U nekom trenutku u istoriji civilizacije, za odvajanje prostorija u stambenim objektima, prestala je da se koristi cigla i počeli su da se koriste gej materijali poput kartona, gipsa i vune. Majstori više nisu dolazili da opizde zid, već da izmene enterijer. Parovi iz komšiluka više nisu vodili ljubav već kampanju protiv radnog naroda koji ustaje u 5:00 da radi na mešalici.
U sedmom delu Terminatora zli terminator hvata dobrog terminatora za gušu, kreće fajt i otresaju jedan drugog o zidove kao što to u terminatorima obično biva. Na kraju scene se obojica zakašlju od gipsane prašine koja im nadraži ždrela, a staklena vuna im dospe u oči, što izaziva pečenje, svrab i bol. Držeći se jedan za drugog, nekako nalaze izlaz iz objekta, teturaju se do prve ambulante, i traže pomoć od sestre. Ona im saopštava da nemaju odabranog lekara od čega im se pregrevaju procesori i gasi ono crveno sranje u očima.
Ime: Člankovita glista; Porodica: Zmija; Familija: Aurora Borealis; Svaka člankovita glista, dakle i ja, sastoji se od 64 članka aproksimativno. Nisam sigurna da znam šta znači reč aproksimativno al mi bilo lepo da je metnem ovde. I svaki članak ima ima tačno određenu funkciju, osim nekih koji su tu čisto bezveze. Udžbenik iz biologije za 6. razred kaže sledeće, citiram: "Iako deluje nezamislivo, člankovita glista se prilagodila kretanju bez nogu, i to veoma lako čini." Kurac moj lako. Zahvaljujući jednom jebenom mišiću u 17. članku i metodi: zgrči telo - opruži telo, uspevamo nekako da se krećemo kroz ovaj život pun čemeri i boli. Sve je u životu prolazno moj druže I ljubavi i tuge i svi srećni dani Sad kada je nema neka plaču ruže Ko uvelo lišće na jesenjoj grani... Ja se izvinjavama na ovoj digresiji, pukla me emocija. Da nastavim. Uvreženo je mišljenje da smo mi potomci zmija, guštera i čega sve ne, no jasno je ko dan da su to fabrikovane insinuacije naših arhineprijatelja, belih nosoroga. Svi ste u školi učili da slonovi svakog proleća odbacuju surlu, a da li ste se ikada zapitali da je možda surla ta koja odbacuje slona i evoluira u neko drugo biće, biće oslobođeno materijalnog. Ruku, nogu, ušiju, očiju. Da, i reproduktivnih organa, no ta trivijalnost nam ne predstavlja smetnju prilikom seksa. Sada se verovatno smejete i pitate kako glupava člankovita glista može da vodi ljubav? Pitajte svoju ženu, ona se nije bunila. Vas, ljude, verovatno zanima kakvo mišljenje mi, člankovite gliste, imamo o vama, ljudima. Kako bilo, ja vas delim na dve vrste: na one koji imaju potrebu da nas gaze svojim pseudopodama i one koji nas iz nekakvog milosrđa, il šta ti ja znam, na našem putešestviju od tačke A do tačke B, bez greške vraćaju u tačku A. Uh, kako mrzim ove druge. Zar je toliko teško pogledati gde nam je usmeren prvi članak (upadljivo svetliji od ostalih), i preneti nas u tom pravcu? Rekli su o nama: "Jasno je da je tajna i bit svega saznajnog u sledećem pitanju. Gde je kraj onoga što člankovita glista kao takva jeste, a gde početak onoga što člankovita glista nije." Kornelije Kovač, gitar hirou turnir - delta siti 2008.. "To ne beše glista, nit to beše zmija. Već sve deo do dela. Doista čudno. Čudo?" Poslanica Nazarećanima, treći psalm 12:44
To sam u najkraćim crtama Ja, člankovita glista. Ili sam beše člankoviti crv? E da ga jebeš...
