Taksisti. Nebitno je da li je u pitanju taksista jebač, taksista emotivac ili taksista mučenik, svaki će za tih jebenih 10 minuta vožnje da ti otvori glavu nebitnom pričom, zbog čega ćeš zažaliti što nisi prošetao tih pola sata na 40 stepeni, zakasnio na ispit, ili se, onako pjan, vraćao sat i po vremena kući pješke.
Taksista emotivac: "Brate, ništa me ne pitaj... evo mi se i sad želudac prevrće, ako mi vjeruješ. I ja sam naša' zbog ovoga da idem u bolnicu, jeba' me pas, ka da nijesam moga' popit jedan brufen doma. Dolazim tamo, plače rodbina, a mene teško oko srca. Sto posto je ona bagra doktorska kriva, dok im ne daš stodvjesta eura, ne bi ga mrdnuli, za spas. Pi. Majku da bi mi operisali, mora' sam bocu Čivasa i dvjesta eura da dam!"...(Nisam te ni pitao ništa, ali bolje da ćutim)..."... a ti, što ćeš u bolnicu?!" Ja: "Imam ispit." TE: "Aaaaaa... a nećeš ti bit' ka ova bagra. Dobar si momak, vidi se." ------------------------------------------------------------------- Taksista mučenik: "Pi' kakva je sparina napolje. 56 stepeni mi je juče na trg mjerio, ako mi vjeruješ! 56!!! I ja treba da radim tu za 45 centi kilometar? Ko će onu đecu da prehrani i školuje? Ajde jadan, eo pogledaj ovoga. Moga' bi' otac da mu budem, on vozi Audi A6. A okle, pobroooo, okle ti to?! Jesi li zaradio?! A ne slobodno! Pi'! Vozim juče jednu malu, daje mi 50 eura, vožnja joj bila euro i po, čekala je do centa zadnjeg da joj vratim, častila ne bi'. I gledam je, ima 20 godina, 50 eura vadi, ka'ja 10 centi. Eeee, brate mo', nema sreće za nas poštene. Žena i đeca oće na more, a kako da im objasnim da nemam centa? Odirem se tu, spajam smjene i džaba. Samo da njima bude bolje. A dokle ćeš ono ti?" Ja. "Evo tu mi odgovara, hvala." (Bolje da se pržim napolju...) -------------------------------------------------------------------- Taksista jebač: "Ooooo, je li se pilo noćas malo, a stara? A neka, neka. Zvale su me noćas neke pičke, znaši kakve ribe, bestebe? Nego, jeba'me pas, noćna smjena. Pih. N'o da se ne žalim, juče sam satira jednu, znaši kakva je. Svi vele - predobra! Pokaza sam joj mobilni, častio koktel, kumara bio sa mnom, prosuo neku priču kako sam proda'neku zemlju. Oborio sam je s noga. Pala je odma'. Ti, jebeši što? A, jebeš jebeš, vidi ti se! Hohohoh!!!... (zvoni telefon)... E srećo? Eo, vozim nekog momka tu. A nije, nijesam, kunem ti se! Na posa'sam, ženo, vozim momka! Ne čuje se žena nikakva, srećo, kunem ti se! Evo, samo da završim vožnju, dolazim, ljubavi. (kraj razgovora) A žena, sa'ću joj jebat mater doma! Ne ženi se nikad!"
Svaka majka bi ga poželela za zeta, a kako to uvek i biva - malo koja normalna devojka za muža. Čovek čiji smisao za humor izaziva stid na tudj račun čak i kod nesrećnika koji dodju na kviz ne bi li uzeli sigurnu hiljadarku da plate dug za vodu. U svakom slučaju, neživa pojava, nešto izmedju Vobana i Ivana Ljube.
"Znači, Miodraže, Vaša specijalnost su sovjetski avioni II svetskog rata. Pa, hajde onda da poletimo, što bi se reklo, hehehe. Prvo pitanje glasi..."
Odgovarajući odevni predmet ili asesoar. Nešto što bi vas kod čitanja optužnice oslobodilo i nateralo sudiju da kaže : "što mi dovedoste ovu budalu, nije ni njemu/njoj lako".
- Nećeš valjda da nosiš tu kapu? Izgledaš ko pilot iz " alo alo"...i te ljubičaste perlice?! - Tebi možda izgleda blesavo, al juče su mi ustali u 50ici da sednem. Uđem u poštu i ceo red se razmakne da prođem do šaltera, samo što pre da mi vide leđa. Ne skidam ovo više nikad!
Duševni spokoj. Trenutak kada bićem zavlada neka laganica koja anulira negativne vibracije. Kulijana bez ogorčenja i ljubomore; bez besa i pohlepe; bez ičega što će da poremeti harmoniju.
Momenat kada iznivelišeš sam sa sobom neke stvari; zaborviš što će komšija da izvodi geometar za deo njivčeta kod zâbrana. Ili što nemaš detetu da platiš dvodnevnu ekskurziju na Zlatar. Ispraznio si umni šaržer i bole te kurci.
