Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.
Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju: - Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto? Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.
Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada. Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši. 40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.
Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.
- Hoćeš li ti da spavaš, pobogu? - Nado... Dodji, sedi pored mene. - Šta ti je, jel ti zlo? - Jesi li se ikad pokajala što si pošla za mene? - Šta ti to sad pade na pamet? - Vek smo proveli zajedno... Osedeli jedno pored drugog... Voleo bih da znam. - Eh, moj Milija... Da nisam pošla za tebe, onda bih se pokajala. Nismo živeli bogato, ali smo živeli vredno i pošteno. Da je Bog hteo da nam bude bolje, bilo bi nam bolje... Jedino... - Jedino? - Žalim što ti decu nisam rodila. To me muči i tišti godinama. Oprosti mi.
Milija zausti da kaže nešto ali nije mogao. Samo ju je jako zagrlio...
Odležao u tvorza bez pomilovanja, jebi ga. Nit je zasrao sitno da ga ranije puste tek onako, nit je zasrao dovoljno jako da mogu da ga ucene učlanjenjem u stranku. Džaba bilo konja vranih pod tušem u dupe po livadi razigranih, džaba bilo dobrog vladanja.
- Opa, Miki, ti se vratio iz Nizozemske? - Ma da, malo radio, malo bio klavijaturista, al' sve kul. - A gde je Pera Kalibra? - On zaglavio tamo sa mnom, a sad i ovde. Meni uvažili što sam u EU opalio dasku do kraja, a njemu nisu. Žao mi ga, brate, ubi se od robie. - Pa ćale ti je pandur ovde. - I toga ima, istina, sve smo svalili na njega, kekeke.
Oznaka na proizvodu koji je prestao da se proizvodi pre 20 godina, robusnog i glomaznog izgleda i koji i dalje radi. Ukoliko radi na struju, napaja ga ceo jedan energetski blok na Đerdapu, a ako je nafta u pitanju iziskuje potrebu za stvaranjam kućnog skladišta u vidu minimum dva bureta. Bilo da se radi o sokovniku, bušilici ili tenku, ovaj proizvod je napravljen od neprobojnog čelika, dugmiće ili poluge na njemu može da pomeri samo Čak Noris, otporan je na manji automski udar i za nekih 2000 godina će ga arheolozi pronaći u istom stanju kakav je i danas.
Pitanje koje može do ludila da dovede ili novinara koji ga postavlja pevaču/pevačici ili samog vokalno-instrumentalnog solistu. Nekad je čak i imalo smisla postavljati ga. Danas, teško.
-Iii, da, sa nama je Neca, frontmen Fajrontmejkersa! Ćao Neco, kaži meni i mojim gledaoc... -Kojim gledaocima? -Pa ovim, što nas prate preko malog ekrana.. -Ne vidim nikog tamo, samo ovog cvikeraša s kamerom.. -Hm, da, okej.. Da nastavim, Neco, o čemu govori novi album? -Takvo je vreme došlo, da smo svi postali roba, iskoriste nas i bace, nikoga nije briga ni za koga! Diktatura! Mašina melje, seljaci i dalje oru. Rokenrol je pustio korene, bre. Budućnost je sad. Sad! I zapamti, i ti si potrošna roba. Jel se trošiš? -Kakve veze im.. -Koliko često se trošiš? Jednom, dvaput dnevno? -To je to! Pakuj kameru, odlazimo. Koj me djavo terao da s ovim pričam?! I gde mi je kafetin?
-Imam čast da, na opštu radost prepaljenih klinaca i ziljavih klinki, ugostim popularnu pevaljku poznatu po svojim gigantskim sisama, često eksponiranom bataku i promiskuitetnim tekstovima, a nikako po imenu. Zato je nećemo ni imenovati, ionako je većina vas ugasila ton i šilji penkalu na njenu bradavicu. -A? Izvini, šminka mi se razmazala.. -Da..kaži ti nama, o čemu govori tvoj novi album? -Pa, evo ovaaakooo. Govori o modernoj, jakoj ženi, emancipovanoj, lepoj, hihihi, i veliča prirodnu lepotu žene kao takvu.. -Kao kakvu? -A? Pa, ovaj, takvu... -Ali ti imaš više silikona od rasklimanog prozora. No, nebitno, o čemu govore tvoji tekstovi? -O modernim vezama u današnje vreme, o ljub... -Meni više liče na soft porn. Deluje mi kao da si prepisivala iz Smokvinog lista? Ako uzmemo da tvoju muziku (kakva uvreda za muziku da je koristim u istoj rečenici s tobom) slušaju uglavnom maloum... maloletnici, navodiš li ti njih na neko bludničenje? Grupnjak? Fart porn? -Pa ne, ovaj, ja... -Prva pesma ti se zove Abortus. Gde će ti duša? -Šmrc...ne želim više da pričam! -More, mrš iz mog studija. I pokupi to što je ta tvoja buvara ostavila na tepihu!
