Narodna izreka koja poručuje i studentima privatnih fakulteta da se pripaze ako dođe do rata.
Rečnik / autori
DR
Dreamtracker
na Vukajliji od novembar 2010.viđen 21. maj 2012.
8 definicija0 odabranih196 poena
Posle kafane, mesto najmasovnijeg okupljanja komšija i rodbine.
Ono što je Pluton među planetama, to je vokativ među padežima. Olako shvaćen, ismejan od strane ostalih, više upotrebljavanih i kočopernijih padeža. Izuzev slovenskih i grčkog kod većine savremenih jezika je izbačen iz upotrebe, a sve zbog toga što su ljudi suviše lenji da ga upotrebljavaju.
Lik1: Što si seo na moje mesto seljaku?
Lik2: Kaže se seljače!
Lik1: Nemoj da se pravis pametan i pomeri se indijancu.
Lik2: Kaže se indijanče.
Lik1: Dobro, dosta je više retardu...
Čuvena rečenica Gorana Bregovića, negde tokom legendarnih osamdesetih, nakon intervjua za neke novine. Sasvim lepo oslikava stanje uma i duha svih onih koji se guraju pod svetla reflektora - nema veze što osvetljavaju i prljav veš, važno je da me gledaju!
Ova rečenica je najavila jednog od modernih jahača apokalipse - tabloidnu štampu, u koju se pretvaraju sve novine i časopisi, sa veoma retkim (i niskotiražnim) izuzecima. Uz pomoć rijaliti mašinerije, svako ima svojih 15 minuta slave, ali svi se bore da ih produže, makar na pola sata, makar dok se ne udaju bogato, ili steknu dovoljno kapitala da otvore lokal. Samo neka se piše - makar i dobro!
Uzvik svakog radikala na mitingu...
Toma: Nećemo se smiriti dok ne povratimo Kosovo!
Masa: TAKO JE!!!
Toma: Ovi nevaljalci pokušavaju da nam uzmu vlast ali NEĆEMO SE SMIRITI!
Masa: TAKO JE!!!
Toma: Sinoć sam pojeo burek!
Masa: TAKO JE!!!
Rečenica koju trijezan čovek nikada ne koristi.
"Pusti me, jebem vas sve u usta, baka Rava kurava, do gole kože...A jel idemo jebat' pičke?
Aaagr...a vidi ove ovde, sija ko Cepter!!! Aaa rrr, ufff kak'a je!
Pusti me, neka je s momkom, jebaću i njega...
Pusti me, nisam pijan!"
Ove izgovore koriste devojke kada zele da zavrse vezu, ali cinjenica je da ti izgovori imaju sasvim drugo znacenje.
Mislim da je vreme da prekinemo, ja imam previse obaveza i ovo stvarno vise ovako ne ide. - Zeli da proba novi kurac.
Ti si se promenio, nisi onaj isti decko u koga sam se zaljubila.. vreme je da prekinemo. - Zeli da proba novi kurac.
Predugo smo zajedno a veza nam stoji u mestu.. svakim danom je sve hladnije i hladnije. - Zeli da proba novi kurac.
Ja sam se promenila, nisam vise ona klinka koja je srecna kada joj napises volim te.. vreme je da raskinemo. - Zeli da proba novi kurac.
Iako te volim ovo vise ne ide.. a potvrda toga je i da mi se svidja jedan decko.. vreme je da raskinemo. - Probala novi kurac.
Daleko gora i zajebanija od tvrde stolice, a obe su posledica zatvora.
Prilikom pričanja o svojim ljubavno-jebačkim poduhvatima, muškarci se služe posebnim jezikom za čije potpuno dešifrovanje su neophodne godine susretanja sa istim.
Evo prevoda nekih od najpopularnijih fraza iz tog rečnika:
Ne pominji mi više tu kučku - Ona je raskinula.
Zajedno smo raskinuli - Ona je raskinula.
Ja sam raskinuo - Ona je raskinula.
Nisam više sa (ime 1), sad sam sa (ime 2) - Ja sam raskinuo.
Nije bila ništa posebno - Pijan sam smuvao skrndelja.
Ukapirao sam da mi se ne svidja - Kaširala me
Poljubili smo se na blic i ukapirali da nije to to - Kaširala me
Ne znam zašto sam uopšte hteo da budem sa njom - Kaširala me
Krnuo sam joj žvaku - Dala mi je broj telefona.
Vatali smo se - Poljubili smo se.
Jebao sam je - Vatali smo se.
Ubio sam je od kurca - Jebao sam je.
Vodili smo ljubav - Izraz ne postoji.
Srednjovekovni srpski žargon za telesni otvor.
- Mila moja Angelija, da ti pripovedam bluda, sinoć u ložnici Pribislav me moljaše veoma da ga pripustim na zadnje dveri, a ne na prednje, kako je Gospod zapovedio.
- I šta učini, grešna Rosanda, pripusti li ga?
- Ne pripustih, Bože me sakloni. Rekoh da sam nešto glavobolna i zaspala se pravljah. On ustade i ode nekuda, verovatno rukobludenije da počini.
- Da sramotna li zbitija, gospo moja...
Droga bez koje građevinari ne znaju gde da okače jaknu.
Đe ekser? đe ću jaknu okačit??
Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.
Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.
Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.
STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!