Nekultivisano žensko međunožje kakvo se redovno prikazivalo u old school soft i hard filmovima a povremeno i u SFRJ mejnstrim ostvarenjima. Tad je to bilo prirodno i normalno, ali i strašno za decu da gledaju pa su nas roditelji redovno terali na spavanje čim se pojavi na tv. Muf.
- Draga, mogla bi malo da središ to gnezdo...baš je, mislim....busenasto...
- Takvo je kakvo je, nije kukavičije pa da oblećeš toliko oko njega! Crv se uvek plaši gnezda, ali zmija rado uleće. Biraj koji si!
Običaj Sekača da izvede Kranga na livadu.
Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.
Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju:
- Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto?
Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.
Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada.
Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši.
40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.
Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.
- Hoćeš li ti da spavaš, pobogu?
- Nado... Dodji, sedi pored mene.
- Šta ti je, jel ti zlo?
- Jesi li se ikad pokajala što si pošla za mene?
- Šta ti to sad pade na pamet?
- Vek smo proveli zajedno... Osedeli jedno pored drugog... Voleo bih da znam.
- Eh, moj Milija... Da nisam pošla za tebe, onda bih se pokajala. Nismo živeli bogato, ali smo živeli vredno i pošteno. Da je Bog hteo da nam bude bolje, bilo bi nam bolje... Jedino...
- Jedino?
- Žalim što ti decu nisam rodila. To me muči i tišti godinama. Oprosti mi.
Milija zausti da kaže nešto ali nije mogao. Samo ju je jako zagrlio...
Konstatacija izgovarana u trenucima kada sagovornik odvali neku glupost / pojede govna / dokaže da je čovek nastao od majmuna. Uglavnom se poluglasno mumla sebi u bradu, sa izrazitim prizvukom razočaranja u glasu, i žala što dotična budalina majka nije abortirala dok je još moglo.
Koristi se u istom kontekstu kao: vid' budale, o živote, idem da se roknem, takva se budala jednom rađa, to ni kobila u trku ne bi izbacila...
- Hehe, ima ovde svačega, ako me razumeš... :Uzima pun kurton golim rukama:
- Pa da li si realan? Fuj to!
- :ruka tras o čelo: Rodila majka budalu... Nego reci ti meni, da te nisu tvoji kao dete prečesto ispuštali na glavu?
__________________________________________________________________________
- Izvinite, da li je ovo možda vaš šešir?
- Ne, ja sam svoj šešir izgubio. :odlazi:
- Rodi majka dete, misli zdravo, pravo... A ono budala!
Zivot je neizleciva bolest koja se obavezno zavrsava smrcu
Prenosi se seksualim putem
Kaže se za izuzetno nisku a privlačnu osobu ženskog pola. Vrlo funkcionalan kompliment, budući da zamenjuje čitav niz oveštalih izraza, ali se upotreba ipak ne preporučuje u prisustvu osobe kojoj je kompliment namenjen.
Tipična upotreba:
- Je l' si video nekad Dragišinu sestru?
- Aha, prava futrola za kurac.
Potencijalna upotreba:
- Ti si moj veliki nežni meda.
- A ti moja futrola za kurac.
Rođen u normalnoj radničkoj porodici. Majka ga oblači standardno, uči ga normalnim osnovnim vrednostima. U obdaništu sluša vaspitačicu i ne hvata malu Maju za kikice nego je ljubi u obraz. U osnovnoj školi ne pika fudbal flašom sa ortacima na odmoru nego sedi i čeka da počne novi čas. U višim razredima ne fata drugarice za dupe, ne beži sa časova i dalje se ponaša normalno. U srednjoj je i dalje normalan, ne jebe, na žurkama je neprimetan. Baš zato što je normalan i ne jebe, sredina uvek najebe. Ispod časti mu je da se pojebe sa nekom ružnijom od sebe ali zna da je niža liga za neke avion ribe. Zbog pritiska sredine u trećem srednje jebe neku gaborku ali i dalje je normalan. Jedini u srednjoj ne prolazi kroz neke rokerske, pankerske, hevi metal faze – on je normalan. Na faksu je neprimetan. Ne ide na žurke, ne pije ko stoka, daje sve u roku. Dobija normalan posao u kraju jer je vaspitan da ne diže reč na starije od sebe, a mogao je da bude direktor. Jebiga, normalac radi kao sekretar običan. Nalazi ženu njegovog kalibra, ima sasvim običan ,normalan, brak. Dvoje dece koje takođe vaspita da budu normalni – srednja klasa. Umire neprimetno kao i što je živeo. Njegov normalni život srednjaka nasleđuju njegova deca.
-Eee stari, ko je ovaj što jedini izgleda normalno na vašoj razrednoj slici ?
-Ma budala neka, nikad progovorio na času nije, pusti ga.
-Pederčina neka, m?
-Tako nekako.
A bio je samo normalan - neprihvatljiv za današnje društvo.
Lik iz sorte džibera sa iritantnim, nazovi, modnim detaljem koji se sastoji u podvijanju jedne nogavice do kolena, kada do izražaja dolazi bela čarapa i raspertlana betonka. Leva ili desna nogavica, zavisi na kojoj nozi ima tetovažu grba svog omiljenog kluba, eventualno koju izumirujuću vrstu iz afričko-indijske flore i faune.
Dakle, tipičan ljaljan sa karakteristikama okorelog pavijana. Situiran mladić koji ti obara ruku kad se pozdravlja i u zavisnosti od tvog starosnog doba naziva kuretom, baticom ili ćaletom, nonšalantno postavljajući pitanja tipa "Jebeš li ti ovo?" i "Ga drkaš?", dok češe donji stomak i preživa plastičnu kašičicu iz kafića. Osoba sa kojom svakako ne biste voleli da budete viđeni na javnom mestu.
- Šta radiš to? Jesmo pošli na svadbu il' u ribe?
- Pa brate i ti to radiš.
- Normalno, ali ne kad obučem fensi pantalone i cipele. Spusti tu nogavicu, mojne si ljakse.
Jebač.
- Tata, spavaću večeras kod Marije.
- Važi ćero, samo neka ga vadi na vreme.
Novac za podmićivanje lekara.
- Hm, da vidimo: krvna slika baš i nije nešto... Šta kaže ostala laboratorija... Uf, uf, uf, šta je ovo, baš visoko! Ništa, moraćete na specijalistički pregled... Da vidimo... evo, 13. novembra u 7.30.
- Kod koga?
- Kod mene.
- Doktore, ja sam već kod vas, a sada je polovina jula!
- Žao mi je, takva je procedura.
- A je l' može da se ubrza malo ta procedura?
- Pa, možda...
- Kako?
- Hmm (odmeravanje ispod oka)... Evo, je l' nije mnogo hiljadu?
- Čega bre hiljadu?!
- Evritrocita, rođače, evritrocita! Ili novembar.
Nezamenljivi deo roditeljske dreke kada dete plače jer mu neko nešto nije dao ili se neko izdrao na njega. Za roditelja je samo fizički bol razlog za plakanje.
- Šta plačeš više, koji kurac, smiri se više, bre!
- Ne da mi Mica moju Barbiku! Kmeee!
- Umukni više! Hoćeš da ti dam ja razlog da plačeš?
