Ti si centarfor, mlad i perspektivan.
U odbrani tvog tima nalaze se tvoji roditelji, koji ti daju stabilnost i sigurnost. Stub odbrane, štoper - to je tvoja majka, koja će previše često da pazi na tebe, toliko da će zaboraviti na protivničke napadače. Iako je to u većini slučajeva nepotrebno i ometa te, to je samo njen strah od tvog eventualnog postizanja autogola.
Ćale je bek, uleteće često iz odbrane da ti pripomogne, ali će se vratiti brzinom Roberta Karlosa - ne samo da popuni rupu u odbrani, već i da štoper ne bi primetio njegovu preteranu slobodu u igri.
Babe, tetke, ujaci - bave se svojim zadacima, ali će povremeno da te "izbace" nekom novčanom donacijom, kao što zadnji vezni ume iznenadno da "spoji" svog špica sa golom.
Braća i sestre su poput nekadašnjih, klasičnih krila - probiće pored auta i uputiti ti centaršut u vidu saveta ili neke slične pomoći. Mada umeju da budu i poput savremenih krila - praktično tvoj partner u napadu.
Najbolji drug - polušpic, plejmejker, tvoj najbliži saigrač. Vašim bravurama i duplim pasovima jurišaćete i na najjače, i na najgrublje odbrane. Izvodićete egzibicije. Ponekad neće ići sve po loju: upadaćeš u zamke, kasniće pasovi, ali i ofsajd je za napadača.
Padaće het-trikovi i crveni kartoni, neko će na svom putu dobiti stalnog partnera u napadu, neko će ostati ptica selica, ali zapamti jednu stvar - kompletan napadač je samo onaj koji igra u oba smera, koji radi za svoje saigrače isto kao što i oni rade za njega.
marko90ks
Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.
Lik1: Ajmo na školski teren, biće valjda basket.
Lik2: Ma daleko brate. Ajde kod mene u naselju ima koš.
Lik1: Ma jok, nema mrežice.
Lik2: A da, to je maler. Ajde nadjemo se na raskrsnici oko petice.
Osoba navučena na knjige u elektronskom formatu.
Osoba koja studira na Elektronskom fakultetu, nakon prve godine se opredeljuje za odredjeni smer, a kasnije i podsmer. Medjutim, samim upisom, po misljenju komsija, rodjaka, drustva, dece iz komsiluka i slicnog, on postaje ekspert za svaki uredjaj koji radi na struju (a fala bogu u kuci "skoro" nista ne radi na paru), poznaje svaki program na racunaru, unistava i pronalazi viruse pritiskom na "Enter", popravlja mobilne telefone, omogucava da diskovi za SonyPlaystation 3 rade na SonyPlaystation 1, poznaje sve konzole za igranje video igara, ali je strucnjak za one kupljene na pijaci, ulici i slicnom... On je poput Tesle uvek ispred svog vremena i tu je da se kao Mr. Proper stvori za komsliluk kad god je neki uredjaj u kvaru, ili barem da promeni font i velicinu slova nekog teksta.
Komsija: Brate, imam neki Siemens, A50 i nesto, stariji je malo, imam ga jedno 7-8 godina, al dobar je, ima polifone melodije i lepu maskicu, pa me zanima, kad si slobodan da mi pokazes kako da udjem na Fejs preko njega?
Dalji rodjak: E, kupio sam deci Sony1 da se igraju, ima i God of War 3, al nesto ne rade ovi diskovi, aj svrati popodne da pogledas?
Drugi komsija (sretnut na ulici): E brate, kupio sam malopre ovo na buvljaku za 1000 kinte (pokazuje u kesi neku konzolu sumnjivog izgleda) aj ce dodjes da mi namestis da igram?
Studentski način preživljavanja. Ironičan naziv kupovanje se svodi na prisvajanje svima dostupnih stvari iz menze i njihovo racionalno korišćenje kako bi se uštedeo koji studentski dinar i za te pare kupila prava hrana.Ako već ne možeš da se najedeš ko čovek, onda bar uzmi šta može da ti posluži u studenjaku/stanu svakog dana. Nije uzalud uzreka ,,Džabe i sirće slatko'', zajedno sa parolom ,,Snađi se''.
Levo je ono što se može kupiti a desno funkciju koju kasnije kod studenata može imati:
Plastične čaše - čaša, šolja, piksla (bolje iskoristiti i baciti nego prati prave svakog dana)
Salvete - maramice, salvete, toalet papir
Tanjiri i drugi pribor, tubice majoneza, senfa, kečapa, so, vegeta, sirće i sl. začini - ne menjaju funkciju značajno
- E pravimo palačinke posle, podseti me da kupim zejtin u menzi kad jedemo.
