Čovek kojem najgore na svetu ide od ruke simultani prevod, a ironije li- radi kao prevodilac javnog servisa. Ali ipak, on se muči i trudi i stvarno ponekad i ubode dobar prevod (jednom u 1000 puta). Voli i da ostavi gledaoce da se muče sa istim.
Osoba koja govori engleski: Thank you! Prevodilac: Hvala. Osoba koja govori engleski: Thank you very much! Prevodilac: Hvala puno! Osoba koja govori engleski: I believe there are many people these days who would like to be on this place where I’m standing right now……. Prevodilac: Mislim da su ovo svi razumeli.
Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.
-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina” -Ne seri da je ćale krenuo s vama? -Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom -Šomi dileja? -Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok. -Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...
Krajnji stepen neverice. Reakcija na događaj koji ni vidoviti Milian i Kleopatra ne bi mogli da predvide ni da su najgori pajdomani na dopu. Koji-kurac-sad-mogu-da-umrem situacija. Spoznaja da su ljudi idioti koji ne prezaju ni od čega samo da bi došli do para ili pokazali kako mogu da se inate.
Negde u Vojvodini - Brate zašto je samo jedna traka asfaltirana, a druga nije? - Ma to ti je granica između opština. Pa ni jedni ni drugi neće da asfaltiraju. - Da li je moguće? To samo kod nas ima.
Ukradeno 2km pruge - Zamisli onako voziš voz i blejiš, crikaš domaću, laganica, kad odjednom kurac! Nema više pruge! Ne postoji! To samo kod nas ima.
Ukradena toplana u Novom Sadu - Ustaješ ujutru, gledaš kroz prozor i nešto ti čudno. Fali zgradetina! Neko je došao i ODNEO toplanu! A u pizdu materinu! To samo kod nas ima.
Predstavlja period u kome se muškarac, ustvari, privikava na bračni život.... Radi ono što mu kažu, ono što on govori niko ne čuje, a baš kao i u braku, najviše na svetu mu nedostaju 3 stvari: - dobre ribe - spavanje - i mamina kuhinja....
Književnička potvrda kojom se daje kakav-takav duhovni smisao ne baš toliko duhovnom pitanju ili predlogu.
Prikladna negacija je "Nipošto".
-Plan je da se resetujemo u "Paunu", vadimo jedni druge iz kontejnera, pegliramo po celom Savskom trgu i odemo u Manjež na protest gde nastavljamo istom rutinom. -Svakako.
Pitanje koje čovek postavi, najčešće sam sebi, nakon što ga zaprepasti i razočara ljudska glupost i nesposobnost.
čitas novine (rubruke velikim slovima):
SRBIJA: -Tridesetoro ljudi povredjeno u stampedu za besplatnu sadnicu trešnje.Inače, cena jedne sadnice je 150 din...
CRNA HRONIKA: -Bombom ranio trubače na svadbi.Okrivljeni:"Hteo sam da je bacim na livadu al zakačila za granu, šta ću sad."
SVET: -U Španiji poginula tri čoveka u tradicionalnoj trci ljudi ispred bikova po ulicama grada...
DžET SET: -"Šmrko sam pepeo svog pokojnog oca" -"Jebala sam se na sred glavne ulice i snimile su me kamere-sad mi krivo"
KULTURA: -Juče izveden performans prilikom koga je motornom testerom presečena krava na pola.Publika oduševljena.Oglasila se i ORKA...
SPORT: -Fudbaler drugoligaša:"Spuštali smo sudiju u bunar, pa šta!?"
Zatvaraš novine, gledaš u plafon: -Kako smo mi bre na vrhu lanca ishrane nikada mi neće biti jasno?Kako nas do sad nisu prejebali neki jazavci il koale?
Trenutak kada posle ispita dođeš kući, skupiš hrpu papira, lepljivih listića, skripti, izrezanih otpadaka od puškica, par markera i ukloniš sve iz vidnog polja, a na računaru pogasiš sve tabove sa forumima, otvorene prozore sa prošlogodišnjim rokovima, ukradenim pitanjima i evo-vidi-kako-sam-ja-to-uradio slika.
Možeš čak i da osetiš kako serotonin juri kroz krv.
