Podvrsta ljudi, čini 95% homosapiensa. Po fizičkim karakteristikama identični ljudima ali lišeni zdravorazumnog rezonovanja. Nasuprot zakonima evolucije, stvoreni i predodređeni za destruktivno ponašanje kako prema samom sebi, svojoj okolini, tako i prema ostatku primato-ljudske populacije. Ne poseduju svoje ja, sputani kvazinacionalizmom, medijskom manipulacijom i šund kulturom, nametnutom od strane 'jačih' primata. Pripadnici Hakslijeve Delta minus kaste, Orvelovi proli, ušuškani u iluziji života, na infuziji hleba i igara, srljaju u ostvarenje svoje sudbine, da šireći smrad svoje mentalne zakržljalosti istroše svoje resurse, i skupljeni ispod jedne šljive donesu pobedu svojoj primatskoj rasi ubivši i poslednje ljude.
-Njujork 29.04.2011, od strane grupe primata, koji upiru svojim prstima i gromoglasno se smeju, jedna šimpanza biva prekinuta u razmišljanju u svojoj ćeliji zoološkog vrta. Šimpanza samo blago odmahnu glavom i pomisli: Jes' da sam primat al' sam barem majmun.
Izraz koji opisuje mladost i ljubavni život naših baba i deda čiji smo i mi proizvod. Nijedan deda ti neće otkriti kako se upoznao i zabavljao sa babom. To je tajna. Taj vakuum između begendisanja i svadbe se jednostavno šifrovano zove: "Igrali u kolu jedno do drugog".
Unuk:"Deda kako si se ti zabavljao sa babom?" Deda začuđeno: "Kako, kako!? Prvo se gledali a posle igrala u kolu do mene!" Tišina... Saznanje da je on iz jednog odigranog kola našao ženu svog života poražava. Danas, šezdeset godina kasnije, njegov potomak mora da dubi na glavi sa ružom u ustima u zakupljenom separeu ne bi li ovlaš prešao preko nečijih sisa. A on...On iz jednog običnog fingeringa babine ruke dok je skakao u kolu dobio ženu koja mu pere noge bez pogovora i rađa po petoro dece. E zato njima nije jasno: čemu današnja narkomanija, čemu kasni izlasci, čemu ladan beton. Zato njega i zovu Matori a nas običnom omladinom.
- Tango je tužna misao koja se pleše. - Kolo je vesela igra koja sise trese.
U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće. Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- ''Koji sam ja som'' i po kojeg ''Jao Bože'' kada vas uhvati religijski zanos.
Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.
Kad zasednu, nemaju nameru da napuštaju lokaciju pijančenja ni u slučaju prirodne katastrofe ili invazije vanzemljaca - ne računajući duže izlete u toalet ili džbun radi pišanja i povraćanja. Siguran znak da su namerili da ostanu k'o Turci je kada, posle popijene cele gajbe piva, pređu na domaće vino, komovicu za obloge i špiritus iz lampe. I kada zapevaju. Tada ne pomaže ni govnjiva motka.
- Ženo, naseckaj neko mezence, dolaze Badža i Steva oko sedam da pogledaju strujomer. - Mene si našao da farbaš, dolaze jer si doneo onu tastovaču pa ćete da se opijete kao kurve na vašaru. - Pa dobro, moraću ljude da ponudim čašicu, dve. - Ma koju čašicu, dve, Badža i Steva svaki put ostanu k'o Turci, ujutru završite goli na patosu, prošli put su vas deca budila grabuljama. - Nećemo ovaj put, obećavam. Nego, kad si već pomenula, odvedi decu kod babe večeras i donesi ono balonče vina iz podruma. I ubaci pivo u komoru, da bude kao zmija!
Prepravljena izreka koja nam govori da koliko god čovek bio pametan, uvek će se naći neko pametniji ga naguzi onako na kvarnjaka.
25 maj 2008 godine, američka vojna baza Fort Oregon u blizini Kabula. Kroz čekpoint prolaze dva hamera i kreću u patrolu. U jednom od njih je narednik Skot Daglas, poznatiji pod nadimkom Surovi. Još pre par meseci je njegova jedinica uletela u zasedu i Surovi je bio teško povređen, a njegov mezimac hamer rasut po pustinji. Od tada on se zarekao da će napraviti novo bezbednije vozilo. Nakon par nedelja udaranja po čeliku i zavarivanja novi hamer je konačno spreman. Uglancan i ispoliran kreće na svoje prvo putovanje.
Za to vreme u terorističkom kampu Ultra Džihad Bojs...
Adil već pola sata pokušava da rastavi neko kinesko govno od puške, ali nikako ne uspeva. Pesak mu ulazi u oči, koze ga čupaju za bradu i neko ga uporno gađa svinjskim papcima. -A u pičku materinu i vi i sve! Idem da uzgajam mak i pravim opijum jebo vam pas mater smrdljivu i bradatu! U tom trenutku iz šatora izlazi Fadil, češe se po jajima i nekako benasto gleda u svog pomoćnika koji pakuje stvari u kofer i odvezuje svog magarca sa stuba. -Adile a kud si ti navro Alaha ti? Za frtalj sata moramo da postavimo one mine na put. Neću valjda sa mojim rahmetli ćaćom da ih postavljam! -Ma jebo ti on mater znaš! Dosta mi je vaše galame i pucnjave. Emina je prestala da daje mleko zbog vas pedera. -Ma pusti sad kozu, kupiću ti ja drugu ionako je bila milfača. Kupi ću ti ja na pijaci u Tenkešu novu i mlađu. Nego šta bi sa onim bojevim glavama što nam onaj Rus dade za litar džibre? -Ja mislim da su još u podrumu, osim ako Hasan nije opet terao poštara kad mu donese opomenu za isključenje struje. -Mhm aj da pogledamo, taman da potrošim i one eksere.
