Osoba koja pleni u svestranosti, ponajviše kada se radi o sportskim disciplinama.
Iako tako deluje, ta titula se ne dobija u zavisnosti od geografskog porekla.
Njega ćete uvek izabrati u svoju ekipu kada se igra fudbal, staviti u tim kada se pegla basket, jebaće vam majku u šahu, isto uraditi sa vašim ocem ako poigrate stoni tenis, a brutalno će vam se opoganiti po glavi ukoliko se nadmećete u atletskim disciplinama.
Takodje je sposoban da vam namesti sijalicu, popravi bravu, zavari kapiju i prebije komšiju.
Ukoliko treba da se cepaju drva, on je pravi izbor za prvu pomoć.
Da stvar bude najbolja, nije vam konkurent u muvanju riba. Dok vi napadate mladu pičetinu, neko ce se već zajebati da ga izazove da zajedno ispijaju rakiju.
-Brate, sutra igram basket sa Hranislavom u 50 evra. Mnogo je nizak, odvaliću ga.
-Si lud? Hranislav je seljačko dete. Taj će te pobediti i ako se opkladite koga tvoja keva više voli.
Rečenica kojom želite da pokažete da muzički snob u vašoj okolini nije toliko originalan i zanimljiv kao što misli. Budući da je Jandrino jato vrhunac podzemlja muzičkoga i muzički smer sam za sebe- neki će reći da je Jandrino jato doživljaj, a ne muzika - za koji je neophodno imati određeni ukus koji većina plebsa nema, ovime se možete pokazati kao pravi muzički znalac.
"Jao, slušao sam Nazarok i Golotrek, sjajni indi pank got metal rok bend iz Ujedinjenih Arapskim Emirata! Sumnjam da si čuo za njih, veoma su andrgraund".
" Ne, moj muzički ukus više gravitira prema Jandrinom jatu i njihovim hitovima koji se bave emotivnoj borbi čoveka sa svojim lepšim polom koji je metafora za unutrašnje osećanje samoće i potrebe za ljubavi ( "Danijela", "Vratila se Danijela", "Danijela 2002") kao i njihove tradicionalne egzistencijalne pesme koje govore o odnosu prema samom životu i postojanju i odnosu prema bratskom čoveku ( Oj, sokole, bjela ptico). Sumnjam da si čuo za njih, za njih je potreban određeni intelektualni cenzus da bi se razumela duboka poruka njihovih pesama."
Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Sve pod konac. Za desetku. Gledajući sa strane, život sređen kao frizura Boška Jakovljevića pred ulazak u studio. Veoma miran, kvalitetan način da se provede jedan vek u veselju, naravno ako opet ne zaratimo sa Nemcima i bijemo se sa Bugarima, te planer završi u prvoj liniji udarničkog bataljona srpske vojske ili u ćorci, gde će mu ostali zatvorenici masirati guzove zagorelim palamarom u slučaju da odbije vojevanje boja.
Sve zavisi od njega, samo viša sila može da ga poremeti, nebitno da li se radi o zemljotresu, padu atomske bombe ili greškama u notesu. Oseća se sigurno, zna šta ga čeka. Malo šta može da ga iznenadi. Spreman je na sve. Samouvereno hoda kroz život u stilu Kosača u staračkom domu. Isplanirao je i erekciju i vreme za šamaranje majmuna, a zatim i kišećenje istog. Njemu niko ništa ne može. On je iznad ostalih. Karakondžula na kraju svakog nivoa.
Ne shvata spontane. Ne shvata one bez blokčeta. Budala pamti, a pametan piše. On se plaši nesigurnosti, plaši se izazova. Plaši se da će zajebati stvar i upasti u depresiju. Da će se survati niz liticu govana dok mu se drugi smeju držeći se drugom rukom za nos. On je pobednik.
Al' za malo.
