na poslu. Laganica. Nirvana. Ptice pevaju, potok žubori , roze poniji seru dugu stanje psihe. Jebe ti se što Mađarska nema more, a ni Srbija. Petak je. Ideš kući da digneš sve četiri u vis. Tog dana zaboravljeni osmeh se vraća. Više ne izgledaš kao povampireni klošar iz parka. Čak tog jutra imaš snage da podigneš BIC-ov brijač i podereš ono trnje sa lica. Posekao si se? Petak je. Žena u kupatilu dva sata? Petak je. Sunce sija.
- Idem kući! Konačno! Petak! Vidimo se paceri! - Na! Namrštena, bezdušna sekretarice! Šta, plata nije legla? Zabole me, ionako bi samo prekrila minus! - Šefe, duvaj ga. Petak je! - Evo ti babuskero, ustaću ti. Jebe mi se što ti misliš da sam nevaspitano govedo sa dva razreda osnovne škole iz neke pizde materine i što današnja omladina nema ni malo obzira prema matorcima. JEBE MI SE! Čitaj mi sa usana! Petak je! - Komšija do daske pustio Fazliju? Zaigrajmo! Petak! - Boli me uvo sine što si dobio keca! Donesi pivo da ga poderem!
- E javiću se na mobilni. Šta može u petak biti. - Kurčubiću. - Molim?! - Subota je radna.
