Pojava koja je uvek bila i biće prisutna, samo što je se svi sete i razmišljaju o njoj tek onda kad se smatraju oštećenim, a nikako u situaciji kad su možda oni nekog naterali da se oseti kao bezvredno govno, makar i nenamerno.
Prvi postulat: Žensku pažnju nećeš dobiti ukoliko nisi reprezentativnog izgleda i ne ispunjavaš već odavno uspostavljene kriterijume privlačnosti, pri čemu se gleda svaki detalj na licu i telu. Ljudima prelepog lica i tela je sve mnogo lakše, otvaraju im se gotovo sva vrata i ljudi se drugačije ponašaju u njihovoj blizini, i mnogo im je lakše da ostvare potrebne kontakte. Privlačnim muškarcima će žene same prilaziti i moći će sami da izaberu kojoj će restaurirati vulvu, a koju će odbiti, uz komplimente, tako da ona ipak pomisli da, makar u budućnosti, ima neke šanse, uz konstataciju da je ispao fin i da nije đubre. Ako je izgled prosečan ili nikakav, može da te izvuče samo debeli bankovni saldo, veličine Fort Noksa, pa da se nadaš da će se uz tebe skrasiti neka dobra riba kad počne da joj ističe rok trajanja. Ako nisi miljenik fortune, možda ti zapadne i neki prosek, takođe tek kad joj prođe vreme, jer i one prvo idu na najbolje. Pored ove dve kategorije, poželjno je takođe biti i kršni, dominantni domaćin koji je u mogućnosti da radi teške fizičke poslove, vozi, popravlja stvari po kući, i generalno radi sve poslove namenjene muškarcima, nijedna ne želi metiljavka koji nije u stanju da podigne teško (neće proći priča o jednakosti polova kad stigne deset metara drva, iako je ona potekla od žena), ne vozi auto i sklanja se u stranu kad upadnu lopovi, uz reči "u špajzu imate dobru domaću, a u spavaćoj sobi mi je žena, samo mene ne dirajte". Ako nisi ništa od ovoga, možda ubodeš jedino neku radodajku koju jebe godina proizvodnje, a niko je nije već uzeo jer je prostakuša i dronfulja i pola grada već dobro zna kakva je.
Dodatak prvom postulatu: Ako imaš neki upadljiv nedostatak, ne hodaš kako treba, slabovid si, imaš blaže mentalne poremećaje, socijalan si koliko Lederfejs iz "Teksaškog masakra", gojazan si i slično, a usput izgledaš kao da te pravio Luka Modrić, nema ti pomoći. Unapred si označen, kao žigosana stoka, kao junak Domanovićeve "Dange" i tu nema pomoći, jer te suprotni pol uopšte i ne registruje kao muškarca sposobnog da ih oplodi, i služićeš večito samo za trenutke dosade, ili za subote uveče kad nema nikog boljeg. U njihovom mozgu je prekidač koji te oživljava kao reproduktivno sposobnog muškarca (ma koliko ti to bio) potpuno isključen, u slučaju da nedostatak nije nevidljiv golim okom a ti izgledaš kao Bred Pit. U suprotnom, možeš da na'vataš neku od prethodno pomenutih radodajki koja je načisto propala, ili ribu sa nekim sličnim defektom, koja zbog toga takođe ne dobija pažnju muškaraca.
Drugi postulat: Mušku pažnju nećeš dobiti ukoliko nisi reprezentativnog izgleda, ali oni su mnogo manje probirljivi i brže popuštaju, iako je ženski seksualni nagon jak isto koliko i njihov. Društvo je muškarcima namenilo ulogu onih koji moraju da priđu, te se oni češće odlučuju za sigurnije varijante, ukoliko ne prođu kod one na koju su se namerili. Nekom je važnije lice, nekom telo, ali da bi zavredela minimalnu mušku pažnju, moraš makar prosečno da izgledaš. Ako si pored toga i sposobna da budeš domaćica, a poklopi se da si i nešto više od prosečne kamenjarke kad je u pitanju ukus za filmove, knjige i igre, ili imaš pojma o sportu, to je najbolja kombinacija, mada je ta vrsta skoro izumrla. Ipak, ako izgledaš kao nerođeno dete Marije Šerifović i Toleta Karadžića, neće ti pomoći ništa, možeš samo da čekaš nekog očajnika koji nema izbora, ili se pijan zajebo, pa da ga zafrkneš na trudnoću.
Treći postulat: Bilo da si žena ili muškarac, ako ne pripadaš nijednoj od pomenutih grupa, ili spadaš u one iz dodatka prvog postulata, tvoja situacija je ekstremno teška. Svako će reći da fizički aspekt nije važan i da ima i bitnijih stvari (što, na duže staze i jeste tačno), ali tebi to ništa ne vredi. Možeš da budeš član MENSE koji recituje Homera na starogrčkom, dubinski analizira krizu na Bliskom istoku, skida bečke klasičare na sluh, i po težini rangira 18 poglavlja Džojsovog "Uliksa". Možeš do sutra da pričaš kako je to što ti znaš i možeš važnije od životinjskih, prljavih nagona za koitusom, s obzirom da tebe nagrizaju isti nagoni. Jebati/primiti nećeš, osim možda u izuzetnim (gorenavedenim) slučajevima.