Kulturniji način da igrač kaže jebe mi se. Prava kulijana. Živeti život u laganeze stilu. Moto iskusnih šmekera koji znaju da stvari kad tad same legnu na mesto. Naravno, koliki god da si Bogotac, moraš da imaš i neku vezu.
-Motika brate, sredio sam nam neki hors, pali makinu i furamo u Zemun. -Polako batice, šta si se navrzo. Imam još pola rogonje, a znaš da je mlako pivo ko pornić na radiju. -Diži se bre, prodaće robu nekome drugome, liku je frka za pare. -Opušteno batice, nek se krčka. Kad mu dogori do noktiju, cimaće on nas.
- Opet neće da upali ovo govno! Šta mu je sad? - Ovlažili kablovi opet... ko će sad da nas šlepa u ovoj nedođiji... - Sranje... nego, ovde stvarno nema nikog živog... - Nema... - ? - Ovde? - Pa nema nikog živog...
Izuzetno zajeban beogradski blejač, koji po ceo dan sedi u kafićima, pije sokić (zato jer je to fensi), čita sportski žurnal, nosi trenerku, bele čarape i patike (u elegantnijoj varijanti Sweet Years farmerke i duks, zalizanu kosu i naočare za sunce. Mobilni uvek mora biti na stolu i uvek se sa kelnerom obraća drsko i zajebano u vokativu (Ej dečko, daj mi jedan produženi i đus!). Batica uvek merka ribe, ali im nikada ne prilazi (zato jer je to bezveze), sa ortacima najčešće priča preko SMS-a, čak iako oni sede pored njega u kafiću. Pravi batica je svakako pojava koja se može videti samo u Beogradu (ili u N.Sadu - mada tamo je malo meteroseksualnija varijanta). Batice treba da budu turistička atrakcija Beograda, kao što su švajcarska garda u Vatikanu, gondolijeri u Veneciji, arbatski slikari u Moskvi ili garda Bakigemske palate u Londonu. Važno je napomenuti da batica uvek pljuje po crnogorskom primorju i uzdiže Grčku, ali svakog jula je viđen u Budvi.
Žena koja se trudi da isprovocira muškarce onlajn ne bi li je ponudili spolovilom, sve u cilju da ih odbije i tako nahrani poljuljani ego. Obično to bude neki nesigurni devojčurak što je u školi dobijao veliku porciju zajebavanja na račun fizičkog izgleda. I tako sve dok nije shvatila da ima vaginu i sada ponosno maše njome.
Za razliku od ženskog trola koji otvoreno nudi vaginom zarad sprdnje sa pičkopaćenicima sajtuša to radi suptilnije. Njen cilj nije ismevanje nego odbijanje muškaraca radi osvete za svaki put kada je ona bila odbijena i kada na nju nisu obraćali pažnju.
Tačna dužina splovila u forumaša. Najpre, jasno je da rasni srpski pastuv mora duđe u treću deseticu na lenjiru - dakle preko 20. E sad, 21 deluje nekako jedva, nategnuto. Od 23 pa nadalje je već preterivanje i može neko, daleko bilo, da posumnja u verodostojnost. Zato svi forumaši puštaju da im raste tačno do 22 santima, ljubi ih majka.
Neki čet: On: 22... nisu godine hehe Ona: Sa glavićem? On: Pa... Ona: A sigurno možeš da ga obmotaš oko butine i onim što pretekne da se opičiš po čelenki da pokažeš kako si jak? On: Nisam siguran da razumem... Ona: Hoću da kažem da lažeš kao pas, mene je pojebalo pola FK Radničkog iz Niša, a toliki palamar sam videla samo na filmu. Aj izloguj se i ne smaraj više.
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem... - Reci Džesika, dušo. Slušamo te... - Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca. - Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...! - Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...? - Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj... - Šta je, bre, džukelo...?! - Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm... - 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?! - Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...! - Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
