Kataklizma.
Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.
Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.
Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.
Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.
Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.
neko-ljsz23fz
Negativna kritika na račun loše odigrane predstave. Istom se aludira na kratki, ali ubitačni boravak bivšeg američkog predsednika Abrahama Linkolna u toj građevini sa najcenjenijim daskama sveta, gde je istom prilikom smrtno ranjen.
- Brate, bio sam u pozorištu pre neki dan...
- Hahahaha, aj ne seri. TI si bio u pozorištu? Vidim ja ubi kiša.
- Ćuti, Marina me naterala, smorio sam se neviđeno. Bio neki komad, svi nešto plaču, dernjaju se, plaču i deru se, ko da gledam sapunicu uživo jebote. Malo, malo pa bacim oko na balkon, hoće li napokon neko pripucati na mene, a onda me ova trgne iz sna i ispička.
Rečenica koju ljudi koji hoće nešto da proslave izgovaraju konobarima. Takvi ljudi se uglavnom žele pokazati pred narodom i svojim prijateljima, iako nemaju sredstva za to. Pa se na kraju mogu samo osramotiti i ispasti cicije.
- Konobar. Može 'vamo?
- Izvolite?
- Daćete mi bocu najskupljeg šampanjca! Da ja i ortak proslavimo! Postao sam otac!
- Gospodine, najskuplji je francuski šampanjac iz '97. Košta 150€.
- Khm. Dajte nam onda dva Lava.
Pravoslavna varijanta čečenske bradurine. Iako ugodna za izgovoriti i čuti, kao i prezime košarkaša po kojem je dobila ime, ipak je potpuno u skladu sa njegovom pojavom i kontrasno imenu, predstavlja manifest stanja svesti kroz zversku džunglu od dlakurdi, masnu i prljavu, sa sopstvenim ekosistemom.
Dodatno je ističe zanemarljivo prisustvo brkova, za razliku od recimo baršunaste Džejms Hardenove brade koja, iako afro, iz daleka miriše na ružičasti Kosili, ili na primer bradice onog iberijskog cigančića Serhija Rodrigeza, što u poređenju sa ovom Pravoslavnom izgleda kao da su u pitanju sveže trimovane bruce.
Nositelju dodaje +1 na personaliti, +3 na ometanje HAARP-a u Rakovici, +5 na staminu i +10 na jebanje keve.
- E, alo, čale, ae kad si na nogama, svrbi me braduljica, pa mi donesi grabulje iz garaže, one zarđale ako može.
Opravdanje za svako moguće sranje koje se na ovim prostorima izdešavalo u poslednjih milion godina, pošto niko ne želi da prizna da su ljudi žgadija i da su sve zasrali, te im treba žrtveni jarac, jer se rešavanja problema nikad ne bi dotakli ni govnjivom močugom.
- UZEŠE NAM KOSOVO! AAAAA!
- Jebem im mamu šiptarsku!
- TITO JE KRIV! On je pustio Šiptare na kosovo umesto da ih pobije!
----------------
- Otupstili su mi ženu s posla! AAAAAAA! Sad ću sam da izdržavam decu!
- Jebiga, ljudi neće da rade, ne napreduje privreda...
- Ma, kakva privreda! TITO JE KRIV! On je zadužio zemlju, pa sad prodajemo febrike!
----------------
- Šutnula me devojka. AAAAAAAAA!
- Što?
- Htela da se udaje, a ja još živim s roditeljima... Traži nekog bogatog.
- TITO JE KRIV! Da on nije umro, još bi bila Juga i mogao bi da uzmeš kredit za stan!
----------------
- Pukla mi jutros sajla za gas. AAAAAAAAA!
- TITO JE KRIV!
- Kako je Tito kriv?
- Tako. Kriv je.
Kletva.
I to mnogo jaka kletva.
- Gde ćeš s tom bušilicom?
- Pa krem da jem, opet neka budala stavila kanticu u frižider, ima se iskozim za slatko!
Eksplicitno iskazano neslaganje sa trenutnim izborom muzike.
Miki: "Daj, bre, brate, šta si pustio to sranje, majke ti, promeni to!"
Goksi: "A šta da pustim, pametnjakoviću?"
Miki: "Sinak, bolje pusti i plin da se pogušimo nego to!"
