Neosetno. Perfektno i precizno. Iznošenje napora sa lakoćom, a protkano elegancijom. Graciozno.
...a ja mu kažem "čiji đed nije branio Kosovo?", i izbijem ga k'o ništa. Moji su bre dole pod zaštitom Uneska. Na Vidovdan mi rođendan.
...i tu viknem "Ko ne može?!", oni se smeju. Ja dovatim i eksiram ono pola litre lozovače k'o ništa, a oni muk. Posle me silovali.
...E, šta ti ono bi sa ženom? - Ma ženska posla, pusti...Lečila se četri meseca od tuberkuloze, pa bubrezi, pa svaki dan dijaliza, i stuče je rak k'o ništa.
...Slušaj, što se tiče naše veze...Biću Iskren. Mislim da su nam interesovanja suviše različita. Mene, recimo, zanima neka dobra knjiga i da ponekad bacim pogled na dobar teniski meč, a ti se, primera radi, po ceo dan jebeš k'o moldavska nimfomanka sa onim u stanu ispod na koga sam sumnjo ozbiljno da je peder dok vas nisam zateko. Sad se kupi dok su reklame dok ti nisam surdukno redenik u mali mozak da kaneš na patos k'o ništa.
Po definiciji, to je bilo koje sredstvo kojim se eliminišu emocionalna bol, destruktivni impulsi, pretnje samopoštovanju, neželjene misli, sećanja itd.
U praksi, to izgleda ovako:
Poricanje ili denegacija: To je kad te šutne devojka posle poduže veze, pa kad te ljudi pitaju da li si okej, ti kažeš da jesi, a u stvari si skenjan kao nikad. Posle izvesnog vremena počneš i sam da veruješ u to da nisi skenjan.
Potiskivanje ili represija: To je kad postoji doživljaj koga si u početku bio svestan, a onda ga zaboraviš, jer je mnogo bolan za tebe. Na primer, kad potisneš kako si se sa šest godina u vrtiću usrao u gaće, pa su ti se svi smejali kad ti se ljenk pojavio na guzici, a ti si plakao. Onda te posle 15 godina ortak podseti i navru ti sećanja odjednom.
Pomeranje: To je preusmeravanje agresivnih impulsa na prihvatljiv objekat. Tako klinca maltretiraju u školi i tuku ga, a on ne sme nikom da pisne, pa onda dođe kući i iskali bes na mlađem burazeru.
Projekcija: To je kad sopstvena neprihvatljiva osećanja opažaš u drugome. Na primer, ložiš se na devojku svog najboljeg ortaka i rado bi je karao, ali ne smeš da priznaš, pa nabeđuješ nekog trećeg ortaka da bi on to radio.
Reakciona formacija ili nadkompenzacija: To je pretvaranje neprihvatljivog impulsa u suprotnost. Na primer, imaš komšiju za koga znaš da je patološki ljubomoran i da te mrzi iz dna duše i da bi te najradije zaklao, a ponaša se suprotno uvek kad te sretne, i kezi ti se kao da si mu brat najrođeniji.
Izolacija ili intelektualizacija: Može se ogledati u razdvajanju osećanja. To je kad gajiš ljubav prema devojci, voliš je i poštuješ najviše na svetu, ali nikad ne bi bio u stanju da je pojebeš. S druge strane, karao bi većinu riba koje poznaješ i trsio bi ih u sise i u čmar, ali nikad ne bi mogao da ih voliš i poštuješ.
Identifikacija sa agresorom: To je usvajanje osobina osobe koje se plašiš. Tako su neki favorizovani zatvorenici u nacističkim logorima bili mnogo više okrutni prema ostalim zatvorenicima, nego sami nacisti.
Sublimacija: Pomeranje agresivnih nagona na nešto što je društveno korisno ili prihvatljivo. Tako neki stomatolozi svoj urođeni sadizam sublimiraju kroz društveno koristan rad - lečenje zuba, a u stvari, sve vreme uživaju dok ti nanose bol.