Plan: 10:00 - Buđenje, lagani doručak pranje zuba i umivanje. 11:00 - Odlazak pod tuš. 11:30 - Izlazi iz kuće i odlazi u čitaonicu. 12:00 - U čitaonici je. 14:15 - Izlazi na kratku pauzu. 14:25 - Povratak međ' polumrtve ljude, mora još da se umire nad literaturom. 17:00 - Izlazi iz čitaonice 17:35 - Kući je, pere ruke, seda za sto, jede grašak, cveklu i limun, a sve to uz sveže kuvanu piletinu iz Maksija. 18:15 - Završava sa jelom. 18:20 - Kenja. 18:32 - Ulazi u kadu. 18:33 - Plakne bulju. 18:45 - Oblači se i izlazi iz stana. 18:46 - Čeka lift. 19:00 - U autobusu je. 19:15 - Stiže kod devojke. 19:45 - Devojka ga je šutnula. 19:46 - Pada u depresiju. 20:00 - Ulazi u stan. 20:01 - Oprao je ruke. 20:10 - Pije mleko. 20:15 - Ide na spavanje. 13.7.2069. - Umire u svom stanu od izliva krvi u levo plućno krilo usled neuravnoteženog disanja prilikom samozadovoljavanja metodom "špagete".
-------------------------------- Dešavanja:
10:00 - Buđenje. Nema leba. 10:25 - Seda za sto. Majonez se pokvario, a dijetalni kačkavalj je zaleđen. 10:26 - Proklinje Boga. 11:00 - Pojeo je dva parčeta hleba sa solju. 11:35 - Odlazak pod tuš. 11:36 - Nema tople vode. 11:59 - Izlazi iz stana. 12:12 - Puca guma na tramvaju. 12:24 - Čitaonica je nestala. 12:49 - Seda na klupicu i vadi knjige. 12:50 - Golub mu se pokenjao po sadržaju. 12:59 - Nalazi lekciju. 14:28 - Zaspao na klupici. 18:11 - 24 propuštena poziva, na vestima njegoa slika sa napomenom da je nestao. 19:00 - Dolazi kući. 19:11 - Setio se da ima devojku. 19:12 - Nema devojku. 19:14 - Teške volje uzima knjigu. 19:16 - Tornado. 19:17 - U atomskom skloništu je. 19:24 - Nestaje struja. 19:38 - Komšija donosi agregat. 20:21 - Nindža kornjače ratuju sa Šrederom, ljudi u skloništu prestravljeni. 23:19 - Novak obećava humanitarnu pomoć žrtvama tornada. 23:20 - Krah berze, Novak bankrotirao. 23:21 - Krade kartonsku kutiju od Šeherezade i Sandokana i odlazi na počinak. 00:00 - Sviće. 00:01 - Baca notes u mutni Dunav. 00:04 - Odlazi u dobrovoljačku diviziju u rat u Vijetnamu. 06:21 - Pokvario se avion, prinudno sletanje u Kazahstanu. 06:22 - Rat u Vijetnamu završen.
12.7.2069 - Pregazio ga je kamion dok se vraćao sa VMA.
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan. - Dobar dan. Rakija? - Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove. - Da. - Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola? - Znam. - Na ovoj flaši piše da ima 65 posto! - Štamparska greška. - Ali pisano je olovkom! - Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55. - Da li stvarno ima toliko? - Piše da ima. - Ali... - Piše! - Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili? - Ma sve sam ih potamanio! - Znate da je to kažnjivo zakonom?! - Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo. - Ali... - Komšija je ubica! - Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava? - Znam. - Pa kako to radite? - Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako. - I ona zaspe? - Da. Čim je odvalim sekirom. - Gospodine! - Šalim se. - Dobro je. - Satarom to radim.
