Ono što će prilikom svakog podsećanja na dogodovštine iz školskih dana reći svaki učesnik priče, neposredno pre nego što krene sa prepričavanjem događaja koji su za vreme njegovog školovanja činili njegovo odeljenje najozloglašenijim u školi.
-Jao brate, kad se ja setim srednje, 'nači, bili smo najluđe odeljenje u školi, 'nači da vi'iš kad smo na ekskurziji u Italiji Maksa, Šomi i ja popili 5 gajbi piva, ono, drkala nas razredna i pravili smo žurke po hotelu. Da vi'iš kad smo jednom u školi zapalili klupu ahahahaha kad se setim jebote kako je ludo bilo ej stalno smo bežali sa časova i slali nas kod direktora hahahaha ej ludnica je bila.
Bogotac fudbalskih klubova u Srbiji. Nije menadžer, to tako gejičasto zvuči. Nije trener, to je tako obično. On je šef. Stručnog štaba. Što dalje implicira da je on najpametniji, najkompetetniji, najnamazaniji pripadnik neanonimnog alkoholičarskog društva sa trule, hrastove klupe.
Sportski kompas moralno dezorjentisanih duša u kopačkama. Svetionik u mračnoj svlačionici. Glavom, bradom i jagnjećim rebarcima, šef stručnog štaba.
- Novi šef stručnog štaba FK Stojnik je gospodin Petrušević. Možete li nam reći kakve su ambicije vašeg kluba? - Mi želimo da igramo. Fudbal. Brz i moderan. Kao Barselona, Bajern ili Real. - Da li ste svesni da ste član opštinske lige Sopot i da ste poslednji na tabeli? - Ja kao šef stručnog štaba, napominjem da ćemo dati sve od sebe. Taktički potkovani, disciplinovani i to. - Čime se vi bavite? - Ja sam vulkanizer i berač malina. - Aha. A u vašem štabu se nalaze još? - Pera mesar, Žika koji gaji kukuruz, Mile vlasnik bifea i vikar Arsenije. - Vikar? - Da. Ima iskustva u sportskim priredbama. Jednom je igrao protiv Rogače 5 minuta, i slomili su mu nogu. - Nogu? - Da. Levu. I onu drugu. Ali tad je imao 64 godine. - Kako će vam on pomagati? - Ima kod kuće tablu na kojoj može da se piše. Znate ono veliko zeleno, kao u školi u sva 4 razreda. I tu crtamo taktike, 4-4-3 ili 5-3-5. Znate to majku mu! - Da. Četiri razreda? - Da. I to je previše. - I kako će vam još pomagati? - Pred svaki meč će govoriti našu molitvu. - Koju? - Daj Bože da se skupimo.
Nekada prestiž, a sada seljoberizam. Šmekerica, sa podignutom kragnom i jebačkim pogledom koji na keca skida haljine i haltere, zamenjena je kičericom. Danas svaki pajvan koji misli da je fudbal trčanje niz livadu i šutiranje onog 2r pi sranja suportono od lika iz ekipe što sme rukama da igra, može imati ove kopačke.
U mestimično ispunjenim predelima lobanje ovog čobana nastaje zabluda da će u šarenim kopačkama igrati kao debeli Ronaldo, ako ne i bolje. Stvara se iluzija da se skil sam unapredi za 300 posto. To što bi bangavi dabar sa osteoporozom bolje igrao, nema veze. Važno da je kilo uvoznog gela stavljeno na vudžuglu, da je dres izvučen iz šorca i da šljašte crvene kopačke, ko naložene Mongolke u zimu.
- U, biće zajebano sa ovima.Vidi ga onaj mali što ima kopačke neke brze... Mora da zna nešto... - Šta?! Ma sad ćemo to da sredimo! Picopevac mali! Zovi Mileta Drvoseču! - Tu sam! Morao sam pregrizem neku bukvu na brzaka. - Slušaj Mile, viš onog malog? - Vidim. - E, pa čuvaj ga. - Kako? - Polomi mu nogu. - Sekirom ili...? - Mile bre! - Dobro. Pitam samo... :Mile uklizava krvnički. Jedna noga na jednu stranu, druga na drugu: - Alo bre! Kako to uklizavaš?! Slomio si mi nogu! - Znam. - Šta bre znaš? Jesi li normalan?! - Ne. - Znaš li ti da sam ja dao 5 golova Bumbarevom Brdu?! I da sam trebao preći u Balkan Bukovicu?! - Ne. Nego koji su ti broj te kopačke?