To što svi pričaju da izgled nije najvažniji, a ponašaju se suprotno, je zbog toga što nisu jači od svojih nagona. Pre nego što neko drekne "Je l' ti misliš da mi zbog pizde hapsimo?!", ja ću da odgovorim "Da", baš kao što se to desilo i u tom filmu. Da se sad pored tebe namesti neka naučnica koja je petica, pa i šestica na skali, i fizički ekvivalent Monike Beluči sa koeficijentom inteligencije u minusu, sve me strah da bi izabrao prvu, sa kojom bi raspravljao o radioaktivnim svojstvima elemenata. Isto važi i za žene, pre bi htele glupog Džonija Depa nego pametnog Taška Načića. U neku ruku razumljivo.
Licemerja je uvek bilo i biće. To što i muškarci i žene pričaju da hoće istinu, mogu da okače mačku o rep, zato što ne mogu da je podnesu (pukovnik Džesap, prim. aut). Niko neće da je kaže, jer neće da kvari odnose, hoće da održi iluziju pristojnosti, a i dobro je imati rezervu u blokčetu, ako propadnu povoljnije kombinacije. Tako da je umesto "Ne zanimaš me", "Odjebi", "Pre bih dala Rizi ciganinu", "Tebi ne dam ni na recept", uvek bolje "Dogovorićemo se", "Videćemo", "Drugi put", i tako dalje. Tako ispaljivač ne ispada stoka, a ispaljenima je lakše, jer svakako ne bi rekli "Više je/ga cenim zbog istine". Niko ne voli da čuje neprijatnu istinu o sebi, a pogotovo od nekog ko nam se dopada i koga bismo odvalili od polnog organa. Nemojmo se zajebavati.
Takav je svet. Ljudi sa lošije podeljenim kartama i jeftinijim ulaznicama mogu samo u golubarnik, nikad uz teren. Mi smo ovde, ima nas gomila.
Svi se uvlače. Sam sam se uvlačio nebrojeno puta. Ne poznajem osobu koju u nekom trenutku nisam uhvatio da se uvlači. Često toga nisu ni svesni. Jer je postalo obično. Jer svi to rade, bez pravog motiva, bez ideje, bez ličnog pečata i bez ikakvog predznanja. Jer su počeli da grade karijeru na uvlačenju, jer je postalo društvena norma, jer se svi uvlače svima. Komercijala. Eto to je, jebena komercijala. Nema žara, nema znanja i nema skila.
Ne bezlični čoveče papagaju, siroče modernog doba. Ne klonirani robote, hibridu rijalitija i reklame za deterdžent. Ne možeš se uvlačiti svima. Ne možeš se uvlačiti svakome ko ti nazove dobar dan, ne možeš se uvlačiti iz kurtoazije. Ne smeš se uvlačiti tek tako. Moraš se uvlačiti samo jednom/jednoj. I moraš se uvlačiti u dupe.
Da, da, glasno i jasno u dupe! Dok se uvlače mehanički, poput kakvog bednog radnika na montažnoj traci koji samo šrafi ne razmišljajući, svi su zaboravili zašto baš u dupe. Zašto ne uvlačiti se pod kožu? Zašto ne uvući se u glavu? Zašto ne sklupčati se ispod pazuha ugodno? Zato što je u dupetu istina. Samo u dupetu je borba, patnja i napor. Ne ispod nekog toplog, pederskog pazuha, ne pod mekanom kožom, ušuškano. Samo kroz čmarni kolut vodi put pročišćenja do ponovnog rođenja. Dupe, to je istina!
Dakle, zašto se ljudi uvlače u dupe? Šta je to što najviše formira jednu osobu? Detinjstvo i roditelji. Roditelji. Svaki čovek je pretežno slika svojih roditelja. Od njih uči, upija, skuplja i sklapa svoju ličnost po njihovom liku. Je l' tako? Tako je. Svako treba roditelja. Svako treba nekog na koga može da se ugleda.
Godine prolaze, i jednog dana upoznaš nekog novog i zanimljivog. Nekog ko izdominira u tvojim očima dok su ostalima pune šake kamenja. Njegove/njene reči su mudrost, stav- stena, dela- mitska, misao- istina, govno- promincla. Neko koga slušaš, gledaš i upijaš. Neko na koga bi mogao/la da se ugledaš. I on/ona to vidi, i primi te pod svoje skute. I uči te. On/ona postaje tvoj sensei.
I pomisliš, sensei sve ume, sensei sve zna i sve može. Želiš da budeš kao sensei. Pomisliš, sensei bi mogao/la biti moj roditelj. Bam! Katarza. Kosmička istina udara te po sred čela u vidu božanskog falusa. Sensei će biti moj novi roditelj i izgradiću sebe po njegovom liku! Ali, da bi ti neko bio roditelj.... Mora da te rodi.
Video/la si istinu i spreman/na si da kreneš putem pročišćenja. Spreman/na si da uradiš šta se uraditi mora. Do ponovnog rođenja. Spreman/na si za uvlačenje.