Racionalizacija: To je kad neko svoj sumnjiv poriv prikazuje kao plemenit. Na primer, kad učitelj-sadista tuče decu, a kaže da to radi samo zato da bi ona bolje učila. Ili kad devojka ne da dečku da joj svrši po faci, a onda joj on kaže kako je to dobro za kožu lica.
Oni kojima je mozak manji od muda, a muda kao nedozrele ribizle u zadnjem dvorištu babine kuće. Oni koje je evolucija preskočila pa genetika sačekala, matori davao primer iz prve ruke, uglavnom desne, pa šutnuo potomka nogom u dupe da produži lozu i nastavi tradiciju. Oni koje treba štrojiti da se ne razmnožavaju, direktno na javnom servisu, izmedju slagalice i drugog dnevnika.
Ovako, pijan priča po kafanama i trezan po pijaci, kako on onu svoju malo ćušne koji put, čisto da se zna. Da pusti krv! Da joj se ne ponovi. Potomci tog istog ili sličnog plemena ga slušaju, mršte čelo i klimaju glavom. Batina je iz raja izašla, neće joj ništa biti. To prodje! Kad prodje što si zvao muriju na brata one klinke kojoj si zalepio šamar i psovao sve po spisku kad ti je na parkingu udarila Opela iz osamdesetneke. Što si kumio, lagao, plakao i usr'o se u gaće kad te je sačekao sa palicom na tom istom parkungu. Ljudi te gledali usranog! Zašto njega nisi ćušnuo, čisto da se zna?! Gde je bilo pleme da ti pomogne?! Nije vredelo, sad si još gori!
Gori si jer ti je to fetiš, to je ono što ti daje moć. Moć koju u seksu nemaš, jer si u njemu oduvek bio loš. To i sam znaš, a znaš i da one znaju. To te boli! Bolestan si monstrume, jer si se sa tim rodio i godinama si to gajio. Ne kao cvet, nego kao koprivu, kao korov, a korov je teško istrebiti. Potrebne su radikalne mere, potrebno je duboko oranje. Samo da znaš, plugovi postoje, jednom će ih neko iskoristiti!
Balkanski endem. Pojam koji se opire svakom definisanju.
To je kad staviš goblen sa zarozanim detetom na španski zid, deset santima od lamperije. To je kad staviš milje na svaki stočić, stolicu, preko televizora i uopšte, na sve što ima pogodnu horizontalnu površinu. To je kad na televizor staviš uspomenu iz Jošaničke Banje, blagoslov vladike Nikolaja i plastičnu gondolu iz Trsta. To je kad u regalu izložiš celu proizvodnu liniju "Kristala" - Zaječar, gostinske šoljice "od akropolja", Novi zavet, "Čujte, Srbi!" i knjige iz "Novosti". To je kad nosiš "rebak" majicu, upasanu u farmerice sa kaišem zategnutim oko rebara. To je kad znaš da je "italijanka" frizura koja ne izlazi iz mode. To je kad voziš "golf 2" kao momak. To je kad na njega staviš nalepnicu u obliku mrlje. To je kad su ti Lidija Vukićević i Snežana Savić vrhunske pičke. To je kad na devojci ne primećuješ adolescentske brkove. To je kad ne primećuješ da ti devojka liči na Leonida Brežnjeva. To je kad joj fali gornja leva jedinica. To je kad je oženiš u mesnoj kancelariji, pa proslavite pod šatrom. To je kad je u šatri iznad mladenaca toalet-papirom na tepihu ispisano: "SREĆNI MLADENCI". To je kad sa šatre vise baloni i papirni ukrasi. To je kad prodaš golfa i kupiš pasata lubeničara, audi jaje, opel kadet ili ford eskort jer si ženjen čovek. To je kad sa ženom gledaš "Kursadžije" ili "Seljake" i kidaš se od smeha. To je kad citiraš Krstića&sina, Topaloviće ili Radašina. To je kad piješ pivo ispred prodavnice. To je kad su ti sise prodavačice koje su se otegle do poda izuzetno uzbudljive. To je kad te pale debele devojke. To je kad se nalaktiš na šipku pored ortaka - majstora u autobusu, sve značajno šmekajući snaše. To je kad svastiki pri pozdravu šeretski gurneš srednjak u šaku. To je kad ti dođu kum i kuma "zdecama". To je kad kukate na političku situaciju uz rakiju. To je kad zaključite da "opljačkaše ovaj narod", da "nema narod para" i "da 'oće da se vrati socijalizam". To je kad ustanovite da taj Zapad nema tog druženja i te zajebancije, živiš, radiš, a i samo radiš. To je kad zaključite da nema bolje od Srbije.
