Najcesca recenica koju decko cuje kada shvati da ne moze bez devojke sa kojom provodi 25 sati dnevno 8 dana u nedelji i kada joj kaze sta oseca. Ta recenica najcesce dovodi do spontanog gubitka 3 557 837 nervnih vlakana. Najvaznije od svega je sto je pre ovoga sve ukazivalo na to da bi njihova veza trajala dozivotno, da bi sve bilo divno, ali ta recenica srusi sve. Najcesce je cela prica propracena raznoraznim signalima i flertovima od strane zenske osobe koja ustvari i navede na to da decko sve prizna, kao na sudu.
Nikola:"Ivana, znas, ja tebi moram nesto da priznam." Ivana:"Sta to zivote?" Nikola:"Ja sam zaljubljen u tebe. Sve bih dao da te poljubim, da budemo zajedno!" Ivana:"Ajooooj, ali ja tebe gledam kao druga, znas. Nikad ti nisam davala povoda, ne znam kako to odjednom?" Nikola(u sebi):"AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!! ksg@$#@%!^&%*" (Sledi spontano izumiranje nervnih celija)
Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
Neoboriv argument, koristi se u cilju isticanja nečijeg nervnog rastrojstva (npr. Nataša Bekvalac, mama ujutru u klimaksu, bezobrazna kasirka, napad šalteruša-zombija...)
,,Pričaj sa samssss sa samim sobom" je takođe moćan argument.
Tražen kao krimosi sa interpolovih poternica ili mleko za vreme sankcija, nevidljiv kao ruski špijuni u Srbiji, neshvatljiv i povučen u sebe kao Tesla pre otkrića naizmenične struje, efikasan za trankilizaciju ženske živine kao otrovne strele iz amazonskih džungli, a kod nekih nesrećnica, po učestalosti javljanja ekvivalentan Halejevoj kometi... U svakom slučaju, privilegija pički da imaju sopstveni aksiom, iliti tvrdnju koja se ne dokazuje, jer ju je, jelte, nemoguće dokazati. Ako pička tvrdi da je svršila, mužjaku jedino ostaje da počeše jaja, digne noge na sto, šmekerski srkne pivo i eventualno je još jednom ugrize za dupe, dok ista dolazi k sebi u postorgazmičnoj flakcidnosti. Međutim, neki od nas muških goveda (a možda i svi), kada se nađemo u posebnoj fazi da nas “nije strah da uključimo mozak i pričamo o osećanjima”, volimo da prodžaramo mečkinu rupu (ovo je metafora, nije pička) i da otkrijemo svoju “duboko skrivanu” zainteresovanost za filozofiju ženske svrške. I evo, do kakve sam ja “istine” došao:
- I, bejbe, kako to izgleda kad ti prodžaram sistem dugometražnim crevom za navodnjavanje bunara želja, m? Mislim, čuo sam da je taj vaš orgazam mnogo bolji nego naš. Ono uvek je bolje ono što je tuđe, ali kad bi samo mogla malko da mi objasniš, kako vi to... - Pa... mmmh... kako da ti objasnim to... Najlepši je ona prvi osećaj kad ulazi, to je ludilo, kao da sevaju varnice po vlažnim zidovima nekog uskog prolaza... - I onda ja taj prolaz razjebem, proširim, a... - Ma stani bre, kud si navr’o.... I onda... kad razjebeš taj prolaz, debilu, onda mu to dođe kao neka jurnjava kroz mračan tunel sa mestimičnim proširenjima kao u nekoj pećini, ali sa nekakvim halucinacijama oko tebe, kao da si na LSD-u ili na otrovnim žabama, i vruće ti je, i žedan si, i juriš neku užarenu loptu koja beži, beži, beži, i onda je konačno stigneš, i kad prođeš kroz nju, sledi provalija, i padanje kroz hladan vazduh do otrežnjenja... - Ne seeeeeeri! Pa ja da sam žensko, jeb’o bi se svaki dan, a ovako jebem i češće.