- Doajen čitaonice je student ili apsolvent u zrelijim godinama čije je uobičajno stanište biblioteka, čitaonica a ponajviše javne površine ispred takvih ustanova. - Doajen čitaonice veoma rano dolazi u čitaonicu, na prvi pogled time odajući sliku marljivog i karakternog intelektualca. Iz čitaonice odlazi uglavnom sa prvim sumrakom, bez obzira na godišnje doba. - Doajen čitaonice iz dana u dan, već godinama, zauzima isto mesto u čitaonici, jer ukoliko ne sedne na „svoje“ mesto on nikako neće moći da uči. - Kada Doajen čitaonice zauzme mesto u čiti, on precizno složi svoje materijale za učenje i izađe, jer vreme je za pauzu. - Doajen čitaonice u velikom broju slučajeva nema vrat, ali zato ima upadljivu gestikulaciju i šabanske manire. - Najčešće nećeš znati ime ili nadimak Doajena čitaonice ali da se ti pitaš najradije bi ga nazvao Teleća Glava. - Doajen čitaonice obično nosi vijetnamku jer je dosledan trendovima aktuelnim još od svog upisa na fakultet. - Doajen čitaonice značajno više voli leto nego zimu jer je tada bleja na klupicama ili zidiću kvalitetnija. - Doajen čitaonice je pasionirani konzument duvana i kafe sa automata, i taj ritual spreman je da obavlja na svakih pola sata. - Kada Doajen čitaonice krene u pravcu sale za učenje samo naivan molekul može pomisliti da će tamo i završiti. Zapravo, on je krenuo po još jednu, uzastopnu čašu kafe čemeruše. - Doajen čitaonice je alfa-doajen i obično se kreće u krdu vicedoajena, svojih vršnjaka. - Doajen čitaonice se vanredno razume u politiku, ekonomiju, halo oglase, dihtunge na slavinama, masone i zavere Novog Svetskog Poretka, višegodišnje društvene probleme na Šri Lanki, zašto je zapravo izbio rat u bivšoj Jugi, i zapet je kao puška da ti pojasni sve zablude u kojima si se, do tog trenutka, nalazio. - Doajen čitaonice je heroj opšte prakse. On ima stav o svemu i rado će ti ga izneti bez potrebe da i ti učestvuješ u diskusiji. - Doajen čitaonice poznaje sve zaposlene u instituciji u kojoj uči ali najprisniji odnos ima sa portirima sa kojima ćeš ga neretko videti u vrlo vatrenoj raspravi. - Kada ugledaš Doajena čitaonice na svom mestu u čitaonici, taj svečani trenutak će ti zasigurno privući pažnju, jer želiš da znaš na koji volšebni način on sprema ispite. Primetićeš sledeće: Doajen čitaonice će nekoliko puta izviti glavu poput rode ne bi li bacio temeljan pogled na sve prisutne, manje štrebere a više komade, sa kojima deli prostoriju. Zatim će mu pogled 2-3 puta nehotično em letimično preći preko kopije udžbenika iz kojeg uči. Potom će prelistati „24 časa“ a nedugo posle odstupiće od astala jer je vreme za pauzu. - Kada izađeš na pauzu a u tvom vidokrugu nema Doajena čitaonice osetićeš blagu nelagodu izazvanu neobičnom situacijom. - Doajen čitaonice prezire kišu - jedinu stvar koja ga primorava da bude nad knjigom duže nego što bi on to voleo. - Doajen čitaonice u najvećem procentu slučajeva studira pravni fakultet. - Doajen čitaonice će ti rado posvedočiti o mnogom maleru koji ga je zadesio na ispitu, kako ga profesori mrze a pritom su iskompleksirane budale, i kako ribe završavaju ispite preko kreveta. - Nadovezujući se na to, najveća želja Doajena čitaonice je da bude asistent ili profesor na fakultetu kako bi mogao da jebe koleginice studentkinje u pauzama između vežbi i konsultacija. - Doajen čitaonice ne nosi sat jer je za njega vreme relativan pojam. Osim vremena za pauzu koje je apsolutni pojam. - Doajen čitaonice laganim i bezbrižnim hodom napušta čitu obično zatvarajući knjigu na istom mestu na kojem je otvorio ranije, tog jutra.
Doajen čitaonice: Jaooo buraz što je pored mene sela neka mala sisata, s nekim jebozovnim parfemom, ništa od nje ne mogu da učim!!!
Boža iz Vrčina (vicedoajen): Skroz te razumem brate, a i dan je neki sav šugav, baš je za spavanje... Nego oćemo l’ napolje da ispušimo po pljugu?
Doajen čitaonice: Ma jaštaćemo, taman da napravim pauzu pet minuta... nego mićo, el imaš sitno 40 kinti za produženi espreso, da ne razbijam sad moju hiljadarku???
