1.
Gde god čuješ da neko priča jezik koji je tebi maternji BCS (bi-si-es) ili njegove varijacije, dakle bugarski, makedonski ili slovenački), okreni se i bez reči odi odatle pretvarajući se da ništa ne razumeš. Bilo kakva tvoja reakcija na maternjem jeziku može da ti znači samo neku nevolju, pre ili kasnije.
2.
Pogledati ponovo tačku 1.
3.
Ukoliko se nekako oglušiš o tačku 1 ili 2 i započneš neki razgovor, u 99,9% slučajeva ćeš odmah tu na licu mesta upoznati čoveka(ili više njih) kakvog samo možeš da poželiš da ti pomogne u snalaženju u novoj sredini, onog koji sve zna, sve ima i sve poznaje, a obožava da pomaže mladim zemljacima iz patriotskih razloga. Dok razgovaraš sa njim, „Onim-što-sve-ima-zna-i-može-i-voli-zemljake“, dobro pazi da ti niko nije iza ledja i da uvek imaš pod prstima svoj novčanik.
4.
Izmisli hitan razlog zbog koga moraš da brzo da odeš, ali tako da niko ne shvati gde ti zapravo živiš. Nikada ne daj svoj pravi telefonski broj.
5.
Počni da razmišljaš o tome da stekneš prijatelje među domorocima dotične zemlje, oni će ti najviše pomoći, naročito oko birokratskih problema, koji će tada biti najbitniji. Realno, da li bi u Srbiji tražio od Kineza koji prodaje na buvljaku da ti završi neku uslugu u opštini ili nekom ministarstvu? Ne bi, naravno, zato što je on stranac, ali zato će tvoja familija sasvim sigurno isčačkati neku vezu. Dakle, ljudi koji su originalno iz te zemlje u koju si došao, su uvek najkorisniji prijatelji.
6.
Zapamti dobro da tamo 99,99% građana baš zabole odakle si i da skoro isto toliko i ne znaju gde je tačno Srbija, o našim ratovima, Kosovima, Krajinama i slično, znaju samo to da su to nekada čuli, negde. Pojma nemaju ni ko je pobedio, ni ko je izgubio šta i zašto. Na ratove gledaju kao na zaraznu bolest, tako da niko neće biti fasciniran bilo kakvom pričom o ratu, ma koliko tugaljiva bila.
7.
Najlakši put do prijatelja je, bio i ostao, izlazak u grad. Pod tim podrazumevam lokale gde idu ljudi iz tih zemalja. Jezik mislim više i nije problem, cela Srbija priča engleski...mada će najveće iznenađenje da bude kada se otkrije da Evropa u stvari priča Nemački i Francuski, a engleski svi koriste onako, kao treći ili četvrti jezik.
8.
Lokali sa nazivima „Vidovdan“, „Stara Srbija“ i sl. su zabranjeni za one koji ne misle da celog života istovaraju kamione, kreče ili peru sudove. Tamo "naši" pomažu "našima" da se "snađu"... Posle, kad se svi "snađu", sve zajedno ih deportuju nazad u Srbiju.
9.
Mit o bogatim babama ili slično, koje grdne pare daju za „čuvene srpske pastuve“ ne postoji u stvarnosti. I ovde se muški radjaju sa kurcem, tako da ništa novo na tom planu ne možemo da im donesemo. To parče mesa ima i ovde a nije ni skupo.
treba stampati na pasosima :)
zlatni saveti, al tesko da se to moze docarati nekom ko se nije "opekao"
Kurd, pogodio si ga u srz! Znaci, istina je sve sto pricas, jesje, engleski je svima sekundarni jezik, a uglavnom se govore maternji jezici. Domaci ljudi samo donose probleme. Vecina ne nauci jezik za 20 god. a to "snalazenje" se sastoji od odlaska na gradjevinu, ciscenje, il' tako neka rabota, gde rade za neku mizeriju puno radno vreme, a ne budu ni prijaveljeni... E sad, malo je tesko obuzdati emocije kad cujes sopstveni jezik u tudjini, ali ae... Sta se tu moze? Plus i omiljenovano...
Super napisana i smiješna definicija (naročito tačke od 7 do 9), ali ne bih se složila sa tačkama od 1 do 4. Kad god sam imala priliku da negdje "u bijelom svijetu" sretnem "našijence", ti susreti su mi isključivo bili od koristi, i to velike, od propuštanja preko reda u muzejima, do obezbjeđivanja višestotinakilometarskog prevoza i smještaja (bez neke "nadoknade" - obuzdajte maštu).
Plus, ipak, za kvalitet.
Skroz simpa. Doduše, meni je jedna mlada dama, devojka, našeg porekla, inače bankarska službenica, dosta pomogla. E sad... ne znam koji su joj bili motivi ;)
Pozdrav za Bilju, bankarku :D
+
nije lose, sem sto ti saveti nisu zlatni nego zlani, naslov, ispravi dok mozes, osim ako nije namerno
Plusčina kao vrata za definiciju!
Ipak, kad treba da uneseš ikonu ( umetnički predmet, pa još i od drveta ) u Australiju, obraduješ se k'o kuče u liftu kada ti robu pregleda gospođa sa pločicom na prsima na kojoj piše: Ljubica Trkulja :))))
Citala sam ovu definiciju prije dvije godine i zapamtila sam skoro svaku rijec jer je ona ono na sta sam se oslanjala kada sam otisla da zivim u inostranstvo.....definitivno se klonim ljudi koji govore moj maternji jezik. Uho izvjezbano do savrsenstva , samo se iskljucuje kada cuje nas jezik.....
Ne izvalih Kurde da si ti pisao, do samoga kraja. +
Nego. U Beču smo u restoranu dobijali duplo veću porciju od Nemaca i slično. Tamo ovi što pričaju Nemački imaju jezičku barijeru. Doduše imaju i 15 puta veću platu od ovih što služe jela. Nisam se pokajao što sam prodivanio Srpski.
Ali kontam da se doktorant neće pomešati sa ljudima ako bude pio vinjak sa kockarima u srpskoj kafani.
Znam jednog pacenika koji je otisao u Nemacku u nadi da ce naci bogatu babu koju ce ozeniti da bi joj izvukao pare posle. Nije mu uspelo.
Добро, има разних искустава, не треба то тако генерализовати са толиким процентом (99). Има истине, наравно, мада не мора да значи. Ово више важи за школованије људе, који дођу легално и покушавају да се снађу у белом свету. Ако немаш никакво образовање, а многи су такви, ни домородац не може да ти нађе бољи пос'о од грађевине (каква грађевина, сад се и ту траже квалификације), прање суђа по хотелима, утовар-истовар и тако то. На +
Znao sam das' ti ovo napis'o, tek kad sam ocenio!