Izlazak sa devojkom i uopšte ceo koncept muvanja se zasniva na nečemu što imate zajedničko. One priče 'Suprotnosti se privlače'...Čujem snima onaj majmun Džon Kjuzak novi film pa gledajte. Elem, to zajedničko najčešće se jako teško nalazi.Najčešće je celokupan razgovor baziran na traženju te jedne sitnice, ma koliko mala bila. Zbog toga, kad se nađe prouzrokuje takvu ushićenost i izricanje gorepomenute rečenice.
-Studiram prava? Ti?
-Pa ja ...ono pauziram jednu godinu...
-Volim plazmu i mleko!
-Netolerantan na laktozu.
-Bila sam jednom u Kušadasiju!
-Kerem Tunčeri, lopov turski!
-Trenirala sam odbojku.
-Trenirao sam salsu...Khkm...Ma ovi naši pučani ne kapiraju moderne sportove.
-Obožavam Balaševićeve tekstove!
-Panonski smarač!
(neugodna pauza...očajanje)
-Moj pradeda prešao Albaniju....
-I moj! AJ SE JEBEMO!!!
Ovaj efekat postepenoog zagrevanja imali su priliku da osete iskljucivo pilici u rernama i studenti domova sirom Srbije. Posto se u dvadeset prvom veku i dalje smatra (na nasim prostorima) , da je podizanje temperature u studenjacima zivotna potreba, a spustanje temperature u granicima izdrizljivosti- luksuz, studenti su primorani da od svog mrsavog budzeta izdvoje novac za erkondisn foliju. Naime, to je specijalna folija, izradjena od veoma fino izbalansiranog aluminijuma izvucen u idealne trake debljine svega pedeseti deo milimetra. Erkondisn folija se lako montira, bez busilica, srafcigera i specijalnih kompeta za ,,URADI SAM'', naime, prosto se folija nakvasi i zalepi za prozor velicine 6x6m (visok standard je u Srbiji sto se tice velicine prozora). I posle montiranja erkondisn folije, privilegovani smo da uzivamo u carima njegovog dejstva. U prepodnevnim casovima, Suncevi zraci se odbijaju od precisno proracunate erkondisn folije, sto u prostorijama stvara prijatnu atmosferu od nekih tridesetak stepeni celzijusa. Najinteresntniji period je u popodnevnim casovima, kada zraci Sunca gadjau foliju pod pravim uglom, iako je nama u prostoriji mrak, mozemo jednostavno uzivati u prijatnoj temperaturi od cirka sesdeset stepeni. Polako se javlja usporavnje mozdanih funkcija, kocenja ruku i obilnog znojenja,ali, studenti su i dalje duboko uvereni da erkondisn folija stvarno pomaze u rashladjivanju u ovim tropskim vrucinama. Ako budete brzi, mozda cete i stici da pokupite poslednje zalihe erkondisn folije u prodavnicama ;)
..........
Javlja se onda kada smo toliko umorni, da više ne osećamo prste ali iz nekog čudnog razloga, san ne dolazi na oči. Toliko smo umorni da nemamo snage da zaspimo.
Jovan sprema ispit...
23:30 - "Još samo pola sata, da obnovim ovo, i na spavanje, ustajem rano sutra..." - misli se Jovan u sebi.
02:39 - "Hahaha, koji car, dobra definicija, evo mu plus. Ajoj skoro je 3 sata! Daj nabrzaka da stavim poster i idem".
07:00 - Alarm zvoni, Jovan ustaje sa podočnjacima dovedenim do stadijuma pucanja, mrzi sve na svetu i napao bi rođenu kevu da mu uđe u sobu.
11:00 - Jovan izlazi sa fakulteta, zadovoljan odrađenim i prepisanim, i hvata bus za kući. Blago umoran, razmišlja se da li da legne odma ili malo da gleda TV.
13:45 - Telefon zvoni. "Ajde oči dedine, stig'o mi ugalj za zimu, deku bole leđa, da pomogneš ti meni...". Jovan naravno kao dobar unuk odlazi da pomogne da utovari 5 tona uglja.
17:30 - Jovan je isrpljen, leđa savijena, ruke otekle od lopatanja a iz nosa ide crno, od udisanja ugljene prašine. Telefon opet zvoni.
"EEE brate, ajde na fudbal, imamo termin u šest, fali nam igrač?"
"Nema šanse, umoran sam kao pas, idem kući da odmorim, zovite debelog Vladu..."
"Nemoj da si pička, odmaraćeš kad umreš a uostalom Vladu zovemo samo kad nemamo loptu. Očekujemo te, nemoj da ispališ. TU-TU-TU (onomatopeja prekidanja veze).
20:00 - Jovan se vraća sa fudbala, sad su mu otekle i noge, i ide da se istušira i da legne. Ne lezi vraže, opet telefon.
"De si mačko, šta ima ajmo u dgra, dolaze Jovana i mala Ana, pitala je za tebe!"
Jebiga, Jovan ne želi da ispadne slabić pred malom Anom, te junački odlazi na kafu sa njima.