Zločinačko udruženje mrzitelja biljaka koje zamenom teza pokušava da progura svoj nastrani način života kao normalan. To su zveri koje nemilosrdno čupaju travu da zadovolje svoje pogane potrebe, i to bez anestezije... ej, bre! Umesto da je kose, što bi bilo bezbolnije za jadnu travu. I ajde što je čupaju, nego JEDU KORENjE!!! Gled'o sam dedu letos dok je klao tele, prvo ga je odvalio macolom po glavi, da ga ošamuti. Tele kasnije, maltene, ništa nije ni osetilo. Deda je duša od čoveka. A ne ko moj komšija. Jedno jutro je uleteo kombajnom u polje suncokreta sa zapada dok su glavonje pratile sunce. Mučki, s'leđa... E, takvi likovi ne treba da žive. U takvom svetu ne želim da odgajam svoju decu. Svi će jesti jagnjetinu, čim izrastu mlečni zubi. Ej, vegeterijanci, znate li vi koliko embriona suncokreta neće dočekati da odraste zbog JEDNOG litra ulja, a? Ti embrioni umiru u presi na krajnje svirep način, samo da bi vi začinili salatu. A 50 litara svinjske masti dobiješ od jednog jedinog krmeta. Gde je tu pravda za biljke? Način na koji se ubijaju je srednjevekovni. Metal, pa u živo meso. Bez najave. I to po danu, kada vrše fotosintezu i kada su najaktivnije. Ni jedna životinja nije to doživela od ljudi. DA SE KOLjU BILjKE, AL' NOĆU, KADA NE VRŠE FOTOSINTEZU!! Ubijaju se na najpodliji način. One ne mogu da se brane. Ne mogu ni da vrište dok ih kolju drvoseče. Osim toga, imaš drvo od par tona koje sjebe ciganče od 40 kila. GDE JE TU PRAVDA I VITEŠTVO! Ali za vegeterijance ta smrt je regularna, a razbijeno jaje je zločin, polizan med je krađa!? O embrionima biljaka i ceđenju života iz njih, ne mogu više ni da pričam. Ali, pazite, njihov izgovor je: biljke nemaju nervni sistem... Pa, gospodo, da li to znači da je sve što nema nervni sistem osuđeno na surovu smrt samim rođenjem. Da li to znači da sve što nema nervni sistem može da bude živo pojedeno, bez griže savesti? To je opasna diskriminacija: "Ako ne oseća bol, seci ga, kuvaj, peci i jedi na živo - nema problema". Zamislite da vas neko kolje motornom testerom nekoliko minuta, posle vam skrnavi telo, maže ga nekakvim smolama, spava na njemu, i... fuuuj. A tu je i cveće koje se masovno deli kao poklon i znak pažnje. Ljudi moji, poklanjaju leševe biljaka koje su samo htele da ostave potomstvo za sobom. Ajde da ih odma ubiju, nego im ni to nije dosta, pa ih održavaju u životu u nekakvim vazama, da se što duže muče. Da ne govorim o tome da masovno iskopavaju posmrtne ostatke njihovih predaka, prodaju ih po nenormalnim cenama i posle ih SPALjUJU. Ni mrtva biljka nije dobra biljka. Al što je najmonstruoznije, uzimaju delove jedne biljke i kaleme je na drugu. Molim vas lepo, kad su mesojedi zašivali kokošiju glavu na telo svinje?! Gnusno!! Za razliku od vas, naše životinje umiru dostojanstveno. I niko ih ne jede žive! Naše životinje pre konzumiranja prođu bezbroj posmrtnih rituala: dimljenje, salamurenje, konzerviranje, pečenje i sl. Dalje, mogu danima da vise u izlogu, da bi im se u mimohodu odala počast i da bi im se gladni građani Srbije divili. Zar to nije dirljivo?
Mislim da je vreme da stanemo na put ovom pokolju. Ako nećemo mi - ko će? Ako nećemo sad - kad ćemo? P.S. I Hitler je bio vegetarijanac!