Kada napuniš 40, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove "moralni bes". Znate kako bi se sada iznervirali kada bi vam neko zviznuo mamu u lice ili vas nazvao odvratnom vrećom govana koja ne vredi ni 5 para za koje se prodaje vaša sestra kurva? E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju je izazvan trivijalnim stvarima: "14-godišnjakinje u bikiniju? Besan sam! Previše se psuje na TV-u! Deca bi mogla da čuju, a znate kako su deca sklona imitiranju."
Ako si bio liberalan, postaješ konzervativan. Ako si bio konzervativan, postaješ Šešelj.
I, ironično, dok se žališ na to kako su 14-godišnjakinje previše promiskuitetne, istovremeno imaš aferu sa 18-godišnjakinjom kao deo krize srednjeg doba. Ah, kriza srednjeg doba. Period kada shvatiš: "Sranje. Na pola puta sam do groba, a nisam postigao ništa u životu." I zato impulsivno kupuješ novi auto i varaš ženu (ili muža - pošto i žene i gejevi takođe imaju krizu srednjih godina) sa mnogo mlađom osobom. Tvoj rezon je: "Ako mogu da jebem mladost, zadržaću mladost."
Ali ne možeš da jebeš kao nekad - a da se ne lažemo, nikad nisi ni bio sjajan - tako da jedini način da zadržiš mladu devojku ili dečka pored sebe je da ih sponzorišeš. Znaš da te samo iskorištavaju, ali nije te briga. Sve što želiš je da budeš mlad. Zato gutaš vijagru ili cialis u ogromnim količinama. Kupuješ mnogo lubrikanata. Nije stvar u seksu. Stvar je u mladosti - oni je imaju, ti je želiš.
Ako si muško, kriza srednjih godina te prođe posle godinu-dve. Pomiriš se s tim. "Nisam više mlad kao nekad", kažeš sebi i nastaviš dalje. Ako si žensko, kriza srednjih godina ne prestaje dok zvanično ne postaneš baba, oko 65. rođendana. Nastavljaš da mažeš šminku više nego ikad. Pokušavaš da ubediš sebe da izgledaš dobro. U međuvremenu, sise su ti se oklembesile i lice ti se smežuralo. Ponestaje ti energije. Počinješ da se smeješ stvarima koje zapravo nisu smešne. Tvoje drugarice su jadne kokoške koje bi kao tinejdžerka mrzela iz dna duše. Znaš da nijedan muškarac ne želi da te jebe. Naravno, mogla bi da nađeš nekog koji hoće - ali red više nije kao što je nekada bio. Sada ti moraš da juriš njih, umesto oni tebe. I imaš muža koji ne želi ni da te takne, jer je previše zauzet gledanjem "Dnevnika 2" i "Velikog Brata".
Ovo je period kada prestaješ da budeš oštrouman i mladolik i postaješ tup i zatvoren. Zapadaš u kolotečinu i to ti nimalo ne smeta. Jedino što može da te iznervira je ono što drugi ljudi rade da bi se zabavili. Zapravo ono što te stvarno nervra je to što je tvoje vreme prošlo. Nisi više pun potencijala. Nekada si imao potencijal, ali si ga protraćio. Sada si pun gorčine i sve što želiš je da ceo svet bude dosadan kao ti. I zato vičeš na decu na igralištu i kažnjavaš ih kad crtaju nasilne slike. A posle se žališ kako su deca previše kenjkava.