1. Gde god čuješ da neko priča jezik koji je tebi maternji BCS (bi-si-es) ili njegove varijacije, dakle bugarski, makedonski ili slovenački), okreni se i bez reči odi odatle pretvarajući se da ništa ne razumeš. Bilo kakva tvoja reakcija na maternjem jeziku može da ti znači samo neku nevolju, pre ili kasnije.
2. Pogledati ponovo tačku 1.
3. Ukoliko se nekako oglušiš o tačku 1 ili 2 i započneš neki razgovor, u 99,9% slučajeva ćeš odmah tu na licu mesta upoznati čoveka(ili više njih) kakvog samo možeš da poželiš da ti pomogne u snalaženju u novoj sredini, onog koji sve zna, sve ima i sve poznaje, a obožava da pomaže mladim zemljacima iz patriotskih razloga. Dok razgovaraš sa njim, „Onim-što-sve-ima-zna-i-može-i-voli-zemljake“, dobro pazi da ti niko nije iza ledja i da uvek imaš pod prstima svoj novčanik. 4. Izmisli hitan razlog zbog koga moraš da brzo da odeš, ali tako da niko ne shvati gde ti zapravo živiš. Nikada ne daj svoj pravi telefonski broj.
5. Počni da razmišljaš o tome da stekneš prijatelje među domorocima dotične zemlje, oni će ti najviše pomoći, naročito oko birokratskih problema, koji će tada biti najbitniji. Realno, da li bi u Srbiji tražio od Kineza koji prodaje na buvljaku da ti završi neku uslugu u opštini ili nekom ministarstvu? Ne bi, naravno, zato što je on stranac, ali zato će tvoja familija sasvim sigurno isčačkati neku vezu. Dakle, ljudi koji su originalno iz te zemlje u koju si došao, su uvek najkorisniji prijatelji.
6. Zapamti dobro da tamo 99,99% građana baš zabole odakle si i da skoro isto toliko i ne znaju gde je tačno Srbija, o našim ratovima, Kosovima, Krajinama i slično, znaju samo to da su to nekada čuli, negde. Pojma nemaju ni ko je pobedio, ni ko je izgubio šta i zašto. Na ratove gledaju kao na zaraznu bolest, tako da niko neće biti fasciniran bilo kakvom pričom o ratu, ma koliko tugaljiva bila.
7. Najlakši put do prijatelja je, bio i ostao, izlazak u grad. Pod tim podrazumevam lokale gde idu ljudi iz tih zemalja. Jezik mislim više i nije problem, cela Srbija priča engleski...mada će najveće iznenađenje da bude kada se otkrije da Evropa u stvari priča Nemački i Francuski, a engleski svi koriste onako, kao treći ili četvrti jezik.
8. Lokali sa nazivima „Vidovdan“, „Stara Srbija“ i sl. su zabranjeni za one koji ne misle da celog života istovaraju kamione, kreče ili peru sudove. Tamo "naši" pomažu "našima" da se "snađu"... Posle, kad se svi "snađu", sve zajedno ih deportuju nazad u Srbiju.
9. Mit o bogatim babama ili slično, koje grdne pare daju za „čuvene srpske pastuve“ ne postoji u stvarnosti. I ovde se muški radjaju sa kurcem, tako da ništa novo na tom planu ne možemo da im donesemo. To parče mesa ima i ovde a nije ni skupo.
Svakodnevno zanimanje ako imaš minimum jednog matorca u kući koji nije sasvim raskrstio sa brzopoteznim-slengovskim govorom današnje omladine.
Majka: Uzmi pošalji poruku bratu, pitaj ga da li je dobro, da li da mu pošaljemo nešto tamo za Beograd. (2 minuta kasnije) Ćerka: Kaže, "ma jok, ok sam". Majka: Šta kaže? Ćerka: Kaže da je dobro i da mu ništa ne treba!
Sin: Gde si ćale, mrdaš li? Razbili nas ovi do jaja, a? Otac: Šta kažeš? Sin: Pitam te - gde si, jesi li dobro i kažem ti da su nas ovi otrsili u fudbalu majku im jebem!