Cvi oni koji na bini stoje iza Borisava Đorđevića, poznatijeg širim narodnim masama kao veliki, nedostižni, ultrasrbin, Bora Čorba. Za većinu onih koji se izjašnjavaju kao obožavaoci "Riblje čorbe" potpuno nepoznati, misteriozni i, na kraju krajeva, nebitni ljudi, jer svako može da lupa u gitaru ali da peva kao Bora - nikad. Muzičari koji su dali nemerljiv doprinos muzici benda, gotovo jednak kao i pomenuti frontmen, a koji za to nisu dobili nikakav kredit. Takođe, muzičari koji su svoj talenat i umeće stavili u službu čoveka koji je njihov hard rok bend godinama poseljačivao i na kraju ga pretvorio u oblik koji ima danas, kada je prosto sramota izgovoriti da "Riblja čorba" i hard rok imaju nešto zajedničko. Najzad, muzičari koji su svesni da je njihovo vreme odavno prošlo i da više nemaju energije da nešto promene. Uostalom, i jedini razlog zašto i dalje stoje iza Bore Čorbe.
Miroslav Miša Aleksić - Basista, osnivač benda. Rođen i odrastao u centru Beograda, imao pristup stranim rokenrol pločama kada Jugoslavija nije znala šta je gramofon. Sedamdesetih proveo neko vreme u Americi, prisustvovao koncertu "Led Cepelina". Po povratku u zemlju, obogaćen iskustvima, osnovao hard rok bend "Es-o-es" (koji će, nakon što im se Đorđević pridruži, promeniti ime u, šta drugo, "Riblja čorba").
Miroslav Vicko Milatović - Bubnjar, jedan od osnivača, pored Aleksića. Jako mlad, vođen zvukom "Blek sabata", započeo karijeru u hevi metal bendu "Born" a nakon raspada se priključio Aleksiću. Jedini koji je pokušavao donekle da ispolji svoj talenat projektima sa strane, ali su svi prošli nezapaženo, u senci matičnog benda.
Vidoja Džindžer Božinović - Gitarista, bendu se priključio nakon što je Bajaga, svestan da će celog života ćutati i svirati akorde onako kako mu Bora naredi, napustio bend. Rođeni brat velikog Zorana Božinovića iz progresivne "Pop mašine". Svirao u hard rok super grupi, "Rok mašina" i "Dah"-u. Čovek koji verovatno ni danas ne veruje šta svira i šta ga je snašlo.
Nikola Zorić - Klavijaturista, jedini u bendu muzički obrazovan, nije ni bio rođen kada je bend osnovan. Čovek koji se, nakon poslednjeg velikog koncerta "Riblje čorbe" u Areni 2013, još uvek pita šta radi sa svojim životom. Njega i njegov solo bend, sa kojim je nastupao kao predgrupa, publika je izviždala i negodovanjem oterala sa bine, jer ga niko nije prepoznao.
Da, ovo su ljudi koji sviraju "pao sam u sevdah ko šljiva u govno", "praziluk mi iz dupeta viri", "zašto uvek kurcu sviram" i još sijaset drugih "hard rok" pesama i koji bi, da su mogli da vide šta će danas nastati od njih, izvršili harakiri još '85.
Ekstremiteti jednog šanera iliti lopuže.
Pritom se aludira na njihovu konstantnu potrebu za kraduckanjem i to isključivo na malo jer bi u protivnom ti isti prstići bili iza rešetaka.
Usled velikog broja, nekako sam uspeo da ih zbudžim na četiri vrste:
(po količini prisvojenog)
1) Političari
2) Kontraverzni biznismeni
3) Klasični lopovi
4) Šaneri
Za šta se god uvate, tvrdiće da nije bilo sa namerom...
...mora da je do lepka?
Prozivka za najnovije tač skrin telefone velikih dimenzija, koji podsećaju na onu stvarčicu sa kojom radnici parking servisa vitlaju oko automobila. Uporedo sa tehničkom evolucijom mobilnih telefona evoluirale su i prozivke na račun istih. Od onih prvih: "Daj der mi taj Erikson, da poturim pod točak slaba mi ručna na Yugu" do ove današnje.
Baja ponosno nasred ulice, iz omanjeg ranca, vadi poslednji urlik tehnologije sa tač skrin ekranom, osetljivijim od vrha penisa. Iz njega poteže omanji kolac kojim treba da učuka SMS. Utom ga neko hvata za rukav:
-Nemoj rodjače nisam odavde, sišo sam sa Maljena, ne znam ti ja ove zone. Nemoj prijatelju, imam četvoro dece, jedno drugom do uva, tri rekreativne plaćam...!!!
Konstatacija osobe koja je dežurna u firmi, za vreme praznika.
Po mitologiji, norveški bog komunikacije.