Zdrava mržnja prema autoritetima koju si nekad imao kao tinejdžer je nestala. Sada veruješ u sva ona sranja za koja si nekada znao da su laž. Misliš da nasilje u filmovima izaziva nasilje u stvarnom životu. Misliš da je fetus ljudsko biće. Postao si kompletni idiot.
Osim... Osim ako ne zadržiš srednji prst u vazduhu. Osim ako ne dozvoliš da te sistem uništi u tvojim 20-im i 30-im godinama. Onda ostaneš potpuno sam na ovom svetu: previše radikalan za svoje vršnjake; s druge strane, i dalje viđen kao matora budala od strane mlađih generacija. Postaješ društveni izgnanik koji propoveda istinu za koju nikoga nije briga i sve to dok se boriš sa svojom bednom samoćom. Bol s kojim si se suočavao kao tinejdžer deluje kao raj u poređenju sa tugom koju sada osećaš. Tada su uglavnom bili u pitanju hormoni, sada jad nosi istinsku intelektualnu težinu. Uzdišeš. Svet je očajan i mračan. I svet se nikada neće promeniti. I zato, tiho i bez mnogo kukanja, patiš.
Između svega ostalog, i glavni feromon u muškim upoznavanjima. To što otprilike svaki muškarac pije pivo, omogućava novajlijama u društvu da naprave sebi odskočnu dasku u njihovim očima plaćanjem ture istog.
Cicino društvo, Cici iza leđa:
Drug 1: Eee, upoznali smo sinoć Cicinog novog dečka. Drugarica 1: Ozbiljno? Kakav je? Jel visok, crn, plav, ljubičast...? Drugarica 2: Jel sladak? Šta vozi? Drug 2: Ma, zabole me i da ima šest nogu. Čovek, čim je došao, platio svima po pivo. Car! Boljeg dečka nije imala!
Profesionalni amater-režiser, Čovek-Brom i pronalazač najgadnijih skotova i nedozvoljenih genetskih ukrštaja ove države. Zoran Čalić pornografije.
Radni naziv filma: "Ko se prca, taj se ne koprca - urnebesna porno-komedija" ili "Gde su mlade, tu je i kara"
Scena: Soba sa drap-tapetama u cvetnom dezenu, komoda sa televizorom EI-Niš Ambasador, raspadnuti kauč sa kariranim vunenim ćebetom, ispred kauča stočić sa heklerajem i uspomenom iz Prolom-banje a iznad goblen "Kosovka devojka i Orlović Pavle".
Glumci: Sneki - ženski abortus četrdesetih godina, spržene blajhane kose u tigrastoj pripijenoj haljini i Srle - pedesetogodišnji primat - radnik "Prve petoletke" u plavom radničkom kombinezonu i pripadajućem kačketu.
Radnja: Sneki sedi na kauču i čisti boraniju. Srle se vraća sa posla, umoran. Sneki mu lascivno nudi da ga izmasira. Srle leže, Sneki ustaje da ga zajaše i pritom se raskreči i kameri pokazuje Veliki mokri lug. Masiranje, komentari "Uf, kako to dobro radiš", "Al' sam se napal'la", "Bil' se pojeb'la sa mnom 'vakom momč'nom". Skidanje i početak koitusa, pri čemu Srle ostaje u čarapama na kojima je poželjno da postoji rupa u predelu pete ili palca ili oboje. Misionarka. Dlakava guzica se kreće gore-dole. Misionarka. Misionarka. Zguza. Komentari: "Al' si razgibana k'o Milka Babović vaktile", "Ala biješ k'o sveti Ilija". Zguza. Orgazam, po mogućstvu u papirnu maramicu. Sneki poljubi Srleta ("Naradio si se momčino!" i ode da skuva po kaficu.
Najviši stepen velikomučeništva. Sirotice nad siroticama, koje zaslužuju da budu proglašene sveticama. One se pate kao Isus, ali su hrabre, emancipovane i pobornice stava da je deci dovoljna majka i eventualno mamin novi dečko, koji će glumiti oca. Pravi otac je najčešće pobegao od kurvetine, još u prvim godinama braka. Od tada radi dva posla, školuje decu, izdržava ih i naliva se alkoholom, oplakujući tužnu sudbinu i momačko neiskustvo kad je dotična uspela da ga smota pesmom u kafani na Ibarskoj magistrali.