Ne, ne mislim na zemlju koja nema zapad i istok al zato ima Zamorana i Salasa. Čile (sa dugouzlaznim i) je evolouirajući oblik izraza čiko. Nadasve zajeban baja, majstor svog zanata, vrhunski šmeker i razlog neprospavanih noći lokalnih pičoka. Ako je čiko Zoki, čile je Kiza, ako je čiko Čiko, čile je Zagor. Čileta ne možeš zajebati i izbaciti iz takta. Da ga gurneš iz aviona do zemlje bi se već snašao. On se u svakoj situaciji uklapa kao Andrea Pirlo, dakle po njemu se ostali uklapaju. On dodje, kobjasni i nestaje u pravcu zalaska sunca dok se u pozadini čuje usna harmonika koja svira El Condor pasa.
Nakon svog kobjašnjenja, čile ne podjebava druge i ne kurči se kao što to rade obični smrtinici. Kulerski ne proslavlja pobedu jer je svestan da je za sve ostale televizor u boji. Iako miran i povučen, to je lik sa kojim nikako ne bi trebalo ući u konflikt, jer se iza apatične face vešto krije sam djavo koji, ako mu nadješ živac, može od tebe da napravi meteoropatu.
- Kako je bilo na basketu ? - Ma beži bre, više sam sedeo nego što sam igrao. Dodje neki lik, onako na prvi pogled bi rekao da veze nema sa životom kamoli sa basketom. Kad čile poče da cepa trice, dribla, asistira i jebava nas u zdrav mozak. Mare crnac ga snimao telefonom pa ostao do dva ujutru pokušavajući da uradi nešto slično.
Prema detinjstvu većine nas ovde i našim umetničkim radovima iz likovnog u ranim razredima osnovne škole, to je mesec tokom kojeg počinje godišnje doba kada opada lišće, počinje zahlađenje i kada prestaje da se jede sladoled(sadrži slovo R). Svedoci smo procesa promene te duge tradicije.
1996, u kabinetu likovnog: - Deco, danas je 21. Septembar i počinje jesen. Želim da prikažete Jesen u vašoj ulici. (deca slikaju drveće sa poluopalim žutim lišćem)
2011, ispred zadruge: - Šta je sa ovim vremenom kumašine? 11. Septembar je, a napolju prži, 33 stepena u hladu jebote.
2076, interplanetarni-superultimatum starački dom "Krkobab": - Lazare, 15. je Septembar a ti hoćeš da izlaziš na Sunce iako nisi primio godišnju "VakciTomicu" protiv zračenja, kažu da je danas nivo radijacije 42 črnblj/cm^2.
Informacija koja se svakodnevno dobija od strane žena. Jednako je bitna koliko i informacija u Beogradskoj hronici stanovnicima Rakovice da im je nestalo struje.
Osnovna zaštita usnulog organizma. Sto posto helta i armora u cugu. Deluje bilo da jedinka spava na jogi dušeku na 25 stepeni ili na rosnoj sedimentnoj steni na Maljenu: važno je da se nađe neko hipersenzitivan da prebaci makar ponjavu preko lumbalnog dela. Najosetljivijeg. I spavač je siguran.
Ričard Gere spava go do pojasa, ali, pazite - do pojasa. Sredina je bezbedna. Kakvi da se prehladi, pa da svaki čas prekida muvanje trčeći do klonjare!
Baka najpre pokrije preko sredine. Još ni prve spavačke bale nisu krenule, a ona već nabacuje duplo ćebe i nešto vrača. I ušušne marginama, da ne nazebe drob, kako ona kaže.
Zaključak: Ko pokriva preko sredine, ne može biti loš čovek!
- Jao, Boso, mislim da je on taj! Gosn. Pravi! - Mungos? Izbambusao dobro, a? Heh. - Ma dobro to, mada jeste triput uzgredbudirečeno. Nego, kad sam pala ko domina i zakuntala na trosedu, uzeo penjoar i pokrio me preko sredine. - Gosn Pravi, vaistinu.
Odrastali na bečkom dvoru, slušaju Mocarta tokom nedeljnog ručka, nikada ne stavljaju laktove na sto, niti viljušku prebacuju iz leve ruke u desnu. Ne govore prostote, poznaju bonton bolje od Novaga zaveta, maniri su im besprekorni. Ne prelaze van pešačkog prelaza, kao ni na crveno, javljaju se komšijama i pomažu bakicama kada nose pune korpe sa pijaca. Jedino se ponekada o njima piše u novinama zbog nasilja u porodici. Pogreši čovek, jebi ga.