Nakon par minuta čačkanja sa žicama i kleštima, bojeva glava od 10 kilotona je zakopana pored puta gde će uskoro proći dva hamera.
Besomučno forsiranje besmislenih izgovora i opravdanja za napravljena sranja. Pokušaj branjenja neodbranivog. Nebuloze koje se proturaju kao normalne iako se kose sa zdravim razumom i svim aspektima logike, a ipak su skoro apsolutno društveno prihvaćene.
Dezodorisanje smrdljivog traga zaostalog za hodajućom moralnom kanalizacijom.
-Ne bacaj bombu, jeste da je rat, ali vidi, tamo su deca! -Da, ali to su NJIHOVA deca.
-Opet bombardujemo nekog?! -Demokratija je demokratija, mora svuda da se instalira.
-Oče, abortirala sam 22 puta do sada. Nisam znala šta radim! -Iju, ako ne daješ priloge crkvi svaki vikend ima da goriš u paklu! I nemoj metalno, grebe staklo.
-Ne verujem, prevarila si me sa celom prvom postavom OFK Beograda?! -Ni ja! Krivimo votku, od sad neka bude naš zajednički neprijatelj. Ua votka!
-Dobro bre ženo, aj i da razumem da me varaš, al' sa kerom?! -Šeri Brendi je čudo!
-Dobro bre, razumem da se svađate, al' onol'ko da isprebijaš ženu da visi mesec dana na VMA, to stvarno ne razumem! Zašto, bre?! -Bio pijan!
-Što prebiste bre vas desetorica konjina one žgoljave tinejdžere? -Sekte bre. Sekte.
Izraz kojim opravdavate sva sranja koja ste napravili u prošlosti.
Riba - Prevario si me, stoko odvratna! Lik - Bio sam pijan. ------------------------ Ortak - Kretenu, sinoć si se popišao po šanku, pukli smo pedes evra zbog tebe, a još su nam i šamare nalupali. Lik - Bio sam pijan. ------------------------ Majka - Sine, šta si mislio kad si zaboravio da uzmeš insulin? Lik - Bio sam pijan.
Kako živimo u jako organizovanoj državi, ovo je rečenica koju smo nebrojeno puta imali prilike da čujemo. Naravno, posle toga, nužno ide jebem ti državu. Naime, koliko god da smo sami krivi za sranja u koja upadamo, država ostaje kao poslednja instanca koju možemo uvek da okrivimo. Takođe može da posluži kao odlično opravdanje.
-Jesi video brate, kolko na pravnom ima riba? -Ma video sam, ništa mi ne pričaj. -A kod nas na filiozofiji, sve neke darkerke. -Majke mi jebote, država bi trebala da uradi nešto povodom toga. Tipa, da uvede da mora da se prima minimu 70 posto riba na faks, pa će valjda da nas ukenja. -------------------------------------------------------------------------------------- -Idemo kod Draleta večeras? -Idemo, samo mi je javio da se ne zajebavamo sa liftom, ne radi. -Ne radi? A jebote, on je na drugom spratu, ko će da pešači?? Stvarno, država bi trebalo da nađe neku alternativu tim liftovima. ---------------------------------------------------------------------------------------- -E opet sam pao tiket, jebem ti i kladionicu, i ko me natera da uđem, sad nemam Miri za poklon. -Ma brate, jebi ga nemoj da se kockaš više. -Ma šta koji kurac, i te kladionice na svakom koraku, vuku te unutra. Trebala bi država da reaguje nekako, da se to smanji malo. A u kurac više...
Finalni proizvod dugotrajnog procesa inplementacije vlastitih snova u podsvest sopstvene dece. Poslednji pokušaj posrnule ambicije da stigne gde joj nikada ni nije bilo mesto.
Voz za prošlost. Poslednji peron.
Potomak u staklenom zvonu, zaštićen kao himen ćerke jedinice šefa turske narko-mafije. Uposlen k'o mladi Kurdi na bauštleli nadomak Menhengladbaha. Nema prostora za zajebanciju.
Biće od tebe sine nešto -pijani ćale kad ti kaže. Učićeš jezike koji te ne zanimaju, sviraćeš instrumente za koje nisi talentovan, bavićeš se sportom iako imaš dve leve i što je najvažnije -završićeš škole iako si glup k'o kurac. Na silu, ako nikako drugačije. Destilovaće tebi ćale krv, neće biti štrokava k'o moja.
Problemi nastaju kada proces destilacije ne ide željenim tokom. Potomak prsne k'o rumunski kurton i otera sve u pizdu materinu. Počne da glođe čaše po kafanama i gasi cigare pevaljkama o sise, da se bode prekrštenom pajom i umače palamar u podgrejan pinđur dok zamišlja brata Marije Šerifović. Noćima.
Jebiga krv nije voda, -teže se destiluje. Šta'š?!
-Dokle ti je mali stig'o sa čkolama? -Četvrti srednje. -Gde'š ga dati na fakulteta? -Nigde, neće da studira. -Mora bre da studira, ti nisi pa vidi kako se mučiš. -Neće jebiga da uči...otvoriću mu neku kafanu, pilanu, salon za pedikir-manikir noktiju za kerine...štagod. Pa nek radi, šta sad?! -Nije ti to dobro, nisi uopšte ambiciozan. Šta želiš da ti sin bude u životu? -Ja?! Želim da bude...srećan.