Emisija Magazin In, gosti: Dragana Katić, Suzana Mančić, Vesna Radusinović i Zlata Petrović.
Voditeljka: Današnja tema je: "Potresne sudbine uspešnih samohranih majki u Srbiji." A za najvernije gledaoce, koji ostanu sa nama i nakon 543. bloka reklama, anketa u kojoj poznate pevačice otkrivaju koliko često oralno zadovoljavaju partnere. Suzana, Vi imate dve prelepe ćerke, koje rastu bez oca. Kako je biti samohrana majka u Srbiji?
SM: Jako teško. Srećom pa je tu moj dečko, osamdesetogodišnji Simeon, koga moje ćerke jako poštuju i vole. Ne zato što nam on plaća letovanja na tropskim lokalitetima, nego je to jedan divan čovek, koji je bio tu kada mi je najviše trebalo i kada me je ona svinja od bivšeg muža ostavila, jer sam blajvila karu kumu. :suze: Niko ne razume muku samohranih majki.
Voditeljka: Potresna priča. Ti, Dragana imaš blizance, koji rastu bez oca. Koliko je to bolno?
DK: Pa znaš kako draga, neizmerna bol se širi mojim telom dok ih gledam kako u meni traže nikad upoznatog oca, ali jaka sam. Ove zime ćemo samo jednom ići na skijanje, a letos ih nisam mogla treći put voditi na more, jer mi ona debela kučka Božen nije isplatila honorar, nabijem joj rukavicu u dupe, a i Rošavi se stisnuo nešto, misli da ću ja džabe da smeškam i najavljujem one fuksetine iz Granda. Golema je tuga, nas samohranih majki.
Voditeljka: Neverovatno, sirota tvoja deca. Ja ti se divim kako stoički podnosiš da budeš stub porodice. Zlato, Vi ste razvedeni i imate dvoje dece. Da li je vama, kao samohranoj majci teško da ih izvedete na pravi put?
ZP: Pa ja pevam na ciganskim svadbama i uzmem tu dobru kintu, tako da moja deca nisu nikad patila. A i Peja i Hasan mi daju i crno ispod nokta. Ja sam bre moderna majka, sad imam novog momka, jeste da je mlađi 23 godine, ali mora i samohrana mama da se zabavi. Hihihihi. Podrška samohranim majkama.
Voditeljka: Ajmo aplauz za Zlatu, nije lako biti samohrana majka, a tako pozitivna i vedra. Vesna, Vi ste razvedeni i imate sina. Da li Vam je razvod teško pao?
VR: Ja se jesam vazvela, zato što je moj supvug bio šovinista, koji je sputavao moj umetnički kavaktev. Svećom, Milomiv Mavić, moj dugogišnji jebač se supev slaže sa mojim sinom, a meni dopušta da ispadam glupača u svim emisijama. U mojoj novoj knjizi "Kako biti samohvana majka i imati kvalitetan sex" sam svim čitateljkama povučila- nemojte da vas sputa to što vam je muž poginuo, umvo, što ste se vazvele, jev na kvaju, najbitnije je da imate nekog ko će dobvo da vam ga sateva.
Neopevano iritirajuća pojava. Ima četrdesetak godina, steznike na oba kolena i visoko podignute čarape. Proćelav je, maljav kao Čubaka, i pun svakojakih mudrosti. Ako promaši koš, bio je fauliran, čak iako ga nisi ni dodirnuo. Ako ipak ne traži faul, onda mu je kriv obruč koji je previsok/prenizak, teren koji je previše neravan/klizav, ili lopta koja je ofucana/jajasta. Stalno viče na saigrače "idi pod koš!" ili "otkrij se!", ali ti nikada neće dodati loptu.
- Faul! - Ali nisam te ni taknuo! - Sinko, nemoj da si bezobrazan, ja sam igrao sa Paspaljem '87 !
