Sadržina stola od koje padneš pod sto, što od alkohola, što od holesterola.
- Večeras je derbi, brate...'će li se okupljamo? - Naleti, sve je spremno. - Šta je na meniju? - Večeras je padajući meni, biće svega, al zvezda večeri je dedina rakija koju je zakopao kad sam se rodio u nameri da je otvori kad krenem u vojsku i koju je, razočaran hteo da prospe kad je saznao da civilno služim...srećom oteo sam mu je. - Živeo deda! - E, jebiga zakasnio si, deda bio kolateralna šteta, živ rakiju ne da. Večeras pijemo za njegovu dušu. - Onda za njegovu dušu u našu gušu. Stižem!
Ekipa debila. Elita betona. Jelen super liga, mečevi svake večeri, samo na domaćem terenu. Svako ima svoju kao što svako ima dlačice na čmaru - neizbežno su tu kada treba zasrati. Bildeberg grupa je prirodna posledica previše incesta, hemikalija i terminalne izolacije što kao kombinacija rezultira primercima sa ruba zvona na grafikonu raspodele pameti, sa tajnim jezikom znakova i primalnih urlika direktno nasleđenih od Konana Simerijanca i njegove omiljene kobile Kušadasi.
Kriterijumi za ulaz u ovo probrano društvo su surovi, ako si iz kraja ae đido mojne si sisa, ako nisi ša koji kurac? Njihovi planovi za budućnost su monstruozni u svojoj banalnosti jer svode se na daj opijata i igara za široke narodne mase. Unutrašnja organizacija im nije potrebna, na kraju krajeva, već suvereno vladaju celim poznatim svetom, od Pekabete do terenčića za basket.
Baron Gavajo: De si lima, oš popi pevo snama Lima: Ehehe, ovaj... šta? Mislim, htedoh reći, de ste momci, ja u prolazu... Filip Rubinštajn : U prolazu, nego de si mislio daćemo pijemo, nogekako! Sir Feta od Ozgora: NOGEKAKO!
Cveće nam dolazi u svim bojama i oblicima, neko je žuto, neko je crveno ali svako smrdi i ima fantastičan efekt na žene. Cveće kao da je svesno toga pa ruže, na primer, imaju trnje da ih žene ne bi jele a orhideje rastu na najvišim planinskim vrhovima, opet da ih žene ne bi jele.
Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.
Poveren ti je ogroman beli papir, i zadatak da na njemu prikažeš prirodu. Jedna krivina, pa još jedna. Na vrhu dva zeca. Jes' da su veličine k'o taj traktor u podnožju, ali proporcija je za pičkice. Bara, kiša, i u isto vreme ogroman žuti kolut iza brda. Bole te uvo. Čuperci trave, pa šumetina. Linija do linije koje kao treba da budu stabla, i zeleni lampioni za lišće. Reka koja dolazi niotkuda i ide nigde, čisto zarad crtanja dve ribe u njoj. Mostić. Kuća na ge, sa dimom kakav ne izlazi ni iz Kamaza pod punim teretom. Lišće sa nepostojećeg drveta na sred livade opada u aprilu. Gistav Kurbe se prevrće u grobu. Konj, vezan pored kupusa. Hvališ se ostalima, iako se njihovi razlikuju samo po broju spojenih lukova koji treba da budu ptice.
"Učitelj'ce, učitelj'ce, nemam svetlo plave više, šta da uzmem za nebo?"