Zažmuriš na tren dok ispražnjenih misli hodaš preko neke livade. Džinovski golub ti se toliko posrao po faci da te je topot govneta za trenutak izbacio iz životnog balansa u kome si trenutno. Ponovo sklapaš oči i nastavljaš dalje. Prisećaš se goluba sa osmehom.
Krofne imaju rupu u sredini. Krofna se dakle sastoji iz krofne i rupe, priblizno iste zapremine. Kada sa nekim delite krofnu na vama je da izaberete koji deo ćete mu dati.
Piknik za obolelog. Podušje za života. Samo tako se može okarakterisati količina đakonija koja se nosi u bolnicu, nevezano za dijetu kojoj jadnik može biti izložen ili stanje u kome se trenutno nalazi. Bez južnog voća i soka od borovnice se ne ide. I 200 grama kafe za sestru u smeni, naravno.
- Ne može poseta bako, zbog ebole. - More, eboli ti pas mater, pušćaj da prođem, 'ladi mi se sarma za mojega čo'eka!
Najduže kolo. Kolo koje traje cca četrespet minuta, i sastoji se iz nekoliko kola. Zbog čega je znano i kao Frankenštajn kolo.
Svira se na sredini svadbe, negde kad se iznese pečenje. Svrha mu je da se razbuktale strasti smire, već pijani malo otrezne, i da se ostali dovoljno izduvaju do vrhunca - do trenutka kada se pogase svetla i u sobu uđe torta na tri sprata ukrašena kineskim prskalicama, dok orkestar svira "Moji su drugovi".
Kamikaza kolo služi i da potencijalne udavače pred kibicerima pokažu svoje tresuće obline, kao i izdržljivost, a tetkama da pokažu da još nisu za bacanje i razbuktaju davno zagašenu vatru kod svojih muževa.
Na kraju je obavezan aplauz retkim preživelima, koji su ponosno ostali na bojištu, crveni kao bulke, znojavi ko trkački konji, neki u predinfarktnom stanju, ali ponosni poput pauna.
početak - 5. minut - Počinje laganim Moravcem, svi igraju, fino se zabavljaju.
5. - 15. minut - Ubrzava se Moravac, prve eliminacije. Otpada pijani teča koji ne može da se seti na koju stranu da ide kad se ritam malo ubrza, debeli koji shvati da ovo nije za njega, i omladina koja bi radije da kida špricere nego noge.
15. - 25. minut - Komplikuje se. Prebacuje se na Užičko kolo. Em je brže od Moravca, em ga ne zna ni pola igrača. Pijani Rade pokušava i dalje da igra Moravac jer ne zna Užičko a ostao bi u kolu, maltretira ove oko sebe. Kolo se prekida na dva dela. Ovaj deo je i prvi pravi eliminacioni deo. Na kraju 25. minuta ostaje manje od trećine prvobitnih igrača. Pijani Rade, pomalo otrežnjen od tolikog fizičkog napora, već na dvadesetom minutu shvata da ovo ipak nije za njega i napušta kolo. Seda za svoje mesto glumeći nonšalantnost.
25. - 35. minut - Ritam se usporava, ali to je samo varka za neiskusne. Ovde se ubacuju maksimalno komplikovana kola, samo za prave igrače. Eliminišu se amateri. Ostaju devojke koje su igrale u KUD Abrašević i tetke koje ceo život igraju po svadbama. Muškaraca više skoro da i nema, svi uglavnom već odavno sede, komadaju lešine po tanjiru i snimaju mlade iz KUD Abrašević. Muzika iz samo njima znanih razloga počinje da peva neke inkluzivne pesme koje onako nepovezane zvuče kao da ih drma epilepsija.
35. - 45. minut - Ritam dolazi do maksimalnog ubrzanja, uz Vlaško kolo. Tetke otpadaju, a ove tri što su ostale, tu su iz inata ovim mlađima, da sačuvaju obraz stare garde, i da pokažu muževima da su još u snazi. Na kraju, kada se Kamikaza kolo konačno završi, ostaje jedva desetak kandidata, svi ostali su eliminisani. Devojke koje su do kraja ostale u kolu zadovoljno upijaju pohotne poglede muške populacije. Sledeće godine možda igraju na svojoj svadbi. Tetke će večeras možda i da se omrse.
48. minut - Gosti su se povratili uz pečenje i slavlje može da se nastavi. Samo od kuma za mladence i sve goste Gde si bila kad sam bio niko
Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.
- Eno ga Žare. Ajde da sednemo kod njega. - Gde si pošo? Je l' čuješ koja pesma gruva? - Dva galeba bela. Pa šta s tim? - Šta s tim?! A šta pije? - Vinjak i kiselu. - Šutnula ga je Maja, moronu jedan ograničeni. Imaš sporo paljenje ko jugo u februaru. - Šta da radim, stao mi mozak. Pa, ajmo da ga oraspoložimo malo. - Ne trebamo njemu mi sad. Vinjak i kisela su dovoljni.
