Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...
1. (Poligamija) Bubamarac mora vreme gubiti I sve bube redom ljubiti Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...
2. (Narkomanija) Uzmi veliki ekser sačekaj da padne veče ... Uzmi veliki ekser i radošću naoružan zakucaj svaki svoj osmeh da nikad ne budeš tužan!
3. (Pedofilija) Neko voli pevanje, neko voli sviranje, a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje... Cinci linci, dragi klinci, ja ne želim da vas diram želim da vam (vas) cinculiram moja glavna zanimacija to je sitna cinculacija... *** [...obično komarci, dolete i odu, a u međuvremenu nekog i ubodu!...|http://www.youtube.com/watch?v=yxt7Ocp1UtQ]
4. (Patološki strah od gubitka nevinosti) - Leptiriću, šareniću, hodi meni amo evo imam lepu ružu, pomiriši samo!... - Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete, stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!
5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;) Điha, điha četir' noge, sve četiri krute điha, điha mi idemo na daleke pute... ...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram? Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!
6. (Kockanje) Kocka do kocke kockica Kroz prostor i kroz vreme... ...i tako dan za danom...
7. (Grupno zadovoljavanje) Deset ljutih gusara došlo u moj krevet Jedan pao s kreveta ostalo ih devet... ...jednog sam uspavao ostalo ih osam... ...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam... ...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest! U svakom pogledu, ja ih se ne bojim ja dišem duboko i gusare brojim...!
Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".
I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.
U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.
Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:
PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.
Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...
Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!
Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!
ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.
Soundgarden: „SUPERNIKIOMI“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro arghahaha zovite hitnu
ŠIKIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.
Svetlo plava šulja, odnosno košulja, kratkih rukava. Kao poseban tip šulje se izdvojila zahvaljujući zaštitnom licu dr Vojislavu Šešelju, koji ju je ponosito nosio obarajući rekorde u pičkaranju sa studentima, javnim pretnjama utokom i pozivanju na osvajanje Virovitice.
Danas isti odevni predmet furaju šoferi Ikarbusa na međuseoskim relacijama, matore baje sa brčićima koje još rade u državnim firmama i članovi su nepostojećeg sindikata, plus još po neki primerak ozračenog i izgubljenog omladinca koji se nije izvuk'o.
Sekto, ćemo do ksta na domaćicu? Kumara časti!
- Može brate, samo izađi iz te šešulje, tako nećeš jebati sve da upadnemo u vremenski portal i izletimo u šezdes osmoj.
1. Žena mužu: Milane, opet si ostavio soc, pa za šta ti služi četka? 2. Drug drugu: Brate, ušao sam u klonju posle one debele Sanje iz personala i ne da je ostavila soc, umalo ne bacih peglu.
Osoba koja čeka poslednji trenutak da zapali u klonju i pusti blato. Po pravilu se ne zadržava duže od 3 do 7 minuta u wc-u.
Generalno me izuzetno smara da kenjam. Volim da isplaniram sopstveno vreme i kenja mi se od ljudi koji u dnevni plan svesno ubacuju po sat-dva za obavljanje velike nužde. Život je jebeno kratak da bi se traćio na drugovanje sa sopstvenim govnima, u kurac, buljarenje je jedno od najgorih mana koje moderan čovek može da ima. Kada mi se kenja, uvek mogu da procenim trenutak do kog mogu da izdržim neizdrž, te se shodno tome uvek rukovodim pravilom da prilikom pojave potrebe za nusproizvodima tela, uvek budem u relativnoj blizini neke deponije namenjene tome. Obožavam da ćaskam sa ljudima, da se družim i da im jebem mater ako su retardirani, te nikako ne mogu sebi da dopustim da se izolujem iz društva sa izgovorom 'idem da kenjam' na nekih sat i nešto. KOJI KURAC? Inače, mi brzi kenjači smo po pravilu i brzi jedači, pa često volim da utrčim u klonju sa sve nekim sendvičem i jogurtom te da odmah dopunim izgubljenu zapreminu tela koja jelte, nikad nije dovoljna. (brzi kenjači su i brzi jebači, ali to sad nema neke preterane veze, pošto je usklađivanje sva tri aspekta nemoguće, čak nisam iskusio ni kombinaciju kenjanja i jebanja u isto vreme, jer iako volim da kenjam i da mešam, teško pronalazim partnere koji su voljni eksperimentisanja do te mere, ili kad smo već kod toga, voljni eksperimentisanja uopšte kada su moje ideje u pitanju. jebanje i jedenje je već dosta prihvatljivija opcija, ali trenutno nema neke preterane veze sa ovom definicijom)
O čitanju, drkanju ili telefoniranju na wc šolji neću ni da počinjem. Jebote, koliki pavijan treba da budeš da ga bacaš u pokušaju na neku kurvicu iz skandala i da recimo pričaš u isto vreme sa nekom ribom ili ortakom ili kevom, jebem ti. Šta to jebeno ima u gologuzom čitanju? koji kurac drkaš dok kenjaš? Čekaj, ako stvarno voliš da razgledaš viktorijanske kuće dok curiš na anus ili da se edukuješ o negativnim posledicama čupanja dlačica na mladežima gledajući se u toaletno ogledalo dok ti se govna lepe na dupetu od čekanja i nebrisanja onda si stvarno pobedio.