Sin: E, kevo, dolaze mi Mića i Džoni, ima neka fuca, da džakamo, aj' spremi nešto za has. Majka: Jesam ti ja rekla da ostaviš taj narkomanski govor za ulicu. Reci lepo šta hoćeš! Sin: Aleksandar Miličić i Nikola Stojanović dolaze večeras kod mene da se družimo i gledamo fudbal na malom ekranu. Da li bi bila ljubazna da nam spremiš nešto lepo da pojedemo?
Baba: Je li ćero, gde ti je onaj momčić? Unuka: Naš'o neku kres šemu sa strane pa sam mu dala korpu. Baba: Kakvu mušemu i korpu? Je l' pijačar? Unuka: Baba, valj'o se sa drugom po senu, pa sam mu rekla da moj 'lebac više ne'e da je'! Baba: A to... ako si pile babino!
Odgovor koji upućujete poznanicima na pitanje zašto više ne visite sa nekadašnjim najboljim ortakom. Naizgled jednostavno objašnjenje u sebi može da krije i mnoštvo nepomirljivih razlika koje su tokom godina isplivale na površinu i učinile da se prst i nokat razdvoje, a koje usputni prolazni poznanik ne mora da zna.
– A šta je sa Džonijem, nešto više niste dobri, pukla tikva, a? – Ma nije, nego izlazimo na različita mjesta, on ti je uglavnom u Monteđaniju, a ja ovamo pred dragstorom, pa tako ne viđamo se, ali čujemo se obavezno...
(Pošto mu je stari kupio diplomu srednje škole, a zatim i bijesnog džipa u kojem sad vozika moju bivšu ribu)
*
– A šta je sa no_nick_11, s onim što ste spemovali defke kao sumanuti? – Ma tu je, nego izlazimo na različite defke, a i sad uglavnom bude na posterima, pa tako, mimoilazimo se, al' pustimo pokoji PVT...
(Pošto mi je izvaljivao neke od najboljih defki, neke prijavljivao kao degutantne, a ishejtovao sve ostale)
Pravi student medicine postaješ kad shvatiš da...:
1. ... ne računaš ispite ispod 1000 strana, a samo za one koji imaju oko 1500 kažeš da su teški. Ali ti je i za jedne, i za druge i za treće lakše da ih nabrajaš nego da izbrojiš
2. ... na svaku reč, rečenicu, stav, predmet, pesmu, boju i ime imaš perverznu ideju koju uspeš istog trenutka da pretopiš u perverznu foru koja nikom normalnom nije smešna
3. ... možeš da pričaš iz glave unazad telefonski imenik dok istovremeno pogrešno rešavaš ukrštene reči
1. Osoba 1:"I koliko imaš ispita ove godine?" Pravi student medicine:"Pa ovako... imam dva izborna, engleski, epidemiologiju, osnove kliničke prakse dva; al' njih ne računam, pored toga biohemiju, mikrobiologiju i fiziologiju, ona je teška..." Osoba 1:"I koliko je to?" Pravi student medicine:"Pa ovako... imam dva izborna....." ------------------------------------------------------ 2. Osoba 1:"E, kupio sam lejzi beg!" Pravi student medicine:"Koje boje?" Osoba 1:"Zelene..." Pravi student medicine:"Zelene ili "zelene"? hahaahahaaa" ------------------------------------------------------ 3. Pravi student medicine(rešava ukrštene reči):"Sportski šampion, je l' to SŠ?"
Nezaobilazni nacin muvanja u periodu od 1. do 4. razreda osnovne.Cim spoznamo da nam se neko svidja,istog trenutka hvatamo situaciju kad je uciteljica sama da bi napravili prvi korak.Naravno,uciteljicu bas briga ko ce s kim da sedi i pristaje na to samo da te se otarasi.Posle toga,sve je samo pitanje sposobnosti.
-"Uciteljice,jel mogu ja da sedim sa Marijom?" -"Mozes,mozes..." -"E,meni uciteljica rekla da sedim sa tobom."
