Pojavni oblik beskorisnog zgubidana. Autor očajnički željan pluseva. Živi za pluseve, nada im se i napamet zna koliko ih ima na svakoj od svojih 639 definicija. Peva dodolske pesme ne bi li prizvao iznenadnu kišu pluseva usled iscrpljujuće suše. Pomno prati promene u po dana, u po noći. Sačinjava statistike učestalosti pluseva na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou. Kada sve to završi, radi statistiku pluseva u globalu. Duboko zamišljen nad njima, šara formule verovatnoće pluseva u minuti. Poziva matematičara, fizičara i čitav tim naučnih stručnjaka na gajbu kako bi o tome diskutovali. Skicira grafik njihovog porasta i opadanja i pokazuje ih mački. Utvrđuje njegove ekstremne vrednosti i ko zna kakva još besmislena sranja. Tetovira zeleni plus na sisu kao dokaz ljubavi. Zaljubljeno crta plusiće po blokčetu. Proklinje pasje sinove koji su se usudili da mu daju minuseve, te brže bolje proverava ko je sve od korisnika trenutno aktivan. Nakon skenjavanja od brojnih pretpostavki i nerešive prirode ovog problema, radi vudu na svima svejedno. Na svoje radove gleda kao na svoja čeda. Često zatekne sebe kako ih miluje i tepa im, zamišljeno piljivši u ekran. Kada nije za kompom, u mislima je s njima. Po svečanom postavljanju nove definicije zove ćaleta, strinu i komšu Pirtu da bi je svi pročitali.
Ekvivalent plusopaćeniku po težini opsednutosti idejom je čuveni pičkopaćenik. S napomenom što plusopaćenik, bez obzira što može biti odbojna pojava, dobija pluseve, ali mu ih nikad nije dosta.
Plusopaćenik: I? Šta kažete?
Ćale: Ukači i mene u to govno da ti dam taj plus, jebot on.