I da, svi sporokenjajući mogu slobodno da mi se sagnu sa sve njihovim vajerlesom i netbukom, surfujući na dasci od wc šolje, jebem vas bolesne.
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako. Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Opšte je poznato da je Tito, kult najvećeg sina naših naroda i narodnosti, kasnije i lika koji nas je sve zajebao, oduvek težio ka luksuzu i nastojao da sve što poseduje bude najskuplje i najkvalitetnije u celoj Jugi, pa i šire. Svoj trend nastavio je i posle smrti - velelepnom grobnicom. Taj grob u kome počiva drug Tito ujedno je i krajnji superlativ nečije doteranosti, ulizanosti.
- Opa, vidi ga Ćofi što se picn'o k'o maršalov grob! - Jebi ga, idem na žurku, biće riba.
Zamišljam jedan takav primer: Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije. U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke. Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje. Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega: - Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi... Celo društvo se kida od smeha. On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući. Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Još jedna jako neprijatna situacija koja se svima nama dešava ponekad. Sam naziv nam govori da se radi o naglom prekidu analnog čišćenja organizma. Kod osobe koja naglo prekine govno na pola redovno se javlja nagla promena raspoloženja, praćena raznoraznim izlivima besa. Majka priroda je tih nekoliko minuta tokom čišćenja predvidela za psihofizičko rasterećenje čoveka koje ako se naruši ili poremeti prekida se ceo jedan veoma osetljiv sistem koji je kasnije u toku dana nemoguće ponoviti, jednostavno ceo dan će vam biti nekako polovičan i bolje vam je da se vratite u krevet i prespavate do sutra.
Jadranka: Radomire!!! Radomire!!! Radomir: Ma šta je nabijem ti ga majke u pičku baš!! Jadranka: Skidaj se od tu šolju više!! Eno Mićko nemož d'istera traktor od tvoju frezu će mi probije uši od vikanje! Radomir: Ma nek čeka boli me kurac baš, kaži da serem! Jadranka: Pa preseci sad čoveče pa si nastavi posle ako oćeš ceo dan! Radomir: Pa nemam ja makaze u dupe, majke ti ga nabijem u pičku i tebi! Jadranka: Ma čeka ga neki čovek da ga ičupa zaglavili se sas kolima u blato...Ima i mala deca u kola! Radomir: E da gi jebem mater baš i na tu decu, sad bi ve pobio svi živ mi sve! Ne mož čovek ni da sere od budale! Jebeeeeem tee Raadoomiiree, šta si doživeo u svoju kuću ne mož da sereš ki čovek! Puuu!
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige. - Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici? -mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće... -Dobro a šta je sve to? -(Blene u plafon) -Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi? - Paa šumar. - Ma koji bre šumar, od životinja ko živi? - Lav, jelen, slepi miš... -Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde? -Zeka. -Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka? -Sedi. -I? (Već mu iskače vena) -Pa gleda. -More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi! u tom trenutku banjava žena: - Nemoj Milorade molim te! - Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
Najpopularniji predstavnik manjina u Skupštini Srbije. U svom već dvajesosmom mandatu ukazuje celoj državi na jedan krucijalni problem. Veliki je poljoprivredni proizvođač, indo grasa ne gaji na terasa, nego na plantaži pored Bujanovca, a ima i jednu saksiju u Preševu. Još od pada Slobe mota svoj proizvod u toalet papir, a niko u skupštini nema sluha za njegov realni problem. Postoje indicije da će sa LDP-om u postizbornu koaliciju, radi zaštite zajedničkih interesa. Smatra se da će tad on i Čeda moći napokon zajedno da puše.
