Sekundarna rupa, analac, rč. Tu gde jebe srećniji pornićar, jer je ovaj drugi crnac zauzeo prvi slot, odnosno čkupi. Takođe, nešto o čemu ti ovde možeš samo da sanjaš, jer ti je riba domaća, konzervativna kurvetina, koja ti daje da je klesaš samo u cupi, te se izvrne ko krava i odapinje neke bagovite zvuke, ko help opcija na vindovs pasijansu kad ujebeš kolonu. Onda ti lepo spas pronađeš u zemlji kidnapera, orgija i sambe, jer se mlade, preplanule katolkinje vole sevati u dvojku ne bi li očuvale pičiju membranu.
Džondžo brate, dobra ti ova kuma, frknuo bih joj ga u dvojku.
Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun... - "Ima jedan problem." Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca. - U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Rakijski kompliment. Odeš negde u goste, zvono, izuvanje, coke-coke-coke, "Jeste stigli?", perjane jakne sve jedna preko druge na krevetu u spavaćoj ili na čiviluku dok ne naprave prav ugao, bubnjara emanira toplotu, "Da posedamo", "Jeste za nešto žestoko?", "Vala može", "Ovo je moja, da vidiš što ide uz pršutu", "Da probamo", plop, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, zapuš, "Evo izvolte", "Fala", eksiranje... ...rakija klizi do želuca i eksplodira, talas vrućine se diže i udara u čelo iz kog izbija 'ladan znoj, dolazi do kratkog spoja te poremećaja moždanih sinapsi, pa hoćeš da se počešeš a ono prdneš, neko te prekorno pogleda ali to više nije tvoja žena nego četiri Dragane Mirković, mašu prstima na čijim vrhovima u srebrnim odelima plešu valcer Nele Karajlić i Alan Čumak na taktove "Devojke iz grada" Eltona Džona, prostor iza počinje da svetli i eto ga Kraljeviću Marko, nosi miraz od suvoga zlata da ti staru majku gleda koja nailazi oka bistra, važnija je od Glorije Pavković i Nebojše sa njom zajedno. Odozgo doleće zlatomuda vila i svima podari po kačicu sjeničkog kajmaka i vruće proje i zapeva, pa čak i za pojas zadene. I taman da kreneš putem od žute cigle, gde cveta limun žut, u susret Džudi Garland u mrežastoj majici i sa zečjim repom iz dupeta u duginim bojama kad...
..."Jel dobra, a?" Shvatiš da je delirijum trajao samo delić sekunde. "Au, tera voz!"
Glave zabodene u kosmičke dubine šanka, zgrčenih ramena, sa obe ruke na svojoj čaši. Već je tu kada dođeš na kraju svog radnog vremena, ni barmen ne zna kada je tačno došao. Bitno je da je već tu i nadrkan. Toliko mu sve ide na kurac, da mu je već i svejedno. Kada te već po defaultu drka sve što jeste, kako išta da te izbaci iz takta? Stići do Temišvara preko Osloa, pronaći smiraj u senzorima utrnulim od stresa. Jason Statham, samo sa vešalicom u guzici. Aktovka, raskopčana dugmad na gušećoj uniformi kapitalizma, razuđena fotografija dece. Tvoje neiskustvo u nadrkanosti i eksiranje viskija bez hleda nakon neugodne svađe na poslu gotovo zasmejavaju njegov martini. Kada si upoznavač, ni alkohol te više ne radi, ali si previše sjeban da bi ga kategorički batalio - ne pušiš, jer čak i čibučenje zahteva izvesnu organizaciju i pozicioniranost trenutka u odnosu na pređašnje i dolazeće. Nakon tvoje treće prozivke šankera, on spontano dobacuje nešto toliko kul, da to više i ne zvuči kul. Štaviše, zvuči klingonski, značenje tumačiš situaciono. Pruža desnu ruku ispod leve nalakćene na šank. Prezime. Ime, prezime. Spoznaja obostranog umora od prezira, radost što da prezire ume još neko. Vodi te kući, jebe te tako da ti Tarabići đuskaju pred očima, nestaje u trenutku kada ti polako pada na um da bi bio čestit otac. Nije on želeo da te kara, to je neminovnost oplemenjena izuzetkom društvenih konvencija. On ima misiju, ti imaš seks i grad. Za tebe je takav susret u raskoraku sa svime što je prethodilo, dok za nadanje ostavlja premalo štofa. Za tebe je to presek, za njega stanje. Ti čekaš Gospodina Pravog, on ga plaća dva puta nedeljno da mu čisti gajbu.