-Sa nama su Sokolovi sa Sokoca, izdali su novu ploču. O čemu govori vaš album? -Kajmak, pršut, rakija, brenta, golf dvojka, komšijina žena, natezanje konopca. -Kakva, slučajnost, to su i nazivi pesama.. tekstovi su, koliko vidim, puni... kajmaka, pršuta, rak.. golf.. o, čoveče... Što se tiče naše... -Rakija. -...muzičke scene... -Brentaš! -...poruke vašim... -Natezanje komšijine žene. -...kako.. -Golf. -Dobro, dobro, pevajte, ajde...
U manjim, seoskim sredinama, trafo-stanica prvenstveno služi kao oglasna tabla - i to za sve starosne grupe, organizacije, pripadnike ovih ili onih tabora. Stoga je ona centar i sela i univerzuma svih žitelja, jer ne samo što se na njoj mogu pročitati korisne informacije i oglasi, nego se tu čuva i arhivira hronika mesta.
PUŠI KU - Traktor za prodaj - FK RATAR JE NAŠ - Otkupljujemo kosu! Dana - Tombola je otkazana - ŠOBAJIĆA ZA PRECEDNIKA!! - Maro volim te - Pomen našem voljenom Srbi - Cirkus KOLORADO! Majmuni - Zvezde Granda u Centru za kulturu - Mara je kurva!!
Skoro uvek zavisi od: nastavnicinog raspoloženja; sažaljenja; zameravanja; ulizivanja; prepisivanja; pomaganja od strane roditelja,privatnih nastavnika ili komšinice iz zgrade; PROMAŠENE TEME; prirodnih nepogoda; od sastava druga (a obično drugarice) iz klupe; od toga u kakvom se društvu krećes; od pozicije i naklonjenosti zvezda ka nastavnici; (nastavnicinog) nedeljnjeg horoskopa; od plate nastavnika; od štrajka- uspešnog i neuspečnog; od kursa dinara; pozicije roditelja u savetu roditelja; od poklonjenih ocena te godine;... a ponekad i od samog sastava!
Vrh evolucije, za one koji veruju u istu odnosno najbliže što čovek može da se približi Bogu, ako verujete u Boga. U njemu je sve što je dobro. Na dugom putu razvoja evoluirao je iznad žene a takođe i iznad gejeva ili metroseksualaca ili kojih već -alaca. Njega nije ga blam da opere sudove ali ni da pogura kolica puna cementa. Ume da napravi odličnu klopu a isto tako da se u restoranu naždere mešanog mesa ili pečenja. Može da sluša operu ali i da lomi čaše od kristala u kafani. Može da odgleda bilo koju seriju sa devojkom ili ženom ali i da ode na fudbal da se krlja sa ortacima. Razume se u vina ali preferira pivo. Pročitao je dosta knjiga ali iskreno više voli film. Ume i da se poigra sa decom i da ih vaspitava. Što bi stari rekli, za sve ga dao Bog.
Mast hev svake kuće. Ko u kući nema M-57 'tetku' , M-48, ili bar metke 7.92mm, e onda jebiga. Zasnovana na Mauseru K98, odličnog kalibra 7.92x57mm, odlična je lovačka puška, ako je održavana,onda je vrlo prijatna za pucanje. Kad se naviknete, i trzaj postane slab. U ratu su na mnoge postavljani 'Zrakovi' snajperski nišani, stvarajući fantastične snajperske puške. Negdje sam vidio doradu sa 'Dragunovim' PSO-1 nišanom. Kao stvorena za svadbarske prilike, rođenja i krštenja. Na svakoj svadbi, kad počne da 'gori', čuje se pucnjava kao da je bojno polje. Što pištolji, što M-48ice, a ako se negdje nađe, čuje se i M-72 jurišna automatska puška. Duga je definicija, al', što na umu, to na drumu.