23:35 - "Konačno, kuća, mir i tišina... Joj krevet... Samo da postavim defku". Oči ga peku, prsti bole, jedva gleda.
00:00 - Jovan gasi svetlo, zadovoljan današnjim danom.
01:00 - Iako vidno iscrpljen, vrti se po krevetu sa jedne na drugu stranu, glava ga boli od umora ali bezuspešno.
02:00 - Sada već nervozan, i 70% budan, Jovan počinje nesvesno da cupka nogom, što ga naravno još više razbuđuje.
03:00 - "A da ja pogledam malo šta ima na netu, dal mi je ko dao plus?" Da, to je ok ideja.
3:15 - youjizz, redtube...
4:00 - Konačno, hvata ga prvi san, Jovan odlazi u carstvo snova, koje će biti prekinuto u 11:00 kad mu baba uleti u sobu da podigne roletne, jer pobogu kako može tako dugo da spava?! U njeno vreme se znao red...
Rečenica koju izgovaraš kad napokon uvidiš pravi razlog nečijeg prenemaganja, odnosno uzrok nečijeg mušenja.
- Aj u zenba, nema nikog!
- A ne mogu...
- Ajde, ajde! Nije ladna voda.
- Ma, ne ulazi mi se...
- Ajde, bre, koji ti kurac, jesi dobila?
- A nisam...
- Šta je onda? Skini pantalone i upadaj.
- Nisam ponela...
- Kupaći? Pa, šta. I ja sam u boksericama.
- Ma, ne kupaći...
- Ne nosiš gaće? A to li je muka... Pa, što ne kažeš. Evo, i ja ću da skinem. Ajde upadaj.
- Okej.
~~~~~~~~~~~~~
- Ćale, izlaziš s kevom negde večeras?
- Ma jok, vidiš kakvo je vreme.
- Dobro je vreme, šta mu fali.
- Kiša, bre!
- Ma, kakva kiša, šta je to... Kišica. Idi, bre, negde s mamom, nisi je 100 godina nigde vodio.
- Dete, dosadan si. A i nije mi ni do čega, boli me glava.
- Dam ti kafetin. Slušaj, dao mi drugar neke karte za bioskop, ima sto posto da ti se svidi film.
- A što ti ne ideš?
- Ne volim ja Adama Sendlera... A i... A i dogovorio sam se da se vidim s devojkom večeras...
- A to li je muka! Jebem mu miša, kaži jebiga, pa ćemo da iskombinujemo nešto.
Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"
Za fensere predstavlja dosadno mesto, gde se uveče skupljaju narkomančine i ludaci, dok je za normalne ljude to najlepši deo grada.. Mesto za opuštanje i mesto gde bar na kratko zaboraviš na sva sranja koja se dešavaju oko tebe. Mesto gde nikada nije dosadno, bilo da je to okupljanje kod amfiteatra, gde sa Šabanom blejiš i cirkaš apatinsko, bilo da je sedenje na klupicama ili na betonu pored reke, ili na drugom kraju grada, prema Bulevaru. Mesto gde čuješ razne rasprave, od toga koji je bolji deo grada Palilula ili Durlan, ili gde su bolje pljeke “Kod Lafa” ili kod “Zokija i kurve”, pa sve do rasprave da su ženske na medicinskom fakultetu bolje od cura na filozofskom ( što je u najmanju ruku smešno ). Naravno, kej pruža najbolji provod kada si u društvu totalnih idiota, sa kojima možeš da pričaš o nekim totalno nebitnim stvarima ili sa kojima možeš samo da blejiš i ćutiš. Lepo uzmeš kupiš gajbu Jagodinskog, semenke za 200 dindži kod onog dedice kod mosta, sedneš kod Šabana, zagrliš Vlastu ciganina, prepustiš se zvuku njegove frule i boli te tuki. Barem ćeš se sigurno bolje provesti nego da slušaš kreštanje Ane Nikolić u jebenom Studiju.
Niški Kej.
Kada muskarac cuje ovu recenicu od svoje devojke,neminovno dolazi ili do potpunog razocarenja ili do delirijuma izazvanog neopisivom srecom.
1.Niste imali sex nedelju dana(ona je bila kod babe u Nisu),uvece dolazite kod nje (da "gledate film")napaljeni kao orangutan,ljubite se,sve je kako treba,i taman kad vam ruka podje ka njenoj osetljivoj zoni cujete - E,nemoj,dobila sam.
2.Kasni joj neko vreme,vama prolazi kroz glavu milion misli,od toga kako ce se zvati vase dete do toga da cete ga nositi na dusi kad ga jos nerodjenog ubijete.Pitate se kako ste bili toliko glupi,kako je to vama moralo da se desi,trazite odgovor od Boga-"Zasto,zasto?"...Topite tugu u alkoholu,a onda vam kao grom iz vedra neba stigne sms sledece sadrzine : "DDDDOOOBBBIIILLLAAA SSAAAAAMMM!!! :-) :-) :-)"