-Pih. Prestade da radi olovka.
-Evo uzmi moju, uzmi moju. Uzmi dve. Ja ću da pamtim. -Glava ti prijanja na čmarni kolut. Kosa se zalizuje unazad. Uši se lepe za glavu. Nos se pljošti.
-Ne, nemam par minuta da pogledam vašu prezentaciju. Žao mi je.
-Je l' lepo čovek kaže da nema vremena da vidi ta tvoja govna! Neki od nas su zauzeti i bave se važnim stvarima, znaš! -Glava je unutra. Ramena se skupljaju.
-Imam malo minuta, je l' imaš za jedna kratak razgovor?
-Uzmi, uzmi, evo u desnoj ruci, ovoj što viri još. Jeste da nemam minuta, ali ima ko će to da plati, ne sekiraj se. I zašto kratak? Pričaj bre koliko hoćeš.
-Izgleda nije bila dobra ona kobasica. Kuva mi u stomaku. Nadam se da ti ne smeta previše smrad.
-Smrad, kakav smrad, ništa ne osećam.
-Pa, kako izdržavaš unutra?
-Super, ko Bog, sada kad sam se malo privikao na mrak. Otkad mi je veći deo unutra odlično se snalazim. Sredio sam sebi mali kutak, eto, kao kod kuće da sam. Jedino oči malo peku, al' nije strašno.
-Videćemo kako ćeš ti proći.
-Jeste, videćemo kako ćeš ti proći, majmune! Sipao čovek ko' iz rukava bre. Nego profesor ljubomoran, tačno se vidi. Po meni desetka čista bila. Još se ti našao da jebeš čoveka sad kad mu je teško. Uh, što mi nisi sad ovde. Aj dođi do ove noge što mi viri još pa to reci ponovo, majmune!
-Odlično ti ide. Pri kraju smo. Ponosan sam na tebe. Udahni. Upijaj. Iskoristi još ovo malo vremena, uskoro će biti gotovo.
-Hvala ti. To mi mnogo znači. I zahvalan sam za ukazanu priliku. Ako bi mogao samo da gurneš malo to stopalo što viri, zaglavilo se izgleda.
-Aaaaaaaaarghhhh!
Blještava svetlost. Toplina. Ponovo si rođen, sazdan po liku senseja.
-Kako se osećaš?
-Moćno. Hvala ti sensei.
-Od danas me možeš zvati oče. Idem da spavam, iscrpelo me ovo sve. I operi se, smrdiš na govna.
Prošao si uvlačenje, video istinu, pročistio se i ponovo si rođen u liku senseja. Sve je dobro. Dupe je istina.
E, sad, ako bi neko to posmatrao sa strane video bi nekog random lika kako proizvodi isprdak koji neodoljivo podseća na tebe. I uglavnom, ljudi će imati tendenciju da te vide kao mali isprdak bilo kog prosečnog seronje. Jedino to u celoj stvari može biti onako, malo, bedak.....
Ultra Mega Macho Man: Tip muškarca u društvu koji inteligenciju,racionalno razmišljanje i civilizovan razgovor zamenjuje:Kurčenjem,podjebavanjem i spuštanjem svakog ko on smatra manje vrednim i sa čestom sklonošću ka nasilju i onom poznatom izrekom ''Oćeš da te razbijem''
Glupa kurva sa niskim koeficijentom inteligencije: Tipičan primer lošeg roditeljstva i izlaganja sa drugim kurvama i govnarima.Tipičan primer je niska pamet,nizak osećaj za moral i tipičan kurvarski izgled(istureno dupe,duboki dekote,i ne retko po koji silikon(u slučaju da ima kapital) često je privlači gore pomenuti balvan.
Glupa jedinka koja slepo prati ostatak društva: Ne iz ostavan deo svakog društva,osoba ne posebna po i o čemu glavna namena joj je da postoji i da potvriđuje mišljenje većine nikad ne imajući svoje i slepo prateći druge i njihovo mišljenje (ovakvi zaslužuju noćenje u zatvoru sa crncem).
Onaj popularan u društvu: Naravno za kraj najbolje popularan lik je bio popularan od kad je sveta i veka(nažalost) još od malih dana kada su drugi delili igračke i užinu sa njima umesto sa tobom iz nekog meni ne razumnog, bio je favorit svih bio on u pravu ili ne jer koga boli kurac za istinu i pravdu je'l tako, u svim situacijama svi ga jebeno podržavaju nebitno što je on napravio neko sranje ili prvi počeo tuču on je uvek u pravu i svi ga podržavaju čak i nastavnici i učitelji (opet nažalost), Takođe često se devojke zagledaju u njega(i ako je govno i prema njima) dok ti visoki,zgodni,snažni,pre dobrii pre pametni opet izvisiš(ovo havaljenje je radi komedije sme'j se) takvi ljudi nemaju moralni vodič ili savest pre jebali bi svakog radi svog ličnog uspeha i dobiti.Ovaki zaslužuju čitav vek sa crnem u ćeliji.
PS: Ove definicije su jako zgodne za lečenje frustracija i izliva besa.