Bivši bogotac, legenda kraja. Nebitno je da li je igrao u lokalnom fudbalskom klubu gde su na njegove šmekerske driblinge ljudi urlali k'o da su seli na eksere ili je svirao gitaru i pevao u lokalnom bendu pa su klinke svršavale u gaćice na njegove rifove i vokal ili je jednostavno bio prokleto nadaren za navatavanje ribica. Kakogod, bio je facurina. Onda je jedanput, samo jedanput, nešto spektakularno zasrao (promašio je penal za ulazak u petu ligu, izfalširao na svirci pevajući Carry on my wayward son, nije mu se digao na ribu koju je upravo priveo jer je popio previše vopsa...) i sa njegovom slavom bilo je gotovo. Džaba sve što je do tada uradio, džaba što zapravo nije izgubio ni delić svog talenta. Ništa mu to ne vredi, jer što neko reče: ''Ako u životu sagradiš hiljadu mostova i popušiš jedan kurac, neće te pamtiti kao graditelja mostova nego kao pušača kurca''. O bivšoj legendi sada se priča sa sažaljenjem.
- Jebote, vidi al' se onaj razbio, puže nasred ulice! - To ti je Laki Maradona. Koji je to car bio, a vidi sad.
Krajnje odmjeren i prefinjen odgovor upućen sagovorniku čije konstatacije ne priliče razmišljanju razumnog čovjeka.
- Hoćeš li brzo? - Ajde, ajde. Ćuti i pravi se da uživaš. - Usta me bole. Ne mogu više. - Moram da te razočaram, ovaj se neće brzo otopiti. Liži taj sladoled, kučko, i fućkaj internacionalu. _____________________ - Draga jesi za još malo điđi-miđi hihihi? - Ne mogu, glava me boli. - Ma daj biće ti dobro ko i prošli put. - Onaj brzi galop nije nečim čim bi se čovjek hvalio. - Ne laži, vrištala si ko da ženiš brata. - Ljubavi moram da te razočaram, to što vrištim ne znači da mi je stvarno dobro. Više je to iz očaja. I ajde vrati tu sirotinju u gaće, tako ti Boga. _____________________ - Opaaa vidim lijepo se živi. Ima se može se, a? - Odakle ti ta ideja? - Kako odakle, pa u kupatilu si instalirao dvije šolje. Šta, jedna je za muškarce a druga je za žene? Ne kapiram u čemu je fazon. - Kume moram da te razočaram, to drugo je bide.
U roze plišanu trenerku utegnuta ljupka guzičasta bića koja redovno trčkaraju gradom vezana povocem za živahnog kera, promenljivih gabarita. Viđaju se gotovo isključivo u društvu datog lajavog krznenog stvora, te ostavljaju malo prostora za ulaz jedan-na-jedan. "Tja, ljudi koji ne vole životinje, ne vole ni ljude, te ova simpatična kerovoditeljka mora biti da je raspoložena za druženje", mogao bi neiskusno pomisliti i krenuti put početka uzice, srljajući u žitki zajeb. Jer, pas je najbolji čovekov prijatelj, ali ti nisi taj čovek. Džukela je konstantno tu, spremna da ti zaskoči nogu i, zavisno od rase i tipa ishrane: zapiša je, pojede ili pojebe, čim se približiš. Ako te nekim slučajem izignoriše i uspeš da pristupiš, na vidiku je šizoidni dijalog, isprekidan pauzama za razdvajanje od drugih ratobornih džukela, odvlačenje od mesara i sakupljanje psećeg fecesa, tzv. dogomna™.
- Zdravo, ja sam Pavle. Živiš ovde? - Ja, aha... Rasni, stani! Marinela Stragarski, drago mi je. Tu sam, u broju 11. - Ovaj, imamo neku žurkicu u pet... - Rasni! Ne! E, dođi ovamo, prestani da naskačeš na tog boksera, jesi čuo! Izvini? - U petak. Pa, reko’ ako hoćeš da svratiš, biće neki fank-program, dolazi... - Rasni! E, pa stvarno ću te kazniti po dupetu kudravom malenom, pa ne, pa ne, pa joj, pa dođi ljubim, hehehe, ludice malaaa. - Izvini, vidim da si zauzeta. - Ma ne, kaži samo. ’Ajmo ljuuuu-bim! :vuuuf-mljac-šljis-ham: - Idukurac!
