Gospodin koji je nakrivio šešir, a onda premlatio Boga u petnaest rundi. Jedan od najvećih boksera u istoriji ovog plemenitog sporta, ali osuđen da večno ostane u senci Muhameda Alija. Možete se onda pitati zašto je Džo značajan? Imao je muda do zemlje. Poznat po tome što se bori od zvona do zvona, nije štedeo protivnike, a sebe još manje. Svestan toga da mu je onaj od gore dao čvrstu bradu, jurišao je na svoje protivnike kao oklopno vozilo od prve do zadnje runde. Ono što je zanimljivo jeste da je za prilično sirovog borca, koji je pri tome imao blago deformisanu levu ruku i bio gotovo slep na jedno oko imao fantastičnu kretnju i eskivažu. Na sve to Džo je bio tih bokser koji je najviše pričao u ringu. Veruje se da Aliju nikada nije oprostio uvrede koje je ovaj izrekao na njegov račun, pogotovo zato što se i sam zalagao da se Aliju ukine zabrana koju je dobio zbog izbegavanja ratne obaveze. Ipak ono što me je lično najviše oduševilo, jeste jedna njegova izjava neposredno pred smrt, kada je govorio o svojoj karijeri, insistiranju na tome da je on pravi pobednik sva tri meča i još nekim stvarima, tada je jednostavno rekao: To sam-što sam.
... ja Dzo Frejzer tako rano vec umoran i izudaran zaljubljivao se sve snaznije u Inger sa zecijom usnom iz Hamsunovih "Plodova zemlje " sanjao sumu i oblake provodio dane zatvoren u sobi u borbi i dalje slusajuci Musorgskog I Dzejmsa Brauna radeci na prepad dvadeset sklekova bez stila i bez garda u borbi srljajuci kidisuci voleci drugu klasu vozova i jednokrevetne sobe
Sportski termin za aktera neke utakmice, koji se ne odlikuje najboljim pregledom igre. Može se primeniti, na fudbal, košarku, rukomet ... pa čak i šah. Za malobrojne neupućene - Filip Višnjić je bio slepi guslar iz vremena Vuka Karadžića.
Jebote što mi ne dodaš, imaš pregled igre k'o Filip Višnjić.
Veoma Iritantna Pojava Kojom Osoba A Inače debil Pokušava Da saopšti Osobi B Inače živčano fragilnoj Neku Nebitnu informaciju Tako Što će Nakon Svake Riječi Lupiti Send.
Kaže se za lika koji može svima da pomogne ali njemu ne može niko. Uvek je tu kada ti nešto treba. Bilo šta. Ako ti fali lova, on je tu da ti pozajmi, ne moraš da žuriš sa vraćanjem, može i posle prvog u mesecu. Da ti da savet, da te sasluša, da te ispoštuje - tu je, nema problema. Nemoj nikad da se ustručavaš da ga pitaš, jer sigurno će moći da ti pomogne.
Ali iako on svima velikodušno čini usluge, njemu je nemoguće pomoći. Ne zato što on nema problema, dakako da ih ima, ali njegove probleme ne može rešiti običan smrtnik. Možda bi ih i on sam rešio, ako može drugima, zašto ne bi sam sebi pomogao. Ali njega muče neke apstraktne stvari, koje drugima nisu jasne. Ili jednostavno ne može jedino sebi naći rešenje, da bi mogao drugima - kao neki vid dara a opet i prokletstva.
-Matori, je l' znaš ti možda Gavrila? -Gavru Spasitelja?! Kako ne bih znao, Gavra mi je spasio kera od sigurne smrti veštačkim disanjem kad ga je spucao auto dok je jurio mačku. A i nije to jedini put da mi je pomogao... -Ma i meni je Gavrilo učinio, našao mi čovek posao u struci. Evo do danas radim kao vulkanizer kod Majstor Sime. -Šta s njim? -Ma ništa, Majstor Sima se propio, sad sav posao pao na mene... -Ma bre mislim sa Gavrom, što si me pitao da li ga znam? -A to! Veliki belaj snašao našeg Gavrila... -Pa šta se desilo? -Ono najgore, moj Nemanja... -Ma nije moguće! -Jeste, jeste... Nejebica. -Pa koliko dugo to već? -Ima...ima jedno tri meseca. -Pa šta ćemo sad, Ćirilo? Nije Gavra bilo ko, ne može on sa svakom? -Znam, šta meni pričaš... I baš mu se vidi da ga drma nejebica. Mislim vidim ja njega kako govori klincima šta da igraju ispred kladionice i sve to, ali vidi se da je smoren. -E pa vala ja ću da mu se odužim! -Kako? E ali pazi, ne voli on takve kao ti, nisi njegov tip, suviše si...muško... -Ma ne to, Ćirilo! Znam ja jednu malu, leči nejebicu dušu isceljuje! -Da, ali Gavrilo je nulta krvna grupa, teško da će to ići, ne možemo mi njemu da pomognemo... -Ma, brate, veruj mi i ova je, nema kome ne može da da!
