Etičko čišćenje.
Rečnik / autori
PA
Paulos
na Vukajliji od oktobar 2019.viđen pre 6h
0 definicija0 odabranih0 poena
Manje formalan stepen srodstva, koji se uspostavlja između dvojice muškaraca koji su u jednom vremenskom periodu kresali dve sestre. Nesuđeni pašenozi.
- Magarče, jesam ti sto puta rekao da ne sedaš pijan za volan?! Eno, stigla ti već plava koverta sa čestitkom, pa ti gledaj šta ćeš!
- Opušteno, ćale, iscimaću onog našeg rođaka iz Prekršajnog da to završi. Znam da je tebi pomogao sto puta, učiniće i meni.
- E pa malčice si se zajebao, sinak; on je meni rod - tebi nije ništa.
- Kako to?
- Objasniću ti kad porasteš.
Kompliment devojci sa vrhunskim dudama.
Naziv za stomak koji se formira tokom sezone slava.
Poprckujući komentar kojim ispraćamo nečiji pad, ispuštanje dobara i uopšte iznenadne fejlove, sa kojima u suštini nemamo veze. Reakcije žrtve mogu biti raznovrsne: od lajk a bos odgovora "ma u redu je", preko majndfakovanog pogleda istrolovanog teleta, pa sve do srdačnog opštenja s roditeljima.
- Aaaar, uf, neeee.
- Izvini, deda!
- Ma nisi ti kriv, šinko, ispala štaka sama... Aaa, zajebavaš dedu, a?
- Malo, valja se, hehe.
- Šta kaeš? Priđi malo, ne čuje deda.
- Reko valja se… Aaa bre, nemoj, deda, po glavi, bre, ubi slepo oko!
- Šala, komika, blago dedi.
Privredna grana u kojoj su novac i dame lakog morala uvek u opticaju.
Srednji prst koji se zavlači devojci u picu. Njime se ispituje vlažnost i izviđa prohodnost.
Dobroćudni debeli ortak iz kraja kog mnogo gotiviš, pa ga ne zoveš njasvi, krme, debeljan ili tako nešto, jer je mnogo kul lik, dobar i ispravan.
Demba najviše može da pojede, najviše zavari, najviše popije, a najmanje jebe, ali bole ga brige za to i često voli čak i sam da se sprda sa svojom težinom, pa na fudbalicu izađe uvek u dresu velike fudbalske propalice Đembe-Đembe i to dok je ovaj još igr'o u Nantu.
- Ja biram prvi.
- Ajde.
- Kiza.
- Dobro. Garinča.
- Opa, ti odma' tehničare. Ja ću Klingonca.
- Lerdi.
- I doping 'oćeš da imaš. Ja ču Gatuza.
- Meni Šone
- Ajde ja ću Šabana. Šabane, igraš u mojoj ekipi.
- Dobro brate.
- Uf bre, ajde ja ću Džonija.
- I ja ću Mareta, a tebi ostaje Demba. Ajde odmah da krenemo, pašće mrak.
- Čekaj samo da Demba pojede burek.
Vrlo hendikepirana osoba, sa profesionalnom deformacijom koja ga sprečava da uživa u suštini napisanog dela. Nešto slično kao porno glumac. Jebe, a vodi računa gde pada senka i na kojoj kameri svetli lampica.
Predigra dubokog uvlačenja.
Menjaš stare instalacije u kući. Razvlačiš kablove u zidu, stavljaš nove utičnice, prekidače...
Treba ti deset prekidača za svetlo (pretpostavimo toliko, radi lakšeg prikazivanja). Kad ih doneseš iz prodavnice, svi su oni lepi, čisti, ušuškani u one kesice... Svi su isti. Kao jaje jajetu.
Onda dođe vreme da ih postavljaš, da prorade, da počnu da služe onome za šta su namenjeni. E, to je trenutak kada čitava ta priča o jednakosti puca: jedan je za svetlo u predsoblju, drugi za kuhinju, treći za kupatilo... Jedan je stalno u toplom i čistom, ali ga čvrakaju na svakih pet-šest minuta; drugi je na hladnoći, promaji i pod vlagom, a pali se s mene pa na uštap (podrum, šupa); onaj za terasno svetlo još ređe... Itd. Odjednom, ne samo da više nisu isti, nego su im sudbine različite do neprepoznatljivosti.
A od čega zavise te njihove dalje sudbine? Od nečeg banalnog, skoro ponižavajućeg: od toga kojim si ih ti redom uzimao sa gomile. A ti si ih uzimao nasumice, jer je stvarno bilo svejedno, jer su svi stvarno bili isti.
Život.
Kod ljudi je ta različitost još izraženija nego kod ovih čvrakalica iz priče: od samog trenutka kad se dva gameta spoje i nastane čovek, on je jedan, jedinstven i neponovljiv. Ne postoje dva ista, ni u jednom trenutku. Okolnosti mu odrede dalji životni put, neko prođe bolje, neko gore (i, naravno, svima se uvek čini da su drugi bolje prošli od njih) - uglavnom, toliko o svim tim pričama o nekakvoj "jednakosti" između ljudi.
Ravnopravnost? Za nju treba da se borimo, za nju možemo da se borimo i za nju mora da se bori svako ko ima iole mozga, iole obraza i ko iole drži do sebe. Ali, jednakost?! 'Ajte, molim vas, kolika čovek mora da bude budala, pa da se zanosi tim pričama!
Nismo jednaki, nikada nismo ni bili, niti ćemo moći da budemo. E sad, koji nas je to Majstor instalirao i da li nas je zahvatao nasumice, kao ti one prekidače kada si ih ugrađivao, ili je to ipak radio planski i sa nekim smislom - o tome uvek može da se priča.
Osoba s krizom identiteta.