Obred u crkvi je završio. Već pod čokom od silnog ranojutarnjeg nazdravljanja, nenaspavan od zadnjih priprema kod kumove kuće u komšiluku, izašao je iz crkve. Kum mu je po ko zna koji put prišao i nazdravljao. Te za sreću mladenaca, te za mir u kući, te za zdravu djecu, te za ovo, te za ono. Nasmijao se i eksirao još jednu rakiju, ipak se kumu ženio sin, a mlada je bila njegova sestra od tetke, najbliži rod. A sad nazad kući. Majka i sestra će sa ostalom rodbinom, on treba da skoči do trgovine u kupovinu cigareta i da se presvuče u nešto komotnije, mrzio je odijela. Al' ajd', obukao je i odijelo, nije obukao odijelo još od srednjoškolske mature, a što se mora, nije teško. Kada je otključao svoju Oktaviju, sinu mu ideja da bi mogao uzeti malo rakije za put, nema policije, te pozva kuma. -Kume, mo'š malo odliti, da imam za puta?-reče mu dok je iz auta vadio malu pljosku. -Ma sve za mog kumića.-odvrati kum, očigledno pijan, te mu odli. Istina, malo je i prosuo, ali je imao opravdanje, jebiga, bio je pijan. Sjeo je u auto i upalio ga, mahinalno vadeći cigarete i upaljač. Obavivši kupovinu, kao vjetar je jurio putem, posmatrajući predjele koje je kao klinac nebrojeno puta gledao dok je busom išao u školu. Ali sad je druga godina novinarstva u Beogradu, a u selo nije svraćao odavno. Brzo je stigao kući, obukao crne džeparice, crne patike i crnu kratku majicu, jebiga, sportska elegancija. Pođe, gore iznad, na puškomet od njegove kuće, je već gorilo. Prolamao se i pokoji pucanj. -Kum je garant izvadio tetku.- pomisli u sebi, smijući se. Upaljena cigareta, njegov trejdmark od kada je krenuo u srednju školu.Kada ga ugleda mladenka,zagrli ga i reče: -Okani se toga. Vidiš ovog moga,sad ni ne pomišlja. Pogleda u kuma i nasmiješeno reče: - Papučo jedna. -Vidimo se za dvije-tri godine.-odvrati kum smijući se. Nije bio nešto raspoložen, imao je dosta stvari u glavi.Čudo živo, nije bio pijan, a sam je rekao da će biti demoliran. Ima vremena. Muzika je bila odlična, za divno čudo, bilo je svega. Najednom, vidio je kuma kako ga rukom doziva, u drugoj držeći M-48. -Oho, kume, vadi se i teška artiljerija. -Jašta kumče, sad kad vidiš belaja. De još jednom da nazdravimo za sreću mladenaca. eksiranje -Ti imaš čast da pucaš. Ček' samo da zovnem ovog malog... Momčilo, sine, de donesi svom rođi one metke što držiš.-derao se da nadjača muziku. Dojurio je Momčilo kao vjetar.Klinac, šest godina maksimalno, ga upita. -A ti znaš pucati iz puške?- a u pušku zuri kao u Boga, oči k'o fildžani. -Znam.-reče smiješeći se. Stavio je tri metka u pušku,i repetirao ju. Opalio je. Prošlo je dosta, rame se odviklo od trzaja, ali bez većih problema je iskontrolisao pušku. I tako tri puta. Svaki put kad bi opalio, prikazao bi mu se otac. Kad je izbacio zadnju čauru, u oku mu zaiskriše suze. Kum, već pijan kao crna zemlja, gotov za zaplakati. -Eh, da ti je otac živ...- i rasplaka se čovjek kao kišna godina.Stade ga smirivati,ma dobro kume, život je takav, i kum se lagano oraspoloži. -Lakše malo sa rakijom, treba nešto i za sutra.-reče kumu dok je ovaj odlazio u feštanje. -Bez brige kumić, sve rezerve su izvučene, ima rakije. Razmišljajući o tome kako je kum neuništiv po pitanju rakije, u jednom momentu,u vidokrug mu je ušla ona. Nije ju vidio od srednje, on za Beograd na novinarstvo, ona generaciju mlađa od njega. Bili su dobri u srednjoj. Smirivala je istog onog klinca koji mu je bio dostavljač municije, mlađeg brata. -Intendant je nemiran? Okrenula se brzo, a njega kao da je metak pogodio. Crni minić, izgledala je kao avion. Istina, bila je prelijepa i u srednjoj, ali sad je starija. Očarala ga je na blic. -Ohooo, vidi ti njega, pa 'de si Beograđanine, nema te odavno. Pita se narod gdje si nestao, neki rekoše da si zapalio za Moskvu. -Auf, da bar jesam. Kakva si ti, nisam te vidio pra'o dugo. -A evo, prva godina faksa, pravo, gura se, ide lagano. -Drago mi je čuti. Na to dođoše mladenci, želeći da se slikaju sa njima. Mladenka, čim vidje kako ju odmjerava, prošapta: -Pamet u glavu. On odvrati: -Znaš me. -Baš zato i kažem. I odoše. Prateći ih pogledima, u jednom trenutku ona reče: -Prelijepi su. -O da. Momčilo odjuri da se sa nekom klinčadijom njegovih godina igra Bog zna čega.Ostali su sami, a zagasle zrake Sunca su slabo osvjetaljavale nebo, sad već ispunjeno zvijezdama. Mladenci i gosti, oni trijezni,i njihove ljepše polovine su počeli igrati valcer. -Da li je mlada dama za jedan ples?-upita on. -Naravno.-odvrati ona. Tu, u svom tom ludilu, on je pronašao srodnu dušu. Bila je to jedna od najljepših večeri koje je ikada doživio. Jutro su dočekali zagrljeni, ona pokrivena njegovom jaknom koju joj je donio da se ne smrzne, on u kratkoj majici, ali mu nije bilo hladno. Grijala ga je ljubav. Kum, koji nije spavao, ih je zatekao takve. Pozdraviše ga. On i dalje pijan, samo reče: -Bez brige vi djeco, ja samo u prolazu. I pomisli: Eh, šta ti je mladost. Otvori novu flašu šljivovice i povuče dobar gutljaj.
